Народно благостање

9. фебруара 1929 _ НАРОДНО

Остаје још једно питање у вези стим. Дали је могућно одржати политичко пријатељство поред економског непријатељстваг Бизмарк је дао потврдни одговор. МИ ми сматрамо да је могућно.

То је јелна утеха нашем сељаку, који је непосрелно заинтересован. Румунија је једина држава у Европи, чији су напори за закључење једног дугорочног државног зајма остали без успеха пуних десет година. Нарочито су енглеско и американско тржиште били херметички Затворени за румунске државне хартије. Крајем прошле и почетком ове године румунски кредит је нагло скочио. Румунска влада је у року од месец дана успела да закључ« три велике фи. нансијске операције. Прва је споразум са Немачком владом, по коме добија једну милијарду динара од Немачке и то четири стотине милијона одмах, а остатак у ратама до 1. априла 1931. године. Друга се операција састоји у закључењу зајма са Шведским Трастом Жижица у износу од 30 милијона долара, односно милијарду и по динара. О првој операцији говорићемо опширније. Друга је спојена са трећом и састоји се у закључењу једног великог државног зајма за стабилизацију и јавне радове од 101 милијона долара. Зајам је 70/0, а емисиони курс износи 88.

Оно што је нарочито повољно код ове операције, то је учешће врло великог броја држава у емисији зајма. Највећу "раншу — од 22 милијона долара — преузима Француска, 5 мил. Немачка, 8 Италија, 4 Швајцарска, 3 Холандија, 12 милијона биће емитовано у Северним Американским Држа= вама, 10 у Енглеској, по 1 мил. Чехословачкој и Аустрији и 2 у Румунији,

Међу државама налазе се — невероватно! — Немачка и Аустрија. Од стране Немачке учествују у синдикату Немачка Банка и Дисконто, а од стране Аустрије један синдикат с Есконтним Друштвом на челу. Учешће великог броја држава, ито чак и оних, које годинама пате од одскудице у ка. питалу, даје овој финансијској транзацији особени карактер. То је први зајам после рага на широкој међународној бази изузев оне, који су емитовани под ауспицијама Друштва На. рода. |

За Румунију је то драгоцена добит. Прво због тога, што се она тиме извлачи испод диктатуре једне мање групе банака. Даље, тако емитован папир постаје „валер ентернасионал“, а то значи да се нањегов курс не може тако лако да утиче, ато је пак врло важно при закључењу новог зајма, када курс ста. рога игра пресудну улогу за утврђивање курса новога.

Укупан зајам од 101. милијон долара биће гарантован државним монополима (дувана, жижица, соли ит. д.), којима ће да управља“ једна аутономна установа под румунским водством. Шведски Траст Жижица закључио је нарочити уговор Ca румунском владом, којим гарантује најмањи приход од три милијона долара.

Зајам ће се употребити пре свега за стабилизирање валуте и за санирање Румунске Народне Банке, коју су Браћа Браћану осакатили. Изводећи аграрну реформу у корист своје политичке странке, они су унели у Народну Банку дубиозних меница за 25 милијона долара. Te менице преузима држава натраг, а Банка добија противредност у доларима, чиме ће појачати свој фонд девиза. Други 25милијона долара употребиће се за исплату летећих дугова Државне благајне. Даљи 35 милијона долара служе за реорганизгцију железница, а остатак од 10 милијона за продуктивне циљеве.

Употребу овога зајма контролисаће Банкарски Синдикат, При Румунској Народној Банци поставља се контролор, страНац, — исто као што је то Блер извео у Пољској. Румунско јавно мњење може се само радовати томе акту, јер за контроло. pa долази научник светског гласа, данашњи вуце-гуверне Француске Народне Банке, проф: Шарл Рист. Исто тако ру-

Румунски државни зајам.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 13.

мунске железнице добијају једног контролора у лицуг. леверва, који рукује данас облигацијама Немачких Железничких Облигација заложених за репарациона потраживања. о

Ради стабилизације валуте Румунска Народна Банка добија један револвинг-кредит од 25 милијона долара, гарантоВаног од једнога конзорцијума новчаничних банака са Француском Банком на челу.

На крају да напоменемо, да је у току предговора за овај зајам учешће Блерово смањено на једну трећину првобитног износа због тога, што је овај изјавио, да није у стању да прими веће суме због неповољног стања на американском тржишту.

Свакичиталац дневних листава зна, да су између наси Италије вођени неколико година мучни преговор око питања такозваног етаблис мана. Тим неукусним изразом обележава се право пословања страних поданика. Ми смо прво били стали на гледиште, да се италијанским поданицима не може одобрити пословно настањивање на 50 километара далеко од границе. Италија није се могла сложити са овим нашим гледиштем и најзад је успела да нас склони на попуштање. Мисли се, да је Италија бранила подузећа с талијанским капиталом, која већ постоје Међу њима је и друштво Суфид у Далмацији, које искоришћава водопаде Крке и Цетине, а има поред тога у Шибенику фабрику карбида а у Дугомрату фабрику цианамида. Акције тог друштва има у рукама велика римска. компанија Терни. Према томе Суфид се сматра представником талијанског капитала у Далмацији.

Пре неколико дана објављено је преко наших а и страних листова, да је француска компанија „Туниских Фосфата““ купила од Тернија већину акција Суфида. Упркос томе категоричком тврђењу, ми нисмо могли поклонити вере тој вести. Како можемо ми веровати тврђењу, да Италија допушта отуђење једног подузећа, за које се залагала још под Аустријом 2 Каже се, да је подузеће пасивно и да има преко сто милијона лира дуга. Ми у то не верујемо због тога, што Суфид изводи огромне радове на Губавици, чиме постаје највећим инлустријским предузећем у нашој земљи, како су то умесно.риметиле Загребачке „Новости. То не ради пасивно подузеће. У осталом ако би пасивност била ефективна, онда је тек вестневероватна, јер Французи, и ако се гуше у новцу, нису сишли с ума, да уносе свој капитал у пасивно подузеће.

међутим проносе се гласови, да су се у Београду појавили неки Французи и да траже од Краљевске Владе извесне концесије (како чујемо пореске и царинске) за Суфид, изјав љујући, да само под условом тих концесија могу да преузму акције Суфида. ,

Наши су листови нагласили, да би нама било много пријатније, да акције Суфида пређу у француске руке. Да су нама друго Французи а друго Талијани, то је тачно. Али ми не видимо никакве политичке стране код Суфида. Врло је спорно питање да ли је за наше односе с Италијом боље, да је Италија заинтересована капиталом у нашој земљи. Али ма како гласио одговор на ово питање, ми ћемо радо приступити гледишту, да нам је милији Суфид француски, него талијански. Само код промене својине акција постоје ђавољске текшоће за контроли сгње привредног преноса. Ако би наше власти хтеле да буду великодушне према француском Суфиду, онда би била њихова прва дужност, да аутентично утврде, да ли су Французи заиста сопственици велике већине акција. Ми свакако нећемо до пустити да се Талијани послуже Французима, као што су се

Пише се Суфид, а чита се — Блер.

| Маџари служили нашим поданицима ради камуфлаже народ“

ности фактичког сопственика. Чује се, да истиче рок концесије Суфида и да његови сопственици хоће да искористе ту прилику, не само да добију продужење, већ и нове привилегије. Пре три-четири године американски банкар . Блер ii Ко посредовар је много у набавци американског капитала та