Народно благостање

16. фебруар 1929.

сапа; тамо где се највише декламовало о принудном осигурању као нападу на личну слободу, усвојено је обвезно осигурање. Зато је реформа врло лубока и веома значајна. Немајући намеру да сала дајемо анализу закона, спомињемо само његове главне црте. |

a) Јединство осигурања. Сва четири поменута осигурања су уједињена у један организам, који гарантује све ризике и коме се за сва осигурања плаћа једна премија. Осигурање у случају беспослице, које је овим законом само зачето, издвојено је у погледу финансијском. То је оправдана мера опрезности, да не би озо осигурање, још непроучено, довело у опасност остала осигурања. 3) њега је створен посебан фонд, јуридички и финансијски одвојен од осталих извора социалних осигурања (чл. 23), коме се дотира 1%, од сума, које се уплаћују за осигурања.

6) Осигурање је принудно за све најамне раднике оба пола, без обзира на држављанство, чија годишња зарада не прелази 15.000. франака. Ако, осигураник има деце, ова се сума повећава са 3000 за прво и по 2000 франака за свако друго дете. Обвеза је санкционисана правом и дуж“ ношћу послодавца да потребну суму за осигурање задржи у моменту плаћања наднице. Извесним категоријама радника и ситних сопственика, француских поданика, на селу и у вароши, дата је могућност да се под извесним условима придруже осигурању, ако хоће.

Bb) Средства се прибављају котизацијом. Она износи 10% од укупних надница. Пола плаћа осигураник, а пола послодавац. Пошто је у закон ушло осигурање у случају старости, држава уплаћује у касу осигурања суму, коју је уносила у буџет за радничке пензије, око 240 милиона. Поред Државе, области и општине уплаћиваће половину од сума, које ће применом овога закона ушпедети, а које су уносиле у своје буџете за јавно стварање. У овој тродуплој котизацији, у овом учешћу и заједнице, Французи гледају остварен принцип солидарности и то истичу с особитим поносом.

г) Управа је поверена интерес ванима. Држава је задржала само право контроле.

7. — Нигде није тачна она Цицеронова: да нема закона који се свима свиђа, као што је то код соци-

" алпо-политичких закона. Они су резултат противу

борних интереса. Зато иду дијагоналом. Скупштински известилац Г. Е. Антонели каже:.. „сви интересовани, које је Ваш одбор саслушао (Ген. Конфедерација Рада, Национална Федерација Француских Произвођача, Централна Унија Синдиката Пољопривредника Француске, синдикалне организације лекара, представници узајамног помагања) једнодушно су изјавили, да усвајају опште принципе овог предлога, и ако су правили резерве односно извесних недостатака у закону или тражили извесне исправке у циљу лакше примене“. И радничка класа за коју се говорило да је против примања једног дела терста

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 19.

осигурања на себе, усвојила је принцип, да и радници уплаћују за своја осигурања, „пошто без тога у

"буржоаском друштву нема осигурања“, како је Г. „Леба, социалистички посланик, изјавио у Скуп-

штини.

8. Било је дакако и непријатељског става. један део послодаваца, мањи и незначајни, и штампа у њиховој служби, износили су против закопа разлоге, који су се чули већ у свима земљама кад су уводиле социална осигурања: да ће терети осигурања ослабити способност француске индустрије на међународном тржишту; да је требало заводити једно по јелно осигурање, постепено, а не сва наједанпут; ла ће ови терети поскупили живот; да може заљуљати тек успостављену равнотежу буџетску; да је противан интересима радника, јер ће послодавцч, обвезпи да улажу за осигурање, тражити да смање наднице; да ће изазвати сукобе послодаваца и радника, јер ће радници, обвезни да улажу, тражити повећање надница: да ће фаворизирати раднике који су лакомислени и не брину се за будућност ит. Д. ит. Д. Далеко смо од тога да овде дискутујемо ове „разлоге“. Скоро једнодушно усвајање закона довољан је против доказ. Они су. у осталом, оборени доказима о добром

| функционисању осигурања и напредовању држава "у којима ова осигурања већ деценијама постоје.

0. — Рекли су, да закон није добар. Требало га

"је оставити још пеко време у радионици, да се дотера, употпуни, усаврши. Извесно, закон није савршен.

А који је тог Скупштина га је вотирала свесна да

| у њега треба унети доста корекција. Али и тако неса-

вршен, он је користан и потребан. Зато је заслужио да уђе у живот, одмах, без одлагања.

Неизмеран је његов значај. Прост, економичан, лак за разумевање и примену, он ће рационалним и брзим функционисањем осигурати у тешким часовима сутрашњицу радника и тиме подићи ниво благостања радничке класе у француској Републици. Зар то онда није добар закон 2

10. — Наше социално законодавство о осигурању је непотпуно. Али место да се ради на његовом употпуњавању и усавршавању, јер је то не само соцнални

"већ и привредни интерес, послодавачке коморе су

се окомиле и на ово мало осигурања. „Разлози“ су увек исти, може се рећи интернационални. Нарочито су сала удвојени напори, да се поруши и ово мало обезбеђења, јер се рачупа, да ће у осуству јавности моћи лакше „убедити“ „владајуће, који часком могу све укинути и све изменити.

Пример француске Републике у којој све партије, сем комуниста, што је значајно и карактеристично, сви посланици и сенатори, с неколико само појединачних изузетака, вотирају ову велику реформу и доносе овако обимно социалпо осигурање, нека сачува Владу од заинтересованих саветпика, који препоручују укидање или сакаћење нашег сиромашног соци-

алног законодавства.