Народно благостање — додатак

»

ФРАНЦУСКО-СРПСКА ИНДУСТРИЈА ЦЕМЕНТА И УГЉА

1 А. Д. — BEOTPAJL

| _ Коњунктура. је била за главне производе друштва цемент и угаљ, врло "повољна, У извештају за 1989 годину истакнуто је да су резултати рада друштвених предузећа били у овој години најбољи. Француско-српска индустрија | цеме та и угља има два велика и сада врло уносна предузећа: фабрику цемента У Поповцу и рудник угља у Сисевцу. Рад фабрике У Поповцу, био је у сваком погледу по- · вољан. Једино у трећем тромесечју 1939 год. транспорт цемента је био ометан несташицом вагона на узаној прузи. Параћин— Зајечар. Све би те пролазне тешкоће престале, ако би се изградила пруга нормалног колосека, од Давидовца. Капацитет фабрике износи 60.000 вагона годишње. У 1939 био је искоришћен готово цео капацитет, што досада још није био случај. Најбоља година била је 1920, тада је произведено и продато 61.400 тона цемента. Затим производња снажно опада на 29.800 тона до 1938 год. да би после тога опет постепено расла. Поповачка фабрика цемента задвољава велики део потреба наше земље цеменTOM. У 1939 год, потрошња цемента у Југославији износила je 460.296 тона за округло 5% више него у 1988 год. Према томе фабрика задовољава око једне осмине целокупне iyгословенске потрошње цемента. Продаја цемента врши се преко централне продајне организације цементне индустрије, која врло добро ради, У извештају друштва подвучено. је, да је продајна организација показала добре резултате, много боље него у ранијим годинама. И упркос централног организовања продаје, цене су још — како се у извештају. каже == недовољне за правилно пословање. Оне су за 30% ниже него што су биле У 1984 год. Та цифра најбоље демантује ве оне, који су подигли ларму пре годину-две 2. „превисоким ненама' цемента у нашој земљи.

У Сисевачким рудницима производња као и продаја угља биле су у малом опадању у првој половини пословне. године. Државне железнице, које су важни купац друштвевог угља, смањиле су нешто. поруџбине. Међутим од сеп. тембра то се стање изменило, тражња се знатно повећала уз боље цене које, не само што су се одржале, него су. Се даље поправиле. Годишњи капацитет рудника је 160.000 тона. Садашња производња приближава се већ овој цифри. Свака година доноси. нов рекорд. У ранијим годинама највише је прзизведено у 1932 год. и то округло 80.000 тона. У прошлој годиви настављени су истражни радови, тако да се може рачунати са даљим повећањем производње, и ако има извесних сметњи, ове ће се вероватно ипак 0тклонити. |

Управа Француско-српске индустрије цемента и: угља: показује велико разумевање за потребе радништва. Циљ' социјалног старања друштвене управе је, да побољша у: слове живота особља. Радништво је у прошлој години показало много увиђавности. и заступало своје интересе у' умереним границама не служећи се штрајковима ни нередима. |

Повољна година огледа се јасно и на финансијском“ стању, које се поправило тако да су благовремено исплаћене камате по обавезама у француским францима.. Уједнд је. исплаћен већи део дуга, и ако је постојала. опасност · кредитне кризе у вези са ратом. И доње цифре сведоче о. повољном стању друштва:

Рачун изравнања

Актива 1933 1938 1939 у хиљадама динара Благајна и банке 71"! 5887 1.924 Хартије од вредности 66 9D0O/O | 9075 Припремни и истражни радови 12618 13.663 13:663 7 Концесије и патенти — 1.199 } 15129

Земљиште | 585 · 847 7 3627.

· растао је са 9'мил на'11 мил. дин Општи трошкови на-“

„_Оград | i | 15.209 17.150 17.365. Превозне пруге | 4679. 752 7526 Телефонске линије. 0 n 51 146 = -145 о

"Материјал, алат и „намештај | -- = ИАОБЕ „26:104 Воба 1 200. 1466. 651 Разни дужници : 8.187 1655 - 3972.

„Разна актива | 374 488 - 573 .

"Губитак | | —= 2050

Пасива | 1 _

„Главница 30.000 _ 30.000 _ 30.005 Повериоци - 34.875 17.591 15973 Разна пасива | 16% 1319 1352 Фонд. амортизације —— 81.578 34.456 Добитак = 195 Збир биланса 78.934 80.413 81.277

Збир биланса порастао је са 80 мил. дин. у 1938 г. на 81 мил. у 1939 „год, због пораста фонда амортизације са 31,6 мил. на 34,5 мил. дин. Главница је остала непромењена 30 мил. дин. Повериоци су се смањили са 17,5 мил. на 15.8 мил. дин. Према 1933 год. повериоци су се смањили за више него 50%. За време кризе друштво је морало na се задужи, тако да је однос између властитог и туђег капитала постао неповољан. – Сталним отплаћивањем туђа сретства су знатно смањена и њихов однос према сопствоним постао је нормалан, Само с обзиром на то могла је управа друштва да почне са јачим амортизацијама за време кризе и јаког задужења, Највећи део друштвене имовине пласиран је у материјалу, алату и намештају чија је вредвост услед. утрошка смањена са 30,5 мил. на 96 мил. дин. Зграде су са 17,4 мил. дин, нешто веће него у претходној години, када су износиле 172 мил. Отписи су били у 1939 већи. него у ранијим годинама. Али услед проширења по-. слова. показала Ce потреба, да се подижу нове зграде. При-_ премни и истражни радови су исказани у активи са не-, промењено 13,7 мил, дин. Ако би повољна коњунктура потрајала ти радови би могли корисно да послуже друштву да повећа производњу. Врло значајну ставку чине и железничке пруге са 7.5 мил. дин. У врло великој. мери по-, расле су залихе робе са 15 мил. на округло 7 мил. ден. Из: тога се може закључити да је производња у 1939 г. била. још већа него продаја. За време кризе дужници су били увек високи и износили су 8—9- мил. дит. У 1938 год. они-су се смањили на 4,7 мил, а у 1939 год. на округло 4' мил. дин. Скоро паралелно се побољшао и ликвидигет друштва. Ликвидна сретства, која су раније била незнатна, износила су. 1988 год. 586:000, а у 1939 год, округло 2 мил. динара.

| Рачун губитка и добитка

Губитак 1933 1988. 1939 · у хиљадама динара“ Плате; камата и општи - трошкови“ 5.264 2206. 21199 Порезе и таксе 936 42941 32423 Амортизације | — —— — „Губитак “на курсу хартија од вреде —— = 12 Добитак у '1939 Sa | 60% 2954

Добитах Нето приход пословања“ 7501 8.890 11088... Приход хартија од вредности 7 7 Збир' губитка — добитка 7.307 8.897 11.102. Нето приход, кад што се види из горње таблице по

супрот томе су пали! Тако плате, камате и други трошков са 22 мил: на 21 мит дин. И порезе каоји таксе су см с њене са 4,2 мил, на 34 мил: Чист добитак друштва износио | је 23 мил. дин: према' 60:000 у 1938 год: Он Je највећим“ делом употребљен за покриће губитака из ранијих година | Али и после тога остало је ита округло 150.000 дин. који“ је "износ пренет на рачун нове тодине. а