Народно благостање — додатак

168

се објаснити тиме, што је запосленост одељења мостовних и других гвоздених конструкција у току 1988 била стално јача него у претходној години. Мначе, у активи имамо само једну битнију промену. То је повећање залиха робе и полуфабриката са 4,98 мил. у 1987 на 8,67 мил. дин. крајем 1938 године. У пасиви видимо да су обавезе према банкама повећане само за 220 хиљ. дин. док су повериоци (у првом реду лиферанти) повећани за 3,4 мил. Природно је да је појачана делатност повукла за собом и веће повлачење материјала и сировина, као и пораст обавеза према лиферантима.

Укупна туђа сретства крајем 19838 износила су 13,7 мил. сопствена — 5,08 мил. а чисти добитак — 434 хиљ. динара. Као што се види, туђа сретства су знатно већа од сопствених, Међутим, однос између сопствених сретстава и инвестиција је повољан. Укупне инвестиције заједно са инвентаром исказане су са 4383 мил. Од тога отпада 2,9 мил. на непокретности и 1,2 мил. на машине. Амортизација вршена је уредно, и то непосредно смањивањем билансне вредности инвестиција у активи. Већ је споменуто, да су залихе робе и полуфабриката порасле са 4,98 мил. у 1937 на 8,67 мил. дин. крајем 1988. Дужници износе 5,7 мил. и само су незнатно мањи него крајем претходне године. Крајем 1938 године 30% целе активе отпадало је на дужнике, 459/0 на робу и полуфабрикате, 2396 на инвестиције и 2'/: на готовину и хартије од вредности.

Бруто-приход од производње износи 2,7 мил., једнако као и у претходној години, Издаци за порезе у поређењу са 1937 су готово утростручени. У 1938 они су износили 1,08 мил. Издаци за камате исказани су са 598 хиљ. и нешто су мањи од оних из 1937. Амортизација у 1937 у односу на 1985 или 1936 била је за око 50%/ јача. Прошлогодишња је била опет знатно слабија. Износила је 649 хиљ. према 1,48 мил. у 1937 и 965 хиљ. дин у 1936 години. Прошлогодишњи чисти добитак, заједно с преносом од 34 хиљ. из 1987, исказан је са 434 хиљ. дин. Од тога је употребљено 250 хиљ. за исплату 5/' дивиденде, 100 хиљ. за дотацију резервном фонду и 21 хиљ. за тантијему, док је остатак од 63 хиљ. дин. пренет на нови рачун.

У управи била су господа: поч. инж. Јосип Росхендлер (претседник), д-р Мван Слокар (потпретседник), инж. Оскар Драчар, инж. Макс Дрошл, инж. Душан Глишић, Стјепан пл. Кенфељ, инж. Милан пл. Кипах, инж. Милан Ленарчић, д-р Фран Павлим, Холм пл. Ројтер, д-р Ерик Ернест пл. Шислер и Јошко Штергер. У најзорном одбору су г. г.: Август Јенко (претседник), Хенри Фурер и Флоријан Зупанц. Заменици су г. г.: Фран Коварж. Јожа Лекан и Срећко Колар. Директор је г. Фрањо Бабић.

ДИОНИЧКО ДРУШТВО ЗА ПРОМЕТ КОВИНАМА ЦУГМАЈЕР И ГРУБЕР У ЗАГРЕБУ

У нашој индустрији која прерађује бакар у финалне производе Д. д. Цугмајер и Грубер је најважније предузеће. Друштво је основано 1920 од стране познате бечке фирме Георг Цугмајер и Син. У прво време имало је задатак да пласира у Југославији производе поменуте бечке фирме. Тада се није ни мислило на сопствену производњу. Међутим, у току 1924 дошло је овде до једне важне промене. Те године купљена је, наиме, од Браће Штернбергер у Словенској Бистрици фабрика бакарних производа, која је после знатно проширена и потпуно модернизована. Данас је то наша највећа фабрика за израђевине из бакра. Поред осталога, предузеће има данас и најмодернију ваљаоницу за бакар и месинг, једину у земљи. Оно израђује бакарни лим, плоче, тепсије, цеви, шипке, коване бакарне шоље, електролит-бакарну жицу, ужета и шипке за електронндустрију, бакарни локомотивни материјал, најразли-

читије предмете из месинга итд. У Словенској Бистрици су недавно подигнуте и нове зграде и постројења за ливницу.

Биланси Д. д. за промет ковинама Цугмајер и Грубер за последње четири године овако изгледају:

Актива 1985 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Непокретности 825 768 1.047 1.322 Машине 1.379 1.859 1.299 1.303 Инвентар 39 35 72 87 Аутомобили 26 187 144 112 Инвестиције укупно 2.269 2.349 2:555 2.824 Роба, матер. и угаљ 2.952 4.107 3.817 4.699 Ефекти 276: 289 317 213 Благајна 386 | 217 80 545 Дужн. и повер. — салдо 515 744 1.801 381

Пасива Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд 700 900 1.200 1.500 Пореска резерва 70 70 70 70 Фонд курс. разл. еф. — 15 49 49 Резерва за робу и мат. — 1.028 1.028 1.028 Добитак 578 693 723 11014 Збир биланса 6.348 7.706 8.070 8.762

Из биланса се не види износ туђих сретстава са којима предузеће ради, јер су компензирана са гужницима. До краја 1982 салдо поверилаца и дужника био је редовно на пасивној страни биланса, што је значило да су повериоци били већи од дужника, Данас је овај салдо на активној страни, што значи да су дужници већи од поверилаца. То је повољно. Уосталом, ни дужници ни повериоци

неће бити нарочито велики. Збир биланса је раван соп>

ственим сретствима предузећа. Он износи 8,76 мил. према 8,07 мил. у претходној, 7,7 мил. у 1936 и 6,34 мил. дин. у 1935 години. Приликом оснивања, 1920 године, главница је износила 1 милион круна односно 250 хиљ. дин. После тога она је неколико пута повећавана, последњи пут у јулу 1935 са 3,6 мил. дин, на 5 мил. колико износи и данас. Резервни фонд достигао је висину од 1,5 мил. а остале резерве износе, ћ] мил. дин. Прошле године резервни фонд је повећан за 300 хиљ. дин. путем дотације из чистог добитка за 1937. Нарочити фонд амортизације не јавља се у пасиви, јер се отписи врше непосредним смањивањем односних рачуна преко којих су књижене инвестиције.

У активи видимо да укупне инвестиције износе 2,82 мил. За покриће свих инвестиција није потребна ни пуна једна трећина сопствених сретстава. Иначе, у току прошле године за нове инвестиције издат је износ од око 740 хиљ. дин. Залихе робе, материјала и угља износе 47 мил. према 38 мил, у претходној и 2,9 мил. дин. у 1985 години. Као што се види, залихе показују тенденцију пораста. То је у складу са проширењем пословног волумена, које је извршено у току последње три или четири године. Готовина у благајни исказана је са 545 хиљ. дин. а портфељ хартија од вредности билансиран је са 313 хиљ.

И у годинама, најтеже привредне депресије предузеће је закључивало своје билансе са добитком. Прошла година била је у том погледу рекордна. Приходи од производње и продаје износили су 19,44 мил. према 9,30 мил. дин. у 1936. Трошкови погона су исказани са 8,08 мил. дин, док је за управне трошкове и плате издато 2,833 мил. дин, а за порезе 627 хиљ. Амортизациони отписи за 1938 исказани су са 469 хиљ. дин. што претставља 16%, билансне вредности инвестиција. Мначе, амортизација је вршена увек 'најригорозније. Чисти добитак у прошлој години износио је 1,1 мил. дин. или око 149 од исказаних укупних сопствених сретстава. То је свакако потпуно задовољавајући резултат. У поређењу са оним из претходне године чисти добитак је повећан за око 50%/«.