Народно благостање — додатак

Додатак „Народном Благостању“ ГОДИНА Х:

БРОЈ 42

Садржај:

БЕОГРАД, 21. ОКТОВАР 1939.

Југословенске текстилне творнице, Маутнер д. д., Љубљана Творнице за памучну индустрију Д. ДУ Загребу Континентално баукситно рулокопно и индустриско д. д. — Загреб

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ТЕКСТИЛНЕ ТВОРНИЦЕ, МАУТНЕР Д. Ji. ЉУБЉАНА

Југословенски Маутнер спада међу наша најстарија и највећа текстилна предузећа. Оно обухвата онај део бившег највећег аустриског индустриског текстилног концерна, који се је налазио на територији наше државе, Као

самостално предузеће друштво је основано 1923. год. са.

учешћем Љубљанске кредитне банке и Кредитног завода за трговину и индустрију у Љубљани. Предузеће је преузело од бечког Маутнера предионицу у Литији и ткаоницу памука у Св. Павлу код Преболда. У 1984 год. друштво је основало текстилну штампарију при ткаоници у Св. Павлу, са учешћем Косманос а. д. у Прагу које је лиферовало све штампарске машине и препустило свој начин штампања творници Маутнер. У последњим годинама друштво је у техничком погледу напредовало брзим корацима. Предионица у Литији располаже са погонском снагом од преко 1500 коњских снага према 740 неколико година раније. Број вретена износи 37.000 а број просечно запослених радника повећао се на 650 према 450 неколико година раније, Ткаоница и штампарија и Св. Павлу располажу са 450 коњских снага енергије, оне упослују 450 радника према 350 у ранијим годинама. Број разбоја је 540 према 487.

У првим послератним годинама друштво је било експанзивно. Оно је продирало на југ и узело учешће између осталог и у Београдској текстилној индустрији. Ово као и друга учешћа продата су још пре почетка велике привредне кризе. Та трансакција била је једна од главних узрока, да је криза преброђена без знатних тешкоћа. Друштво је од тог времена посветило главну пажњу својим фабрикама и може се рећи да је оно имало успеха. У 1938 год. опште прилике у нашој памучној индустрији нису биле неповољне. Истина престао је полет који је био забележен у ранијим годенама. Али су задржане стечене позиције. Тако се увоз сировог памука повећао у 1938 год. за 4%, како то констатује Народна банка у свом извештају о стању наше привреде. Производња у метрима повећана је за 6%, док је код робе која се мери по тежини опала за 1090, а код робе по комаду остала непромењена. Искоришћавање капацитета опало је са 100 у 1986 на 96 у 1987 и 90 у 1938 год. Како се у поменутом извештају Народне банке мисли опадање искоришћавања капацитета има да се сведе на нове инвестиције. Положај творнице Маутнер био је у складу са општом ситуацијом наше памучне привреде. У неповољном правцу су утицале несигурне политичке прилике у свету. Због тога се велики део купаца уздржавао од куповине, као што је то напоменуто и у годишњем извештају. Друга неповољна околност био је пад цена памука, што је допринело да се смањио обрт изражен у новцу.

Упркос неповољним условима Маутнер је релативно одлично прошао. То показује његову потпуну дораслост и за најтеже прилике, Рат је ставио нашу индустрију, а нарочито ону која је упућена на стране сировине пред тежак задатак. Али при проучавању положаја појединих друштава ипак се може са утехом надати, да ће снабдевање земље и у најтежим приликама бити осигурано. Наша текстилна индустрија, а ту сад мислимо у првом реду и на творницу Маутнер, показала је одличне трговачке и индустриске способности које су нашој земљи баш сада најпотребније.

Југословенски Маутнер спада у ред наших финансиски најбоље фундираних предузећа, што се види из биланса у доњој таблици.

Рачун изравнања

Актива: 1935 1936 1837 1938 у хиљадама динара

Земљишта 946 946 946 946 Зграде 28.841 28.866 29.051 29.401 Машине 99.621 30.107 30.717 34.060 Уређај 3.763 4.158 4.364 4.551 Инвестиције укупно 63.171 64.077 65.078 68.958 Одбивши фонд аморт. 30.239 34.715 39.301 44.984 Остаје вредн. инв. 32.932 29.362 25.777 94.674 Роба 96.277 26.163 26.124 28.918 Дужници 13.617 14.982 12404. 14.328 Хартије од вредности 229 6.688 228 228 Благајна 2.462 2.039 1.948 1.706 Оставе = === — 98.918

Пасива: Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резервни фондови 9.947 9.950 13.679 16.731 Специјални рез. фонд па — — 2.030 Потпорни фонд радника 300 300 300 300 Повериоци 42.728 44.913 28.406 26.568 Чиста добит 9.542 4.064. 4.186 4.225 Збир биланса 75.517 79:227 66.571 69.885

Збир биланса повећао се на округло 70 мил. дин. према 67 мил. у претходној години. У 1986 год. збир биланса био је већи и износио 79,2 мил. дин. према 75,5 мил. у 1985 год. Смањење збира биланса у 1987 год. последица је пада поверилаца са 45 мил, дин. на 28 мил. дин. У 1938 год. повериоци су се даље смањили на 26,6 мил. дин. За последњих пет година то је најмање стање поверилаца. Друштво искоришчава сваку прилику да смањи своје дугове, а уједно му је пошло за руком да стално повећава своја сопствена сретства. Резервни фондови су се повећали са округло 10 мил. дин. на 14 мил. у 1987 год. и 16