Народно благостање — додатак

у претходој години, док су „акцепти“ смањени за 2,5 мил» а „повериоци“ за непуних 5 мил. динара,.

Амортизациони фонд повећан је у прошлој пословној години за 900 хиљ. дин. а резервни фонд за цигло 60 хиљ. дин. (дотацијом из чисте добити остварене у претХодној години). Из чисте добити за 1988/39 био је издвојен и износ од 150 хиљ. дин. који је унет у новообразовани потпорни фонд службеника. | Треба подвући да су крајем 1939/40 укупна средства с којима је пивара радила била мања него крајем претходне године, иако је рад у прошлој години био живљи него у 1938/39. Обављање већег посла са мање средстава омогућено је у првом реду смањењем кредита гостионичарима. -

Као што је већ споменуто, чиста добит са преносом из претходне године износила је 3,66 мил. дин. Од тога je употребљено 2,4 мил. за исплату 129 дивиденде акционарима (према 109 у 1938/39), 100 хиљ. дин. за дотацију резервном фонду, 200 хиљ. дин. за повећање потпорног фонда, 365 хиљ. дин. за тантијеме члановима управе и награду надзорном одбору и 150 хиљ. дин. за добротворне сврхе.

статак од 446 хиљ .дин. пренет је на нови рачун.

У управи била су г. г: Сам. Д. Александер (претседник), д-р Станко Шврљуга (потпретседник), Иво Александер, инж. Драго Александер, д-р Бранко Александер, Александар Ауш, Максо Олбрих-и Морис Рубе. У надзорном одбору налазила су се г. г.: Марко Бауер, д-р Рене Хирцлер, Антун. Стиасни и Отон Вински.

ЈУГОСЛАВЕНСКИ ЛОЈД А. Д — СПЛИТ

" Превоз нашег целокупног увоза и извоза који иде поморским путем домаћа паробродарска друштва могла би да изврше својим бродовима за непуна два месеца дана. Ако се узме у обзир да скоро једна трећина тог увоза н извоза плови под страном заставом, онда се види да би домаће бродовље за подмиривање наших потреба могло упослити сваке године само око четрдесет дана. Та чи: њеница јасно показује од коликог је значаја за наша паробродарска друштва и за нашу привреду, као и за наш платни биланс, слобода међународног поморског саобраћаја. Наша трговачка морнарица не живи, дакле, од домаћег увоза и извоза, нег2 од њеног учешћа у транспортима за потребе страних земаља. Данас су те потребе знатно веће него што су биле пре избијања рата у Евро: пи. Нарочито велика је тражња бродовља које плови под неутралном заставом, али је рад тог бродовља за зараћене државе практички готово сасвим онемогућен или скопчан са великим опасностима, јер свака ратна странка ставља на црне листе и торпедује и неутралне бродове који превозе ма какав терет 32 другу ратну странку, а излажу се опасности да буду торпедовани чак и зни неутрални бродови који не раде ни за једну ратну странку,

У погледу бродовља претрпео је у току 1989 и Југославенски Лојд три тешка ударца. Почетком фебруара 1939. услед једног удеса изгубљен је најпре пароброд „Авала", затим је 18 новембра исте године наишао на подморску мину наш лепи брод „Царица Милица“ близу југоисточне обале Енглеске. Месец дана после тога изгубљен је и пароброд „Видовдан“, који се је насукао на подводне коралске гребене у близини Сингапура. Срећом код ове све три незгоде није настрадао ни један људски жиPOT. Ma да су.изгубљени бродови били осигурани, ипак је штета коју је претрпело Друштво огромна, јер се у да: нашње време ове јединице не могу заменити другима. Ина-

7

че; питање обнове бродовља је једно од најтежих за нашу трговачку морнарицу. У погледу продаје бродова и новоградња престао је готово сваки међународни промет, У замену за изгубљена три пароброда Југославенском Лојду пошло је ипак за руком да набави један нови брод од 9.300 тона, који се, међутим, још довршава у бродоградилишту и који ће Друштву бити предат тек после свршетка рата. ;

Треба споменути и то да је Југославенски Лојд У току ове године продао своја два велика путничка брода, „Краљицу Марију“ грађену 1906, Французима и „Принцезу Олгу" грађену 1915, једном португалском друштву. Пароброд „Принцеза Олга" пловио је од 1935 у редовитој линији за Грчку, Палестину и Египат, али се је због нерентабилности та пруга још у јуну 1939 морала обуставити. Други велики луксузни пароброд „Краљица Марија“ обавља је кроз неколико година своја кружна путовања по Средоземном Мору популаризујући туризам код нас и вршећи ефикасну пропаганду за нашу земљу. У току прошле године извршено је 8 кружних путовања на којима је превезано 1.361 путника. Почетком септембра 1939 морала се је дефинитивно обуставити и пловидба тога нашег популарног брода, јер су прилике у погледу кружних путовања због несталности међународне ситуације још пре избијања рата биле врло неповољне, а после избијања рата на та путовања није се могло више ни помишљати, С обзиром. на наведену немогућност искоришћавања поменутих великих луксузних путничких пароброда, сматрамо да Друштву заиста није ништа друго преостало него да те пароброде прода. Иначе, повољне су и цене које су за те продате пароброде постигнуте. | - |

Управа Југославенског Лојда напомиње у свом последњем извештају да у прошлогодишњем пословању треба разликовати два раздобља: првих 8 месеци 1939, када су поморски послови били прилично нормални, ма да су нешто заостајали за онима у претходној години, и последња четири месеца прошле године, који су већ стојали у знаку ратних заплетаја у Европи. После избијања рата тражња бродског простора је нагло порасла, а с тиме у вези брз2 су порасле и превозне ставке. Упоредо с тим порасли су и сви трошкови пловидбе, у првом реду цене угља и бролских потрепштина, затим коштање оправака, плате и ванредне награде поморцима и, нарочито, премије осигурања. У читавом пословању управа друштва се је старала да доведе у склад највиши степен сигурности друштвених бродова и њоховог особља са дужностима које имају и неутрални бродовласници у овако изузетним приликама.

Мако је друштво, с обзиром на дужности које нам намеће наша неутралност, често жртвовало и своје оправдане интересе, ипак је коначни резултат прошлогодишњег послазања повољан, као што то показује и следећа таблица: Актива 1936 1937 198 1939 У хиљадама динара

Пароброди 124.826 . 124.826. 125.642 76.238 Инвестиције 15.931. 26.45.1864 23491 Непокретности 850 .850 — Намештај 126 112 129 150 Банке и благајна 3.364. 11.148 3.837 6.465 Дужници разни 20106 7.721 34.187 106.421 Пасива | : Главница | 60.000 „60.000 60.000 60.000 Резервни фонд 1.280 3.053 19.551 21.340 Фонд за осигурање – 15240: 1.500 2.000

Амортизациони фонд 27.884 43.494 53.949 63.495