Народно благостање

Страна 26.

У Београдској Општини чине се припреме за отварање Општинске Штедионице, првог завода те врсте на територији Србије. Још нису објављени статути, те не можемо да говоримо о њезиној организацији. Овог пута проговорићемо о двема појавама при њеном оснивању, са којима не можемо да се сложимо.

Прва се односи на конституисање главнице односно обртног капштала. Општина даје Штедионици 27,000.000. у обвезницама ратне штете. Основни је принцип да се главница једног кредитног завода уплаћује само у голову новцу; код других облика подузећа појављује се и уплата у натури (рагћ5 Че Топда(ецгез). Изузетно од овог правила Општина до= тира Штедионицу у натури, јер дати јој хартије од вредности економски је исто што и дотирање каменим коцкама, цементом и асфалтом. Управни одбор почиње свој посао продавањем од= носно залагањем. То није ни узуслно ни мудро. Општина има да да погребан капитал, ако то не може постићи друкчије до уновчавањем каквих добара; то има она да сврши. Не може новопостављени управни одбор да хаузира од Државне Хипотекарне Банке до Поштанске Штедионице нудећи робу у залогу, а још мање може он дз је продаје. То је дужност Општине.

Друго је питање услова прописаних за директора Ште= дионице. Тражи се између осталог и осмогодишња пракса. Зашто баш осам година2 Зашто не десет илипет2 По коме то правилу човек са седам и по године банкарске праксе није оспо= собљен за тај положај, а онај од осам јесте Зар није довољно било рећи да се тражи банкарска пракса Зар је право да се писцу ових редака, коме не досгаје само три дана до осам година, одрече формални услов за конкурс, ако се џе одлучи за та три дана да тражи лажно уверење од какве банке 2

Штедионица Београдске Општине.

Ниједна банка у Србији није, при оснивању, наишла на тако оштру опозицију као ова банка. Г. Михајлс ABрамовић, тада управник Глав. Савеза Српских Земљорадничких Задруга, бесомучно је нападао г.г. Настаса Петровића и Косту Г јегровића, њезине осниваче. Оп се истина бунио против довођења у везу земљорада са банком, — и ако у ствари то није било ништа ново, већ сасвим обична појава код мањих паланачких завода. Опозиција г. Аврамовића није имала успеха и то је велика штета за нашу земљу. Као да је г. Аврамовић инстинктивно осећао, да ће се та банка претворити у удружење против наше сиротиње у Америци. Земљорадничка Банка и њени повериоци.

a a Or ir n ПЕТ.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 2.

Као што се зна, банка је упропастила многе милијоне исељеничког повца. Посредно за то носе одговорност Држава и Народна Банка, које су одмах после уједињења биле стављене пред пигање емигрантске штедње,

Рад управе ове Банке идентичан је са оним г-ђе Ано, уреднице „Газет ди Франс“. Обоје су покупили десет милијона сирогињског новца и обуставили плаћања. Само, док г-ђа Апо лежи у затвору у Паризу и размишља о томе, како још има правде у Француској, дотле органи Прве Српске Земљорадничке Банке, у престоници наше земље, у дому богиње Правдеу суду -= покушавају још једном да изврше превару; јер нудити равнање повериоцима на основу лажног биланса — а го су они урадили 13-ог 0. к. — значи покушај кривичног дела преваре. Повериоци су одбили понуду и ми са задовољством копстату јемо, да је око један од ретких случајева, где су повериоци сачували присебност и умели дати отпора искушењу, у које их је ставила управа својом понудом.

Питање није тиме ликвидирано. Власт не треба да з= борави, да ништа јаче не деморалише народ од факта, да једно неморално и брутално огимање туђе имовине може остати не кажњено. emu Наш народ — сем Словенаца — нема назкке, да даје своје уштеђевине на приплод депозитним заводима. Чува шашининннттеншти не о Га код куће. Тогаимам код

..„М оста жив.

напреднијих народа. Од вајкада се људи патили, да утврде

| бар приближно износ тако тезаурираног новца. Али увек без | успеха, јер не постоје никакве индиције за то.

Несумњиво је да се и код нашег народа налази тезаурираног новца. Свакако много, много мање, но ранијих година. Пре неколиког дана имали смо прилике да прочига“.0 из пера једног „признатог стручњаха“ да се го његовој процени, на лази у народу више милијарди динара.

Прост човек би на то казао: из његових устију, у божје уши!

Стручњак би имао да учини само једчу мању примедбу:

Целокупна количина новца у оптицају код нас износи пег и по милија„ди. По једном искуством улврђеном правилу за циљеве плаћања погрсебно је најмање 400—500 динара на главу становика, односно четири до пет и по милијарди динара за целу земљу, таман толико колико има скега у оптицају.

Откуда онда многе милијарде „тезауриране“ у народу

БЕЛЕШКЕ

Zagreb kao cemtar bankarstva. — Vojvodina je bez sumnje naša najb gatija pokrajina, međutim njizina bankarska organizacija nije dovoljno razvijena. Bilo u pcgledu obzirom da je ona tako dugo bila usko Fovezana sa Peštom nema vlastitih velikih novčanih zavoda, osim možda | 0 jednog u Novom Sadu i Subotici. Tu situeciju d.bro su uočile zagrebacke veluLanke koje tamo podržaju veći broj filijala, a tcndcncija je да зе пјhov kroj i rovcća. Pored toga pistoji nastoj.nje da se | ojedini postojeći ı ovčani zavodi Vojvodine privuku u interesnu s{cru zagreb čkih veleb.n.ka.

Prva hrvatska štedionica ima filijale u Subotici, Novom Sadu, Palanki i Bečkereku. Jug slovenska banka rodržaje filijale u Novom Sadu, Somboru i subotici, Jugoslovenska udru= žeaa banka u Subotici, Novom Sadu i Senti. Srpska banka pak ima f.l,jale u Novom Sadu, Somboru, Вескегеки, Рапсеуц,

Palanki, Senti ı Kanj.ži dok beogradski, novčani zavodi џорсе |

ne podržavaju filijale u Vojvodini. Pored toga ирогло 5е govori da će H.vatska sveopća banka preuzeti Opštu kreditnu banku

u Subotici. A Hrvatska kanka u Zagrebu, koji je jedna afiliac.ja Banca Comerc.ale Italisna imala bi preuzet. najveći novčani zavod u Vojvodini, Opštu }rivrednu Lanku u Subotici, koja je aliliacije Banca Ung.io-Italiana u P.šti koja je osnovana Fo Commerciale u Milanu.

Na taj način izgleda da će 'sve zagrebačke brznke im:ti svoje filijale diljem Vonjvodine. A i O) šič jugoslovcnsko ban= kovno društvo, namjerava da se plas.ra u Vojvodini.

koncentracija našeg novčarstva, koja se u glavnome ispoћије обуаапјет novih filijala i | reuzimanjem manjih provin= cijalnih zavoda, danas je nošena po z grebačkim zavodima. Zagrebački novčani zav.di imaju vodstvo finansiskih o, eracija. i one će to vodstvo zadržati. A da je to tako najbolje nam sVe= doči njihova expanzija u Vojvodini, gdje ce u skoro vrijeme sve novčarstvo privući na sebe.

_ Usprkost demantija, izgleda silurno da KHredifni zavod iz Ljubljane otvara u Zagrebu svoju fili,alu, Do sada je Kreditni

”