Народно благостање — додатак

176

КОНПТИНЕНТАЛНО БАУКСИТНО РУДОКОПНАО И ИНДУСТРИСКО Д. Д. — ЗАГРЕБ

Наша производња бауксита за последњих 10 година према подацима Народне банке износила је: Индекс производње

Године Тона База 1928 = 100 1929 103.369 108,0 1930 94.700 97,4 1931 64.842 64,6 1932 | 67.086 66,9 1933 80.855 80,6 1934 84.828 84,5 1935 216:197 215,5 1936 299.174 291,92 · 1937 357.818 356,6 1938 404.570 403,2

Са рекордне висине од 108.369 т. у 1929 производња је била пала на 64.842 т. у 1981. После тога, све до 1985, она се је само спорим темпом опорављала. Међутим, у току последње четири године, благодарећи форсираном наоружању у свету, тражња за баукситом и алуминиумом, који се из њега добија, била је знатнија него ма када раније. Мако је наша производња у току 1937 и 1988 и даље расла, ипак се може сматрати да је после 1936 висока коњунктура за наш бауксит престала. Већ у току 1987 наш извоз бауксита наилазио је због пораста производње У другим земљама на велику конкуренцију на страним тржиштима, тако да су и цене биле ниже него у 1986. У 1988 у поређењу са претходном годином наш извоз бауксита је и квантитативно назадовао. Пао је са 388 хиљ. тона У 1987 на 379 хиљ. тона у 1938 години. Највећи део нашег извоза бауксита ишао је у Немачку. И та околност је била извор губитака за произвођаче, јер је курс немачке марке био подложан знатним променама, тако да је то понекад поништило и најригорознију калкулацију. Наша баукситна индустрија је, поред тога, оптерећена сувише великим дажбинама, које онемогућују рентабилно пословање.

Управа Континенталног баукситног д. д., чији се рудници налазе у Далмацији (код Дрниша) и у Херцеговини, напомиње у свом последњем извештају, да су продукција и отпрема бауксита у 1938 у односу на претходну годину назадовале. На резултат прошлогодишњег пословања неповољно је утицала и чињеница, да је у главном погону који предузећу припада био избио штрајк радника, који је трајао 2 месеца, а завршен је са знатним повишењем надница.

Биланси Континенталног баукситног рудокопног и индустријског д. д. за последње четири године овако изгледају: Рачун изравнања

Актива: 1985 1936 1937 1938 у хиљадама динара Руд. посед и инвест. 7.526 7.709 18.510 15.192 Благајна = 10 150 112 Залихе 6.750 8.900 4.887 5.787 Дужници 12.766 17.613 18.985 1.936 Губитак — – 74 301 Пасива: Главница 2.000 10.000 10.000 10.000 Рез. фонд 556 430 500 500 Фонд амортизације 2.021 2.821 2.821 2.821 PesepBa 3a Hope3 ~ 250 250 250 250

Повериоци 22.447 19.388 23.985 9:757 Пренос добитка (— 56) 23 (178) (— 74) Чисти добитак тек. год. 380 1.370 — – Збир биланса 27.042 34.232 37.556 23.328

Рачун губитка и добитка

Расходи: Пренос губитка 56 = = 74. Издаци - — 16.085 23.451 30.750 Амортизација 704 800 O Пренос добитка — 25 — = Добитак тек. год. 380 1370 = == Приходи: Пренос добитка — 28 179 - Бруто приход — 18.255 23.208 30.523 Губитак тек. год. == — (247) (227) Губитак — салдо = — 74. 301 Збир прих. расх. — 18.278 23.451 30.824

Збир биланса који је последњих година рапидно растао смањен је у току прошле године за #4,2 мил. на 23,3 мил. дин. До овог смањења дошло је у првом реду благодарећи редукцији „дужника“ са 18,89 мил. дин. крајем 1937 на 1,9 мил. крајем прошле године. Упоредо с тиме смањени су и „повериоци' са 23,9 мил. у 1987 на 9,7 мил. дин. у 1988. Последњих година морало се је дуже чекати на наплату извезене рудаче, па су како дужници, тако и повериоци показивали сталну тенденцију пораста. У току прошле године прилике су у том погледу биле повољније, јер се је до наплате продатих количина долазило брже. Међутим, прошлогодишње смањење дужника и поверилаца треба делом приписати и смањењу продаје, дакле једној неповољној чињеници.

Ако изузмемо већ споменуто смањење поверилаца, видимо да у пасиви није било никаквих промена. Главница износи непромењено 10 мил. резервни фонд 500 хиљ. а пореска резерва 250 хи. дин. МИ фонд амортизације билансиран је са 2,82 мил. као и крајем 1936. Предузеће је како Ba претпрошлу тако и за прошлу годину одустало од вршења амортизације, док је у 1936 амортизационом фонду био дотиран износ од 800 хиљ. а у 1985 од 700 хиљ. дин.

На страни активе видимо да су и у току прошле године прибављене неке нове инвестиције. Позиција „рударски посед и инвестиције" билансирана је крајем 1938 са 15,2 мил. Према претходној години повећана је за 17 мил. док је у односу на 1936 удвостручена. И залихе су за 900 хиљ. дин. веће него крајем 1937. У последњем билансу исказане су са 5,78 мил. дин, Преко 65% целе активе отпада на инвестиције, 25% на залихе и 8,3/ на дужнике.

Бруто приходи у 1938 износили су 30,5 мил. али су издаци били за 227 хиљ. дин. већи. Томе треба додати и пренос губитка из 1937 од 74 хиљ. дин. С обзиром на то последњи биланс је закључен с укупним губитком од 301 хи. дин. Предузеће је основано 1929 године. Биланси за 18990 и 1930 закључени су само с незнатним добицима. Од 1931 до краја 1934, због опште привредне кризе и смањења производње и извоза, пословање је стално завршавано с губитком. Само 1985 и 1936 закључене су са задовољавајућим резултатима, јер је у тим годинама пораст производње и извоза био праћен и порастом цена продаје. У 1987 и 1938 јавили су се, као што се види, опет губици. Да се није одустало од амортизације, за те две године морао би се исказати укупни губитак од око 2 мил. ДИН.