Народно благостање — додатак

8

11.447

Резерва за порез — S | Повериоци 60.705 24675 90.410 22.690 Добитак | 15.244 39340 97,099 31789 Збир биланса 165.904. 170.809 182.439. 919.761 Расходи | Потравци за класу 3.097 2.243 3.611 1.259 Управни тропкови 2.181 2.585 2.513 9.477. Порези, таксе и допр. — — — 1.882 Фонд за осигурање — 240 1.260 500 Амортизациони фонд 9.362 15.610 10.455 9.546 Резервни фонд 556 1.773 15.552 1.789 Резерва за порез — — — 11.447 Чисти добитак 15.942 | 39.340 27.029 31.789 Приходи Пренос добитка. 3910 | 5.656 18827 | 9255 Приход пословања 26.560 56.182 - 41598 _ 51.437 Збир прихода 80.479 61.791 60.420 60. 660

Крајем 1989 друштвено бродовље билансирано је са.

76 мил. дин, док је крајем претходне године било иска:

зано са 125 мил. Разлика од скоро 50 мил. дин. отпада Had.

три пароброда изгуљена у току прошле године, који су

же морали OU У замену за то повећана је позиција.

„разни дужници“, преко које је, поред осталог, књижено и потраживање од осигуравајућих друштава за изгубљене

пароброде. У билансу за 1939 још није дошла до из SD

продаја великих луксузних пароброда „Краљица Марија“ и „Принцеза Олга", пошто је та продаја извршена тек у току ове године. Иначе крајем 1989, поред „Краљице Марије' и „Принцезе Олге", Југославенски Лојд имао је још и луксузну јахту „Тиха“ и 14 других пароброда од укупно 121.000 енглеских тона носивости. Куповна цена свих друштвених бродова износила је преко 250 милиона динара, У "билансу за 1988, пре него што је Друштво прешло на билансирање у законској динарској валути, зни су били исказани са 242 милиона златних динара. Приликом претварања главнице из златних у папирне динаре, које је извршено У току 1985, дакле у времену када је криза наше трговачке морнарице била на врхунцу, за прерачун вредности бродовља узета је релација између златног и папирног динара од 1 према 4, док је она према тадашњем фактичном стању била готово као 1 према 16.

У децембру прошле године ванредни збор акционара је овластио Управу да изврши повишење друштвене главнице са 60 на максимално 150 милиона динара у првом реду путем ревалоризације друштвеног бродовља. Користећи се. тим овлашћењем Управа је на својој седници од 5 фебруара 1940 решила да се главница повиси на 120 милиона, и то тако да се у ту сврху употреби потребни износ од суме за коју је у 1984 и 1935 ради снижења друштвене главнице била смањена вредност друштвеног бродовља, На тај начин је делом опет васпостављена ранија вредност главнице, која је одлукама из 1934 и 1935 била прерачуната са 15 милиона златних на 60 милиона папирних динара: ·

Туђа средства не играју знатну улогу. Код збира биланса од 21276 мил. она износе свега 22,7 мил. дин. У би-. лансу за 1989 главница је исказана још са 60 милиона динара. Друштво има и других сопствених средстава, На првом месту треба споменути „резервни фонд" који износи 21,34 мил, дин. и који је у прошлој години био повећан за 1,8 мил, а у претпрошлој за 16,5 мил. дин. удотацијом из чисте добити остварене у претходној години). Фонд 54 оситурање износи 2 мил. ди. према 1,5 мил. у претходној“

не

и 240 хиљада дин. крајем 1937 године. Амортизациони фонд достигао је висину од 63,5 мил. дин. У прошлој години JO тиран му је износ од 95 мил, у претпрошлој години · 10,4 мил., а у 1987 години 15,6 мил, Из бруто добити остварене у прошлој години издвојен је и изкос од 114 мил. дин,

који је унет у „резерву за порез".

Пошто наша поморска бродарска предузећа своју зараду имају углавном од рада за иностранство, законом од 11 маја 1929 она су била ослобођена од плаћања јавних · дажбина. Уредбом од П јануара 1940 важење тог пореског

слобођења продужено је за даљих 10 година. Међутим,

ви бродарска предузећа нису ослобођена од плаћања специјалног доприноса за фонд народне одбране, нити од додатног пореза, То практички значи да је и Југославески Лојд у име тих пореских облика У току 1940 имаб да плати преко 11 мил. дин. (што претставља око 50% износа који се дели акционарима). Да би се ова исплата могла извршити, створена је крајем прошле године већ споменута пореска резерва од 114 мил. дин. Треба споменути и чињеницу да је иницијативом самих броловласника за време док буду владале прилике уносног запослења од 1 ј4нуара 1940 за теретне бродове од преко 500 тона уведена једна нова дажбина У виду специјалног доприноса који се плаћа у енглеским фунтама и који износи по 1 енглески шилинг месечно од сваке тоне носивости. Југославенски Лојд на име тог доприноса плаћа преко 16 милиона динара. годишње, а наша целокупна трговачка морнарица око 350 хиљада енглеских фунти односно око 80 милиона динара. То значи, да наша трговачка морнарица, поред користи коју чини народној привреди посредно запослењем наших помораца и стварањем знатне активне позиције у нашем платном билансу, даје и знатан непосредни допринос државним финансијама.

Југославенски Лојд је врло заслужан и за унапређење нашег туризма, У том правцу Друштво није било ограничило своју делатност на то да популаризује туризам сво- · јим; сада продатим, луксузним путничким паробродима „Краљица Марија“ и „Принцеза Олга“, већ је такође у току 1988 набавило у Дубровнику познати Хотел Ексцелзиор. Пошто он није више одговарао савременим захтевима, а лежи на јединственом положају, хотел је преко зиме. 1928/1939 срушен, да би се на његовом месту подигао један знатно већи хотел са најмодернијим уређајем. У току прошле године градња је довршена. Почетак пословања дао је потпуно задовољавајући резултат, али је сезона завршена већ концем септембра, тако да је хотел остао 32 творен преко зиме 1939/1940 године.

Бруто приходи Југославенског Лојда у 1939 износили су 51,4 мил. за око 10 мил. више од оних у претходној години. Мако је у прошлој години у односу на претходну издвојен знатно мањи износ за дотацију резервном фонду, ипак је чисти добитак за 19839 само за 4,75: мил. већи од оног за 1938. То је углавном изазвано потребом да се из бруто-добити издвоји износ од 114 мил. за образовање већ споменуте резерве за порез, Поред тога, у 1939 био је и пренос добити из претходне године мањи него у 1938. Иначе, чисти добитак после одвајања за фондове исказан је у последњем билансу са 31 мил. 789 хиљ. дин. Од тога је употребљено за исплату дивиденде 24 мил. дин., за тантијеме члановима управе 600 хиљ. дин. и за награде члано-' вима надзорног одбора 15 хиљ, дин. Остатак од 7 мил. 174 хиљ. дин. пренет је на: нови рачун.

У управи су господа Паско Бабурица, Божо Банац, Карло Банац, д-р Андро Гилић, д-р Мише Колин и др Јозо Подује, а чланови надзорног одбора су гг. д-р Нико Илић, инж, Дане Матошић и Сава Миљановић.