Народно благостање — додатак

готовина и хартије од вредности су нешто повећане. Стање меница је такође повећано за око 400 хиљ. дин., а код зај: мова на ручни залог није било битних промена.

Чисти добитак износи 84 хиљ. дин, укамаћењу главнице са око 2%. За последњих 8 година

није дељена никаква дивиденда, док је за 1929, 1930 H 1991

рсплаћивано по 4% годишње, од 1925 до 1928 по 6%, а пре тога по 8%. Као што се види, у току последњих тешких

година банчина управа је обезбедила заводу и ликвидност

и сигурност и сачувала је неокрњен углед који је он уживао, али, с обзиром на факторе на које она није могла утицати, она није била у могућности да акционарима даде и одговарајућу дивиденду. Међутим, и у поглеу режијских трошкова она је постигла задовољавајуће резултате, али

су бруто-приходи били слабији, првенствено због максими-

рања каматних стопа. Овим максимирањем је ограничена "разлика између активне и пасивне стопе, а поред тога спречен је и прилив нових улога, па следствено и проширење обима послова. Познато је да су мањи заводи раније најчешће привлачили улоге одобравањем нешто веће камате. После доношења прописа о максимирању каматних стопа они те могућности више нису имали, тако да су нове пштедише свој новац радије односили у државне и самоуправне заводе и у велике банке, или су га пласирали непосредно у послове од којих су очекивали да ће им обезбедити повољније укамаћење.

„ИСКРА" ТВОРНИЦА КЕМИЧКИХ ПРОИЗВОДА И СВИЈЕЋА Д: Д., ЗАГРЕБ

„Искра“ је основана 1922 године. Главнипа јој је првобитно износила само 250 хиљ. дин. али је у току 1927 повишена на ! мил. колико износи и данас. МИ обим пословања прошириван је постепено, али стално. Предузеће је у почетку производило само свеће и неке споредне производе, као коломаз. Данас оно израђује већ читав низ органских и анорганских хемијских и битуминозних производа. Пре неколико година била је донета одлука 0 проширењу производње и на фабрикацију сапуна и козметичких препарата. Овом предузећу је обезбеђена и врло повољна набавка потребних сировина, јер се оно у том погледу углавном ослања на рафинерију петролеума у Цапрагу код Сиска, која добија односне сировине као споредне производе. „Искра“ има с друге стране и добро изграђену организацију за пласирање својих производа. Наиме, она припада концерну браће Марић. То значи да увек има на расположењу и довољно финансијских средстава. Благодарећи овим преимућствима „Искра“ је била у могућности да ради без потреса и у годинама опште привредне кризе, ма да је депресијом и смањењем куповне снаге широких народних слојева, међу које „Искра" првенствено и пласира своје продукте, и њезин развитак био нешто успорен. Пословање у 1936 закључено је чак са сразмерно доста знатним губитком (125% од главнице). После те године у вези са побољшањем општих привредних прилика, поправила се је унеколико и ситуација „Искре", али је конкуренција других фабрика, нарочито оних из иностранства, имала неповољан утицај на формирање цена. С друге стране су и извесни трошкови прзизводње показивали тенденцију пораста, а нарочито издаци за наднице и социјални терети, тако да се ни у 1937 ни У 1938 години још није могао елиминисати губитак који се

што сдговара

јавио у 1936. Пословање у 1939 години завршено је са чистим добитком од 131 хиљ. дин. После покрића преноса губитка из претходне године остао је Чисти добитак од 58 хиљ. динара, који је пренет на нови рачун.

Биланси „Искре" д. д. за 1939 и три претходне године овако изгледају: у у ij

__ Актива 1926

1937 1938 1930 У хиљадама динара Непокретности 780... [04 194 194 Машине и уређај 3.306 2.922 2.922 2.927 Хартије од вредности 4 4 4 4 Благајна 40 24 16 39 Роба 3.297 2.628 1.868 1146 Губитак 125 98 73 Пасива Главница 1.000 1.000 1.000 1.000 Резервни фонд 265 265 265 265 Пореска резерва Ре —— —— 150 Фонд амортизације 1.297 1.490 1.607 1.900 Повер. и дужн. салдо 4,949 3.078 2.160 881

Прелазни рачуни 61 31 45 56 Чисти добитак = (27) (24) (131) Збир биланса 7.502 5.865 5.077 4.310

У вези са већ споменутим проширењем производње ва неке нове артикле у току 1936 позиција „машине и уређај“ била је повећана за скоро 1 мил. дин, на 3,3 мил. У 1987 та позиција је опет смањена за 384 хиљ. дин, јер су у тој години извесна старија постројења била избачена из употребе. У 1938 и 1989 стање овог рачуна, као и стање рачуна непокретности, остало је непромењено. Крајем 1936 и стање робе показивало је рекордну висину од 3,3 миљ дин., али се оно после тога стално: смањује, тако да је крајем 1989 било исказано са само 1,14 мил. То значи да је предузеће крајем 1986 имало три пута веће залихе него крајем 1939. Смањење залиха делом је последица живљег промета, а делом је у вези са оскудицом сировина.

Дужници и повериоци нису исказани засебно, него су међусобно компензирани и билансирани пер салдо. Овај се јавља у пасиви и крајем 1989 износи 581 хиљ. дин. према 2,16 мил. у 1988 год., 3,08 мил. у 1937 и 4,95 мил. дин. крајем 1936. Дакле, повериоци су стално већи од дужника, али се последњих година разлика између њих смањује. Крајем 1931 дужници су износили 3,32 мил., а повериоци 6,19 мил. дин. Можемо претпоставити да су у 1939 и износ дужника и износ поверилаца били знатно мањи од односних стања из 1931 године, јер је у међувремену ограничено кредитирање муштерија, а смањене су и залихе, док је с друге стране повећан и амортизациони фонд. Овај је достигао висину од 1,8 мил. дин. Он покрива укупне инвестиције са преко 60%. Амортизација је вршена увек најуредније. У 1939 за повећање амортизационог фонда издвојен је из бруто добити износ од 293 хиљ. дин. (што претставља 10% билансне вредности машина и уређаја фабвике). .

Ширите Народно Благостање