Народно благостање — додатак

196

robe za 798 miliona dinara, a u 1937/38 godini 30.969 vagona za 440 miliona, 4068 је и prošloj g#0dihi kupljeno 30: 498 уабопа гаће fobe i vrednosti od 482 miliona dinara. Ukupni prošlogod:šnii promet prema onom iz prethodne godine neznatno je zaoštao Do količini, a porastao je po vrednosti. To dolazi uglavnom otuda, što je u prošloj godini znatno Dovećan promet u skupljoj pšenici, a smanjen u jeVtinijem kukuruzu. Poslovanje pšenicom. Kupovina pšenice otpočela ie 14 jula 1938 po zvanično utvrđenoj ceni od 160 din. po kvintalu za pšenicu Tisa 1, a za ostale vrste srazmerno niže. Procene izvoznog viška na početku kampanje varirale su između 40.000 # 50.000 матопа. lako je prošlogodišnja pšenična žetva dala za 68.000 vagona vzći prinos nego žetva u 1937 godini (303.000 prema 234.700 vagona), ipak ie priliv robe Prizadu u 1938/39 bio sporiji nego u prethodnoj kampanji. Dok je u 1937 do kraja avgusta bio otkupljen skoro ceo izvozni višak, dotle je u 1938/39 roba dolazila odmerenim tempom, blagodareći uzdržljvosti proizvođača, koji su se nadali da će doći do skoka cena. Te nade se nisu ostvarile, jsr su bile a suprotnosti sa razvojem svetskih cena i velikim zalihama mpšenice u zemlji. 16 januara 1939 intervenciona cena je zbog toga snižena na 140 dinara po kvintalu za pšenicu Та | U celoi prošloj poslovnoj godini društvo je otkupilo 17.684 vagona, od koiih ie otpalo 37,88% na pšenicu Tisa i Tisa KManal, 24,85%o na pšinicu Begej, 25,87% na provenijencije Васка, Banat, Baranja, Dunav, Dunavski kanal, Kanal Kralja Aleksandra i ma bačko-banatsku vagonsku robu, i 11,40/ па sremsko-slavonsku, bosansku i srbijansku robu. Od kupljene robe izvezeno je u Nemačku 13.260 vagona i u Italiju 993 vagona, dok su u zemlji prodata 3.394 vagona (Ministarstvu vojske i mornarice). Kao što se vidi, sav izvoz pšenice bio je upućen u zemlie u kojima smo uživali preferencijale. Izvoza brašna ba račun preferzncija!nih konfingenata nije bilo, tako da jie na tom području funkcija Prizada u prošloj godini bila ogran:čena na izdavanie izvoznih dozvola. mprivatnim „izvVOZаса. Кад за kukuruzom, Berba kukuruza u 1938 bila je slaba. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede proizvodnja je iznosila 475.560 vagona prema 523.580 vagona u 1937. S obžirom na tako slabu berbu s jedne i na pojačani izvoz tovljenih svinia s druge strane, izvozna delatnost Kod kukuruza bila ie neznatna. Od 1 novembra 19938 do 30 juna 1939 :2vezeno је svaga 8.046 vagona kukuruza. U prethodnoi kampanji izvezii smo 62.672 vagona. Domaće cehne kukuruza stalno su se držale izvoznog pariteta svetskog trž:šta. U prošloi kampanji Prizad je otkupio 11.1650/» vagona kukuruza. Od toga је izvezeno 4.416it/» vagona u devizne i 5.9491/: vazona u klirinške zemlie, a 655 vagona prodato je u zemlji.

Rad за uljaricama. Prinos repicz* iznosio ie oko 900 vagona prema 800 vagona u prethodnoj i 2400 vagona u 1956 godini. Prizad je za račun fabrika otkupio 892 vagona repice po 275 dinara po kvintalu. (Uredbom ie bila predviđena cena od 250 d'in.). Berba suncokreta bila je rekordna. Prinos je iznosio 4.678 vagona semena prema 2.500 vagona u 1937 i 1.900 vagona u 1985. godini. Celokupni prošlogodišnji prinos suncokretovog semena fabrike su otkupile od pro:zvođača neposredno, i to po ceni od 170 dinara po kvintalu. (UrzdDom je propisana otkupna cena od samo 152 din.). U pogledu suncokretovog semena prošlogodišnja intervencija Prizada ograničavala se je na kontrolu ofkupa. Inače, fabrike su u prošloj godini otkupile neposredno od proizvođača i 787 vagona bundevskih koštica, 130 vagona lanenog semena ı 128 vagona blog: maka, sezama i ricinusa. Za Uliarsko-semenski fond »Prizad« је u prošloj godini ubrao 5,74 mil. din., a izdao je 515 h'li. din. za akcija oko unapređenja i širenja kulture

"lana - i suncokreta.- Stanje ovog fonda, sa preHosdMi iz pref-

hodne вофте, дознејо je visinu od 14, 15 mil. di, .

Rad sa šuvom šljivom, pekmezom i Voćefi., Pfoizvodija suve Šljive iznosila je 1.350 vagona prema 380 vagona u 1937 godini. »Prizad& je izvežao oko 630 vagona suvih Šljiva u Nemačku i 20 vagona u Italiju, a privatni izvoznici 12927 5и 390 vagona u Poljsku, 175 vagona u bivšu Čehoslovačku i oko 60 vagona u Mađarsku Tržišna cena kod nas kretala se je između 450 i 475 dinara po kvintalu za običnu garnituru. Pekmeza je »Prizad« izvezao 65 vagona (u Nemačku), dok је ukupna proizvodnja u zeMlji iznosila oko 110 vagona. Intervenciona cena bila ie u počstku 440 dinara po kvintalu pekmeza neto, franko vagon paritet Kragujevac. U drugoj pDolovini marta 1988 ova intervenciona cena povišena je na 475 dinara. |

Što зе tiče izvoza svežeg voća u Nemačku, uprava »Prizada&« podvlači u izveštaju da su iskorišćeni gotovo svi rzdovni i vanređni Kkontingenti (3.100 vagona jabuka, 174 vagona Svežeg grožđa, 300 vagona svežh Šljiva) i da, blagodareći Prizadovoj intervenciji u prošloi godini nije došlo do obaranja cena našem Voćiu na stranim tržištima, koje je ranile bilo posledica konkurencije naših izvoznika.

Posao sa opiumom. Prinos opiuma bio je озгадпћ Као i prinos berbe u 1937 godini. Društvo je otkupilo 41.735 kg. sirovog opiuma prema 39.530 kg. u prethodnoi godini. Raniji otkup putem poverenika zamznjen je otkupom putem #Omisija, sastavljen:h iz službenika »Prizada«. Taj novi način otkupa pokazao se je kao korisniji, kako za proizvođače. tako za »Prizad«. Otkupna cena bila je 25 dinara (prema 20 dinara u toku prethodne iri godine) po jedinici norfina u i Ке. оршта. Ргтодаји оргшта, Као i ranijih godina, vršio je tursko-iugoslovenski biro u Car:gradu, kojemu je pošlo za rukom da plasira 234.500 ke. opiuma, od čega otpada 30.858 kg. na jugoslov»nsku robu. Po konvenciji naša roba treba da učestvuje u prodaiama sa 25%, a turska sa 75%. Tražnia za našom robom je obično veća, a i cene su bolje, tako da se utržak deli u srazmeri 26%o za naš, a 74%/o za turski op:umski zavod. Prošlogodišnjia bruto-zarada ovog odeljenia »Pr:zada« iznosila ie 2,4 mil. Od toga je upotrebljeno 1,08 mil. za pokriće režiisk:h troškova, a ostatak je dotiran rezervnom fondu za eventualne gubitke na opiumu, koji je na taj način dostigao visinu od 9,57 mil. din. »Prizadovz& zalihe opiuma

iznosile su:

30-VI-1934 9.054,6 kg 30-VI-1937 71.495,5 kg 80-VI-1935 48.864,6 kg 30-VI-1938 52.060,6 kg 30-VI-1936 61.929,8 Ке 30-М1-1959 49.696,9 Ке

Uporedni pregled rada pojedinih odelenia ovako izgleda (u zagradi podaci za 1937/38 godinu):

Stare zalihe i kupovine Prodaia i ostatak

mil. kg. mil. din. ml. din. Pšenica 1768 (819 284.8 (151,6) 984,6 (151,7) Kukuruz 11.6 (9086) 121,8 (17,4) 196,1 (219,9) Pasulj __ (U) ____ (2G) _ (20% Brašno — (68) ___ (19,5) ___ (204) Uljarice 91 (9,5) 245 (21,8) 94,8 (25,3) Šljive "66. (09) 992 (49) 995 (49) Pekmez 0,65 (0,7) 20 (3) 3,1 (88) Morfin 0,8 (0,1) 18.9 (27,6) 20.6 (30,5)

Obim posla u odnosu na prethodnu godinu povećan je kod pšenice i suvih Ššliiva, dok je poslovanje sa kukuruzom bilo slabije. Ukupni bruto-dobitak na robi u prošloj godini iznosio je okruglo 5 mil. din.

Upotreba preferencijala. Pri izvozu u zemlie u kojima naša država uživa kontingente Sa preferene:jalima »Prizad« je u prošloj godini naplatio neto 76,5 mil. din. Od toga је и toku godin» utrošeno 928,31 mil. din. na intervec'one ciljeve. Od ostatka uneto je : u fond za unapređenie:agrarnćč DTroiz-