Народно благостање — додатак

164

novac u zemlju. Šveđanima se posao sviđao 1 sagradili su nekoliko električnih centrala. Finansisko poslovahje tih društava obavlia Domaća banka. Šveđanima je bilo prthodno obećano, da mogu slobodno da raspolažu svojom imovinom i naročito da izvezu prihod slobodno iz zemlje. Bilo je vrlo veliko razočarenje tih Šveđana kada se nije održalo to obeсапје. АП от зи se već navikli na svašta i pomirili se sa staniem. Čekali su strpliivo na bolia vremena. Svakako su bili odlučni da se koriste ražnim dozvoljenim mogućnostima transfera dividende. Tako su sš, između ostalog, odlučili da pomoću izvoza zemaliskih proizvoda u Švedsku transferiraju svoju zaradu. Tim poslom se bavila Domaća banka, koja je uspela da u 1938 g. izveze zemaljske proizvode u vrednosti od 6 mil. din. Kod tog posla su se Šveđani najviše iznenadili. Naše vlasti pravile su im razne teškoće kod izvoza, iako je Švedska slobodno tržište sa potpunom slobodom platnog prometa. Interesi države nalažu da se unaprede naši trgovinski odnosi sa svim zamljama, a naročito sa onima slobodnog platnog prometa. Ako se sa te tačke posmatra, nerazumljivo je otežava nie izvoza u Švedsku. Jedini razlog koji je rukovodio naše vlasti pri tome je, da za izvoz nisu ušle devize, pošto se on vrišio upotrebom nagomilanih dinarskih potraživanja Šveđana, koji potiču od njihove imovine kod nas. Takvo stanovište ne samo što se kosi s obećanjiem, koje je dato prilikom uvoza kapitala, nego nije ni u interesu zemlje. Opšte poznata je činiznica da mi ne možemo razvijati našu privredu bez učešća stranog kapitala. To je poznato i našim deviznim vlastima, koje su pre kratkog vremena odlučile da se slobodno može izvoziti u slobodnim devizama prihod od uvezenog stranog kapitala. Istina ta odluka, iz nama nepoznatih razloga, ne odnosi se na kapital koji je uvezen ranije. Svakako da to nije pravo. Može biti da devizna situacija nije dozvoljavala liberalnu primenu deviznog režima, ali ni u kom slučaju nije razumljivo, da s transfer finansijskih potraživanja otežava i iZvozom robe. To ne samo što nije od koristi, nego čak škodi našem ugledu.

Banka ie u prošloj godini radila normalno. Uspeh је bio zadovoljavajući. Ona se ogramničila na finansiranje svojih komitenata industriskih preduzeća. Njima je mogla kreditima obilno da izlazi u susret. Pošto se radi o starim poslovnim vezama, sigurnost kredita ie maksimalna. Uprava osim toga vodi računa i o tome da krediti budu obezbeđeni prvoklasnim pokrićima.

Poverenje u banku i u njenu upravu je veliko. Navala ulagača za vreme prošlogodišnje septembarske krize kao i u početku o. g. nije nastupila, iako ona kod ostalih noyvčanih zavoda nije prošla bez czbiljinih posledica. Bančino stanje pokazuje najbolie donja tablica, koja obuhvata bilanse četiri poslednje godin.

Račun izravnanja

Aktiva 1935 1936 1937 1938 u hiljadala din. Gotovina 277 1.380 101 954 Eskont 2.000 — — Tekući računi 10.055 19.898 9.300 13.339 Hartije od vrednosti 1.206 1.209 1.204 1.918 Nameštai 98 100 100 112 Razna aktiva 12 12 29 Kaucile i ostave 5.353 25.727 28.758 28.848 Pasiva Glavnica 3.000 3.000 3.000 3.000 Rezerva - 10 136 162 278 10.642 13.014 8.655

Ulozi i tekući računi 13.230

Метсе — 900 450 E == Razna pasiva 178 5 — 193 Kaucije i ostave 5.353 95.707 28.758 28.848 Zbir bilansa 20.088 42.332 40.575 45.549

Već sam stalni porast zbira bilansa pokazuje na рту! pogled da se stalno povećava poslovni obim društva. To se još jasnije može uočiti, ako izdvojimo kaucije i ostave koje ne utiču na poslovni uspeh. Obrtni kapital povećao se u vrlo velikoi meri na 17,6 mil. prema 11,8 mil., 16,6 mil i 14,7 mil. din. Visina obrtnog kapitala zavisi od uloga i tekućih računa kol Su iznosili 13,2 mil. prema 8,7 mil., 13. mil: ı 10,6 mil. din. Banka upravlja imovinom svojih starih poslovnih mu– šterija. Sa te strane ne mogu da dođu iznenađenja. Ali bez obzira na to raspoloživa sretstva tako se brižljivo plasiraju, da je obezbeđen potpun likviditet. Dužnici banke su njsna industriiska preduzeća nad kojima ima potpunu kontrolu. Gotovina je srazmerno vrlo visoka. Na kraju prošle godine ona je iznosila 954.000 prema 101.000 din. u prethodnoj godini. Hartije od vrednosti pretstavljaju takođe likvidnu pozicilu. One se najvećim delom sastoje od sopstvenih akcija, koja se mogu svaki čas prodati pošto postoje stalni interesenti. Nepokretnosti i nameštai bilansiraju se gotovo neproтепјепо za poslednje četiri godine.

Poslovni uspeh društva bio je vrlo povoljan kao što: se vidi iz donje tablice računa dobitka i gubitka.

Račun dobitka i gubitka

Rashodi 1935 1936 1937 1988 u hiljadama dinara

Troškovi 574 605 707 647 Kamata 135 441 268 380: Porezi – 46 15 23 13 Otpisi 33 22 32 300 Dobitak 49 5 =— 193

Prihodi Kamata 760 974 847 1.276. Provizija 26 60 93 113. Od nekretnine 47 БА Б1 54 Razhi 4 == 7 _ 90 Gubitak __ — 32 ___ Zbir bilansa 837 1.088 1.030 1.583

Dobitak iznosio ie 193.000 din. i znatno je vaći nego. i u jednoj ranijoi godini. Tai odlični uspeh postignut je zahvaljuiući znatnom porastu prihoda. Tako su prihodi od kamata porasli na 1,3 mil. prema &847.000, 947.000 i 760.000 din., provizije na 113.000 prema 93.000, 60.000 i 26.000 din., nekretnine 54.000 prema 51.000, 54.000 i 47.000 din. i ražno na 90.000 prema 7.000 din. Troškovi su se smanjili sa 707.000 na 647.000 din. Kamata je porasla zbog povećahja uloga i tekućih računa sa 268.000 na 380.000 din. Zahvaliujući роrastu prihoda otpisi su znatno povećahi sa 392.000 na 300.000. dinara.

Od dobitka, koji je iznosio zapravo 294.000 din., pokriven je gubitak prošle godine u iznosu od 32.000 din., akcionarima je dato u ime 50% dividende 150.000 din., a ostatak je upotrebljen za dotaciju razervnog fonda, tantijeme i prenos za novi račuh.

Članovi upravnog odbora bili su gg.: Ing. Mom. A. Petrović, pretsednik, Milivoje M. Kostić, potpretsednik, Bo. Brundin, Vas, D. Veljković, ing. Vasilije Bikar i ing. Zvonimir Stilinović. U nadzornom odboru bili su g.g.: Voi. S. Spasojević, pretsednik, Rad. M. Spasić, Ivan Radojević ı Olaf Vikstrem.·