Народно благостање

Страна 20.

Д-р Велимир Бајкић, Београд

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 2.

НАША ДВА НАЈВЕЋА ПРОБЛЕМА од ПОСТАНКА ДРЖАВЕ

Наш ратни дуг Француској и предратни дуг Краљевине Србије.

|. Да поставимо питање

Г. Министар Мажуранић преговара у Паризу са француском владом о регулисању нашег ратног дуга Француској г. с удружењем ималаца предратних облигација Краљевине Србије (а свакако истевремено и са франкуском владом) о валоризирању француског франка, на који гласе те облигације. Оба су питања слара, прво десет година, а друго пет. Све су се владе бавиле њима, неке више, а неке мање, али се — противно уставу и основним начелима парламентаризмарад на њима држао у највећој тајности. У току целе 1927 год. преговарале су владе, живо и опширно; питање предратних дугова било је предмет двају формалних споразума: једног са француском владом, а другог са непознатим финансијером из Лондона; али се све то држало у већој тајности од српско-бугарске војне конвенције од 1912.

Требало је да се укине режим обавезне јавности (парламентаризам) па да народ чује први пут из устију једног члана владе коју реч о тим питањима. Г. Мажуранић је дао већ неколико изјава новинарима; а свакако знабђе се и нешто више, кад се буде вратио,

Чудноват парадокс! Зашто су демократско-пар ламентарне владе затутуљивале у стотину крпа та тако важна пилања; управо два најважнија питања 2 Историја има за то само један одговор; он није ни мало ласкав по одговорне органе. Наши предратни дугови засецају дубље у интересе народа од свију питања, са којима се сретала наша држава. О њима међутим најмање је писано. Сигурно се чекало, да се ствари посвршавају, па да се онда пише, — наравно историја. Главна карактеристика наших политичара је осуство сваког страха од историје. Опона шта су они полагали, то је да савремена писана реч не буде неповољна и не квари посао. А после, видеће се.

Душе ваља, с времена на време објављиване су разне лаконске белешке о тим питањима. Међу тим нигде до данас није ниједном речи представљен финансиски ефекат ликвидације тих питања. Због тога сматрамо, да се не може ништа ви говорити ни писати о њима, док се прво не загледа у ледене бројеве.

Ратни дуг Француској износи, са неплаћеном каматом, (према тврђењу француске владе) милијарду осамстотина милиона златних динара. То значи округло 20 милијарди динара. То је више но сви данашњи дугови наше земље, онако, како их ми књижимо и како их плаћамо.

· Код сваког дуга камата игра исто тако велику улогу као и главница. Тежина ратног дуга Француској зависи од висине камате. Она је уговорена на 5%, али ће свакако бити знатно редуцирана, пошто је и Француска добила редукцију камате за своје ратне дугове Енглеској и Америци. Друго такође отворено питање односи се на валуту. Како је изјавио г. Мажу-

ранић, француска влада тврди, да су то златни франци

Ми сматрамо да су панирни. говара.

И о томе има да се пре-

Једно је јасно: онај, који преговара са Франпуском о регулисању нашег ратног дуга, има у својим рукама економеку еулбину наше земље; као што је политичка у рукама божјам. Толико о ратном дугу.

Код предратних дугова ради се о томе, да ли треба плаћати у папирним или златним францима седам предратних дугова Краљевине Србије (од којих два Државне Хипотекарне Банке), који укупно: износе око 850 милијона франака. Ако би се плаћало у злату, онда би дуг скочио од милијарду и осамстотина милиона динара на преко девет милијарди, а годишњи ануитет од !10 на 550 милиона динара.

Наравно, да о усвајању гледишта француских поверилаца не може бити ни речи. За то има већ довољно преседана. Али, ма колико да се попусти, ради се о повенању државног дуга за милијарде, а годишњег

издатка за стотине милијона.

Ето, то су питања, 0 којима се дискутује.

||, Има ли спаса од те финансиске опасности2

Кад се човек или народ налази пред великим опасностима обично поставља питање, могу ли се оне избећи 2

Што се тиче ратног дуга, он се не може избећи. Истина, француска влада стоји на гледишту, да се сви ратни дугови треба да метну у један лонац и да се онда деле међ савезнике према жртвама поднесеним за заједничку ствар. Главни поверилац (Америка) није пристао на то гледиште; он је истакао на супрот њему своје, по коме ће сваки савезник подносити своје ратне дугове према својој способности плапања. Америка се држи строго тога правила и томе се има захвалити, што смо и ми добили необично повољне услове за наш ратни дуг. Американска влада је, после регулисања нашег ратног дуга, дала коминике, по коме нассматра за најсиромашнију земљу у Европи.

Ми немамо разлога много да жалимо што није победило француско гледиште, јер и по американском критеријуму ми не бисмо добили већи терет по основу ратних дугова. Истина, код Енглеске смо прошли много горе; али Енглеска је пре свега комбиновала американско правило са захтевом, да одсвојих дужника мора добити онолико, колико она мора да плати Америци. Дабоме, дани Француска не може да примењује према нама свој кључјали зате мора да примени американски, пошто је он према њој примењен. Истина, она није задовољна олакшицама, које је добила од Америке и Енглеске за своје ратне дугове, али не-