Народно благостање — додатак

„Матодпот

_BROJ 5

- Sadržaj:

BEOGRAD, 1. FEBRUAR 1941. GOD.

GODINA XIII

„Каштел“ творница Ми ено рама псу љскик производа д. д. Загреб "Фракнуско-српеска индустрија цемента и угља а. д. — Београд.

КАНШТЕЈЛ" ТРОРНИЦА КЕМИЈСКО-ФАРМАЦЕУТСКИХ ПРОИЗВОДА Д, Д., ЗАГРЕБ

Песле Уједињења, поред других индустријских грана, код нас се је постепсно развила и ојачала и индустрија хемијско фармацеутских препарата. У овој струци имамо

"већ двадесетак домаћих предузећа. Највидније' место међу

њима згузима „Каштел“ д. д., који је недавно завршио двадесету годину свог рада. Предузеће је основано 1920. Свегу фабрику ено је спсчетка било уредило на поседу „Каштел“ крај Карловца. Пословање је доцније пренето у Загреб. У току 1928 —- пре дванаест година — купљен је комплекс зграда у западној индустријској четврти Загреба, па је ту фабрика наново уређена.

· „Каштел“ морао се је дуго бсрити против укоре-

"њеног мишљења да је само страна роба добра. Његово

јачање било је ометано и смишљеном пропагандом страних предузећа која су се бојала да не изгубе освојене позиције на нашем тржишту медикамената. Разне сметње долазиле су и од стране наше царинске и фискалне политике. За увоз потребних сировина (алкалбида и алкалоидних соли) домаће фабрике морале су да плаћају скоро три пута већу царину од оне коју су плаћале стране фабрике за увоз готових препарата. HM порезом на пословни промет домаће фабрике биле су јаче оптерећене него страна индустрија медикамената.

Када се то има у виду, онда неће бити тешко објаснити зашто је „Каштел“ ол 1920 па све до 1926 био у немогућности да подели дивиденду својим акционарима. Шта више, у току 1985 предузеће је морало, ради елимивисања губитака који су се били јавили, да снизи и своју

главницу за 1 мил. дин. Међутим, ни акционар „Каштела“.

ни његова управа нису се обесхрабрили, јер су били свесни Tora да заслужено признање не може да изостане. Фабрика у Загребу се стално проширује и усавршава. У току 1936 основано је и сопствено препаратно одељење, у којем се израђују самостални научни препарати, као и извесне сировине за исте. Две године доцније — у 1938 — подигнута је “нова зграда за лабораторије. Затим је довршена и нова котловница с новим великим фабричким димњаком. Уре-

ђени су и сопствени фармаколошки, биолошки и бактерио-

лошки лабораторији, у којима велики број стручњака врше

свој посао по свим захтевима савремене науке. Фабрикациони' програм „Каштела“. обухвата врло

велики број медикамената.

«алија, разне стерилне ињекције, преко 100 разних врста научних. лековитих специјалитета

Предузеће израђује галенске. - apemaparTe, HaBeCaH број синтетских фармацеутских хеми-.

(Ефетусин против ка-.. шља..Тоновин за јачање, Грипохин против грипе, Јекови-.

тол. „маст за ране и опекотине, Стрептавол „против сеп-.

тичких., „оболења итд.), затим извесне лекове за сузбијање.

сточних болести („Дистол", „Пек“ — Д витамински додатак ·

храни) итд. „Каштел" је запослио око 200 лица, од којих.

отпада преко -30 на дипломиране хемичаре, дрогисте, апо-

„текаре и лекаре и преко 20 на комерцијалне чиновнике. ·

Фабрика редовно издаје и свој сопствени медицински часопис и медицинску практичну библиотеку. Све вам то показује да се овде ради о једној озбиљној, добро снабдевеној и скроз модерно уређеној фабрици хемијско-фармацеутских произвоа. Њени препарати по квалитету могу се потпуно мерити с одговарајућим препаратима највећих страних предузећа, 2 по цени су обично и знатно јевтинији. Ево главних билансних позиција „Каштела“ m. M.

Актива 1936 1937 1988 1939 у хиљадама динара.

Непокретности 1.640 1.707 2.615 "22771 Уређај фабрике 1.182 1.895 2.119 2.208 Инвентар | 150 168 1 179 Превозна средства —— 88 71 7559 Благ. и Пошт. штедионица 71 108 87 - 74 Ефекти 43 48 48 | 48 Залиха робе 1.580 1.802 1.438 2.038 Дужници 2.716 2.523 3.380 9.555 Јамчевине 20 20 20

Пасива | Главница 3.000 3.000 3.000 3.000 Резервни фонд ет 150 500 Фонд амортизације 710 951 1.236 9.086 Фонд сумњивих потраж. — — 302 296 Повериоци 3.479 3.583 4.649 2.828 Преносне ставке — —— = 185 Јамчевине _ 20 20 90 Пренос добити 98 12 35 25 Добит тек. год. 94 383 550 998

7:402 7.950 9.943

Збир биланса крајем 1939 износио је 9,92 мил. готово

Збир биланса

једнако као и крајем претходне године. Однос између соп-;

ствених и туђих средстава је повољан: У 1989 био је чак н повољнији него крајем 1938, јер су у међувремену по-

вериоци пали са 4,65 мил. на 2,83 мил. дин. док је ре-.

зервни фонд повећан са 150 на 500 хиљ. а амортизациони фонд са 1,23 мил. на' 2,08 мил. дин. У 1939 била је и чиста добит знатно већа него у 1938 и ма којој ранијој години. Она износи 998 хиљ. према 550 хиљ. у претходној, 383 хиљ. дин. у 1987 и цигло:94 хиљ. дин, у 1986 години.

Повољан је и однос између сопствених средстава и

хемијско-фармацеутских препарата. У овој струци имамо.

инвестиција, јер су главница и фондови, без дотација из

чисте добити за 1939, износили 5,88 мил. дин. док су укуп-

не инвестиције билансиране са 5,15 мил. дин. Мначе,; на инвестиције отпада око 59% целе активе. Даљих 25% активе отпада на дужнике, а 20%• на залихе робе, сировина и помоћног материјала. У поређењу са стањем на крају претходне године дужници су смањени за око 809 хиљ. дин. а "залихе су повећане за око 600 хиљ. дин. Слично кретање залиха и дужника је: готово. редова појава у билансима наших индустријских предузећа за 1989 годину. једна од последица рата у Европи.

9.919

И то је