Народно благостање — додатак

АНАЛИЗА

БИЛАНСА

Додатак „Народном Благостању“

БРОЈ 40

Садржај:

БЕОГРАД, 7. ОКТОВАР 1939.

ГОДИНА ХЛ

„Југочешка", Југословенско-чешка текстилна индустрија д. д. Крањ Друштво за електротехнику и фабрика кабела д. д., Загреб

Сплошна ставбена дружба д. д. — Марибор

Дионичко друштво за промет ковинама Цугмајер и Грубер у Загребу

„ЈУГОЧЕШКА", ЈУГОСЛОВЕНСКО-ЧЕШКА ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА Д. Д., КРАЊ

Текстилна индустрија је данас једна од најважнијих грана наше прерађивачке радиности. Она је већ у стању не само да подмирује скоро сву домаћу потрошњу, већ би била способна и за извоз извесних својих производа, за које је капацитет производње наших предузећа већ премашио домаће потребе. То је случај нарочито с извесним памучним и свиленим тканинама, са чарапама и трикотажом. Уосталом, наша текстилна индустрија и даље се изгпрађује и модернизује. На то указује и стални увоз текстилних машина из иностранства, а из године у годину расте и број радника запослених у овој грани индустрије. У 1938 било их је просечно 61.000 према 43.000 у 1984 и 32.000 у 1982. Као што је познато, снажни развитак наше текстилне индустрије отпочео је нарочито после увођења нове царинске тарифе из 1925, јер су тиме били створени бољи услови за њезин напредак и за могућност њене конкуренције са далеко јачом страном текстилном индустријом. »„Југочешка“ основана је већ 1923. Она је одмах у почетку организована у великим димензијама. За смештање ткаонице већ у току 1924 подигнута је једна зграда од око 3000 м>, а за фарбарницу и штампарију друга од 5000 ме. Почетком 1925 радило се са 250 разбоја, али изградња фабрике тиме није била још ни издалека завршена. У мају 1925 почео је рад у текстилној штампарији, у 1926 почело се с подизањем велике фабрике за производњу шкроба (штирка), а у току следећих година предузеће се и даље стално проширивало и усавршавало. Данас оно ради са преко 1200 модерних механичких разбо ја, а располаже и свим осталим најмодернијим постројењима за обраду текстилне робе — почевши од предива до готових тканина. Погон ткаонице, фабрике, бељаре, штампарије и других фабрика које припадају овом предузећу врши се електричном струјом из сопствене велике калоричне централе која спада међу највеће и најмодерније приватне индустриске централе у земљи.

Предузеће производи штампане производе свих врста, затим фланеле, велуре, порхет, бојену робу, предмете аз свиле и вештачке свиле итд. У погледу квалитета „Југочешка“ настоји да у свакој грани своје производње постигне што веће савршенство. Њени производи уживају због тога одличан реноме. Неки специјалитет · „Југочешке", као „Дагмар-свила", „Тибет-фланели" итд. су толико савршени, да надмашују чак и сваку инострану конкуренцију. Пре него што пређемо на детаљну анализу билансних цифара, треба да укажемо и на чињеницу да је „Југочешка" у току 1930 купила „Београдску текстилну индустрију а. д. у Београду", која је пре тога припадала југо-

словенском Маутнеровом концерну. Као што је нашим читаоцима познато, и Београдска текстилна индустрија је снабдевена најмодернијим машинама и инсталацијама, а има предионицу памука са радионицама за мешање и сортирање сировина, затим бељару, фарбарницу и штампарију, модерно уређену ткаоницу и чешљаоницу, комплетни уређај за ткање свиле, одељење за производњу вате, хидрофилне газе и завоја итд.

Главни билансни подаци „Југочешке" последњих година овако изгледају:

за неколико

Рачун изравнања

Актива 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Инвестиције 26.322 25.400 27.085 28.385 Po6a 49.345 47.818 60.589 50.925 Дужници 13.344 11.478 15.803 17.683 Готовина — 2.228 — 2.791 Готовина и ефекти 22.444 — 25.042 = Ефекти — 21.975 — 23.745 Губитак из 1933 1.315 1.315 1.315 1.815

Пасива Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Фондови и резерве 1.094 5.608 4.116 9,252 Банке — — -— 78.197 Повериоци 89.817 82.425 108.314 14.734 Преносне ставке 398 555 468 527 Дебитак 1.461 1.627 1.936 2.134 Збир биланса 112.770 110.210 129.834 124.844

Рачун губитка и добитка

Расходи Општа режија 18.179 16.670 15.427 17.770 Курсна разлика 412 = == Дубиоза — 586 — 117 Амортизација 2.384 2.325 2.380 2.242 Пореској резерви = 3.200 3.000 3.200 Прен. губ. из 1983 1.315 1.315 1.315 1.315 Добитак тек. год. 1.461 1.627 1.936 2.134

Приходи Бруто добитак 22.436 24.408 29.693 25.463 Прен. губ. из 1938 1.815 1.315 1.315 1.815 Збир прих. или расх. 23.751 25.723 24.008 26.778

Крајем 1938 збир биланса „Југочешке" износио је 124,8 мил. дин, за 5 мил. мање него у 1937. Ма да је наша текстилна индустрија већ прилично јака, ипак су код нас још доста ретка текстилна предузећа која билансирају са износом већим од 100 милиона динара. Ако се још узме у обзир да „Југочешка" не исказује у пасиви и фонд амортизације, као што је то код неких других предузећа уобичајено, онда се јасно види да је „Југочешка" заиста једно од највећих текстилних предузећа у целој нашој земљи. Када би и овде постојао фонд амортизације, збир биланса