Народно благостање
16. фебруара 1929
Protiv ove odluke apelirano је na viši sud pak je od interesa Vi-. đeti da li će i najveći forumi potvrditi postojanje potrebe inter- |
vencije kod cržavnih ureda. Državna. Hipotekarna Banka može i treba da da komentar ovoj groznoj poziciji u računu advokata.
=== | ()BO je време бремено идејама. Планова препуно.
Пошто се, како је речено, данашње стање сматра као припрема за нов ред ствари, то почињу већ да ничу предлози за уређење тога стања, које ће
Рефсрмта Државног Савета.
наследити ово садање. Почело је да се говори о преуређењу |
Државног Савета.
Од централног органа активне државне управе најпре, |
највише бирократске установе са законодавним функцијама потом, Државни Савег је с доласком демократских режима из губио оба ова обележја, да постане само саветодавни орган Владе у изради закона и највиши административни суд. По Видовданском Уставу изгубио је и овај карактер саветодавног тела, те остао поглавито на јвиши управни суд. Тежња је постајала, да се државном Савету оставе само његове управно судске функције и да се ослободи и од свих осталих послова,
које му је закон по Видовданском Уставу ставио у надлежност |
као органу врховне државне управе. Према таквој надлежноссти морао би се-удесити и састав Државног Савета: саветници би се избирали и постављали на начин сличан како су се бирали судије Касационог Суда и морали би кмати стручну правну спрему. Такво само организовање Државног Савета гарантовало би правилно вршење судске функције.
5 Место такве реформе, која би једино могла да нам да | прави Касациони Суд за управно судство, јављају се идеје да |
се Државном Савету врате функције, које су му у нашем народу име омрзнуле. То би било велико зло за наше управно правосу-
ђе. Те друге функције, законодавне или саветодавне, или ак-
тивније учешће у – државној управи, начиниле би од Државног Савета политичко тело, и тим самим упропастиле ба га као управно судско тело. Разумљиво је; да би се партије отимале о местау Савету због тих његових политичких п управних функција.С тога би на његов састав утицали они који држе власт, те би он постао, горе но што је био, институција у којој би партије тражиле да буду представљене. У та: вом Државном Савету био би потпуно уништен највиши управни суд.
Или ће Државни Савет бити управни суд и онда не сме имати никакве друге сем управно судске функције и мора бити састављен на начин да потпуно буде гарантовано стручно, 06јективно и независно управно правосуђе, или ће имати и друге функције, административне и полит. природе, и онда неће бити суд. У овом другом случају бар ћемо знати да у адмнистратив ним споровима не треба на закону заснивати задобијање или признање једног права.
Г. Бранислав Стефановић, адвокат, објавио је у „Политици“ од 9. о. м. језиве ве податке о раду управног одбора посрнуле Палилулске Штедионице. Ствар је врло проста: чланови управе основали су акционарско друштво циглане „Стиг“ сглавницом од 5 милијона динара и продали му своју личну диглану, која вреди, по процени вештака, цигло 00.000 динара. Toje кривично дело, за које би чланови управе „Стига“ одговарали у целом свету. Само неу Србији -
· Amuje cy 3a cBOj pauyH Harypa) OHHMA, који су се шШтедионици обраћали за зајам, по дин. 1.100,— по комаду. Како, наравно, иоле сређен човек није хтео примати акције у место готовог новца, то су чланови управе давали зајмове
_ пропалицама. Пропалици је свака пара, на име зајма, била као поклоњена... Обоје су били задовољни: и управни одбор, који је добијао готове паре за своје акције (формално од дуже
Најбржа заштита улагача.
| ЕТЕЛ ЗОНЕ OI
· НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ
Страна 25.
ника, у ствари од Палилулске Штедионице) и дужник, који је о року у место отплате доносио уверење о сиромашном стању. На свакој акцији зарађивало се 700 динара.
Тим радом чињена су два нова кривична дела: прво је зеленаштво, казнимо по прописима свију кривичних закона у свету, па и онима преко Саве и Дунава; друго је злоупотреба поверења; такође казнимо свуда, сем у Србији. Самосуу Ср бији оваква дела неказнима. Због тога се она системат ски и све више понављају: ушло је у моду да чланови управе харају друштво продајући му ствари, које му не требају, за скупе паре. ;
Свему ономе би сеучино крај, кад би се ставиле одмахна “нагу одредбе новог кривичног закона, односеће се на злоупотребу поверења органа акционарских друштва.
Скоро ће бити година дана како је ступио на снагу закон о непосредном порезу. Један део је већ одавно у примени, а други већи део тек од првог јануара о. г.. Било је доста времена за сваког грађанина, да се упозна са законом. Али као да су неки гра ђани имали преча посла, јер се сад тек опажа покрет незадовољства против извесних пореских облика и њихових модалитета. То је случај са порезом на принос од капитала (ренте). До |-ог јанучра улози на штедњу код банака били су ослобо. ђени пореза. Новим законом тај се порез враћа у живот. То је изазвало незадовољство у извесним привредним круговим и живу акциту 3a Bpahatbe y status quo апте 1. јануара.
Анкета о порезу на ренту.
ут].
Против тог покрета формално се не може ништа имати. Једно од осноних права грађана је, да критикује законе. Али се у толико више мора да замери пробуђеним антересентима, што су дуго спавали. Изгледа, да до позива пореске власти на подношење пореске пријаве нису знали, ка: 0 стоји ствар. Ако су знали, па нису ништа предузимали до сада, отежали су свој положај. Нема закона, чија је примена тако деликатна, ком-
· пликована и пипава, као што је с оним о непосредном порезу.
Пореске власти морају пре ступања на снагу да спреме многобројне формуле и књиге. Свето кошта. Друго, буџет прихода
“и расхода за 1929-30 имао је бити завршен пре три месеца.
Тако је и било. А из буџета се не може и не сме да чупа један приход, — овде читав порески облик. Њему се мора наћи замена. То је императив буџетске политике.
Министарство Финансија је сазвало анкету за 21. фебруар. У начелу то је акт за сваку похвалу. Анкетом руководи Дирекција за непосредни порез, као стручно надлештво. Оно ће прибрати аргументе за и против и средити их у једном реферазу. Али то не значи, да би већ за идућу буметску годину могла да се спроведе измена, све п кад би се сви спожили у
_ томе, да се тај порез има да укине односно смањи, Има још и
бупетско оделење истог Министарства да да своју реч.
Имали бисмо једну примедбу односно саме анкете примедбу начелног карактера. Код нас постоје за свако пит ње државне политике признати стручњаци. То су они, који добијају знање, чим добију звање. То је указно знање. Оно није тако сигурно као указно звање. Ако се ради о привредном пигању, овда постоје свуда, па и код нас, још један ред стручњака, то су заинтересовани. Ти су највећа опасност по општност јер заступају партикуларне интересе (Sonderniteressen). Постоји у другом свету још једна група стручњака, то су стручњаци, који се баве односним питањима искључиво због питања и који су слободни од сваког некомпетентног обзира.
То су они, који у свима анкетама у свету играју најважнију улогу. |
Држимо, да се све то зна добро у Министарству Ффи-
" нансија.