Народно благостање — додатак

146

416 642

doznake na putu 394 .989 prenosne pozicije 25 —— 142 fabrične filijale —— —— 3.027 = Ukupno 6.865 7.313 10.264 18.671 Fabrikati 41.539 45.067 15.848 15.925 Nepokretnosti i mašine zemljište i zgrade 9.150 8.992 8.786 8.554 сејоКир. та5. uređaj 5.310 5.710 5.368 5.011 fabrika špiritusa — — —— 102 fabrika kvasca — — — 16 Ukupno 15.460 14.702 14.149 13.683 Razna aktiva pokretnosti i materijal 1.541 1.387 2.624 2.672 hartije rez. fonda 4.351 3.912 3.912 3.912 ulozi penz. fonda 533 831 1.374 1.975 evidanc. računi 16.790 22.024 22:602 . 25.571 Ukupno 23.215 28.154 31.719 34.130 Pasiva Sopstvena sredstva _ obrtni kapital 43.301. 43.801 43.301 43.301 rezervni fond 11.268 12.037 12.840 13.948 fond za obnovu 13.852 13.595 13.296 11.959 penzioni fond 733 1.231 1.774 2.475 Ukupno 69.154 70.164 71.211 71.683 Poverioci Minist. fin. ostat. dob. 3.642 5.867 5.548 7.694 tantijeme 11 385 477 671 po tek. računu 1.420 1.435 1.458 1.916 prenosni porez 743 684 —— 776 neispl. repa i razno 87 55 12 24 Ukupno 6.003 7.926 7.490 11.081 Evidencioni računi 16.790 22.024 23.802 25.571 Zbir bilansa 91.947 100.114 102.503 ~ 108.336

Zbir bilansa iznosi 108,3 mil. prema 102,5 mil. din. krajem prethodne godine. U pasivi pada u oči prva pozicija, naime »Obrtni kapital«. Kao državno preduzeće, fabrika nema sopstvene glavnice. Pozicija »Obrtni kapital«, koja ovde zamenjuje glavnicu, formirana je iz čista dobiti, najvećim delom u 1926/27 i 1927/28 godini. Ova pozicija koja je iskazana sa 43,9 miliona dinara, ne prestavlia sav obrtni kapital fabrike. Fondovi (za obnovu, rezervni i penzioni) iznose 28,88 mil, a poverioci su bilansirani sa 11,08 mil. din. Razni evidencioni računi preko kojih se knjiže garancije, kaucije, ostave itd. iznose 25,57 mil. U toku prošle godine fond za obnovu je smanjen za 2,44 mil., jer su na račun toga fonda nabavljana nova postrojenja) ali mu je iz prošlogodišnje čiste dobiti opet dotiran iznos od 1,1 mil., tako da on krajem 1938/39 iznosi 11,96 mil. prema 13,29 mil. krajem prethodne godine. Iz prošlogodišnje čiste dobiti dotiran je i rezervnom fondu iznos od 1,1 mil., a penzionom fondu iznos od 500 hili. »Fond amortizacije« ne javlja se u pasivi, jer Fabrika vrši amortizacione otpise neposredno, tj. smanjenjem bilansne vrzdnosti odnosnih investicija u aktivi. Spomenuto je, da su »DOVerioci« iskazani sa 11,08 mil. din. U stvari, Fabrika i nema poverilaca u uobičajenom smislu te reči. Među poveriocima iskazano je na prvom mestu Ministarstvc finansija sa 7,69 mil. din. za čistu dobit fabrike, koja je preostala posle odvajanja za fondove i nagrade upravi i osobliu. Poverioci po tekućim računima iznose svega 1,91 mil. prema 1,45 mil. u 1937/38. Za tantijemu upravi i osoblju izdvojan ie iznos od 671 hili. dinara. Prenosni poverioci, poverioci za repu i razni iskazani su sa ravno 800 hilj. din.

Na strani aktive vidimo da je gotovina vrlo znatna. Ona iznosi 25,9 mil. prema 30,5 mil. krajem prethodne i 4,8 mil. krajem 1936/37 godine. Dužnici su iskazani sa 18,67 mil. i veći su za 8,4 mil. nego krajem 1937/38. U odnosu na prethodnu godinu najjači porast pokazuju »predujmovi«, a Za-

tim »dužnici po tekućim računima«. Zalihe iznose 15,9 mil., gotovo jednako kao i krajem prethodne godine. Vrednost celokupnog mašinskog uređaja i nz»pokretnosti bilansirana je sa ciglo 13,68 mil. Stvarna vrednost investicija je nekoliko puta veća. Fabrika ie osnovana pre 40 godina, ali su stare, dotrajale, neekonomične i sa malim kapacitetom mašine i aparati zamenjeni pre nekoliko godina najmodernijim i vrlo ekonomičnim mašinama i aparatima. U toku prošle godine Fabrika je za nove investicije izdala preko 93,5 mil. din. Imali smo već priliku da konstatujemo da je doneto rešenje o proširenju poslovanja Fabrike i na proizvodnju špiritusa i kvasca. Građevinski objekti potrebni za smeštaj novih proizvodnih grana već se podižu. U bilansu za prošlu godinu investicij> fabrike špiritusa iskazane su sa 102 hilj., a one fabrike kvasca sa 16 hilji. din. Za podizanje i uređaj ovih novih fabrika biće potreban iznos od desetak miliona dinara. Inače, tehnički uslovi za proizvodnju špiritusa i kvasca ovde postoje. Fabrika šećera proizvodi godišnje nekoliko stotina vagona melase, za koju se uvek ne mogu lako naći kupci. Dakle, postoj sirovine za obe nove grane industrije. Pošto su potrebe za šspiritusom i kvascem veoma velike u jako naseljenim mestima, računa se da bi i tržište bilo obezbeđeno, pogotovo s obzirom na činienicu da sa Državna fabrika šećera na Čukarici nalazi pored normalnog i uzanog koloseka i takoreći na samoj obali Save. Inače, fabrika ima već i savršenu organizacilu za prodaju svog glavnog produkta — šećera, tako da su i u tom pogledu izgledi za niezine nove poslovne grane povoljni.

Pretsednik Upravnog veća fabrike je g. Dragutin Prica, a članovi su g.g.: Đukan Spasojević i Toplica Pešić. Direktor ie g. Velimir Đurđić.

ФАБРИКА ШЕЋЕРА А. Д. „БАЧКА" — НОВИ ВРБАС

ни није успела да обезбеди површину која јој је била потребна, ма да је она произвођачима шећерне репе добровољно гарантовала знатно веће откупне цене од декретираних. Њена делатност око закључивања уговора са произвођачима била је ометана све акутнијим питањем радника, као и високим ценама конопљи, кукурузу и другим пољопривредним производима. Фабрика је могла да уговори тек 8.085 катастарских јутара усева, тако да је преостало само 7.766 кат. јутара. И жетвени принос био је врло слаб. По кат, јутру износио је просечно 123 квинтала према 163 квинтала у претходној години, у којој је принос такође знатно подбацио. У рејону ове фабрике сетва је извршена благовремено. Завршена је 25 марта.

Ни Фабрика шећера а. д. „Бачка“ у прошлој годи-

Од 955.777 квинтала преузете репе, која је прерађена у времену од 9 септембра до 3 новембра 1938, фабрика је произвела 124.484 квинтала шећера. У прошлој години није непријатно изненадила само неповољна жетва репе као општа појава у нашој земљи, него и околност, што је прерађена репа у поређењу са претходном годином дала просечно мање шећера. Због тога резултат прошлогодишње кампање шећера није задовољио ни наше фабрике шећера, ни произвођаче шећерне репе, ни остале интересенте. И фабрике шећера и земљорадници — произвођачи шећерне репе очекивали су бољи принос. Међутим, десило се друкчије, тако да смо унеколико упућени на увоз шећера, Ове године су фабрике свим силама радиле на томе, да добију знатно веће количине репе за прераду, па се може рачунати с тиме да ће се овогодишњом производњом обезбедити довољна количина шећера за потрошњу У идућој години, као и знатна резерва.

Главне (билансне позиције Фабрике шећера а. д. „Бачка за последње четири године изгледају овако: