Народно благостање

98. фебруара 1929.

случају могу депозити по текућем! рачуну представљати улоге на штедњу. би Не може се довољно похвалити пракса банчина да на крају годишњег извештаја износи статистику својих завршних рачуна почев од 1920 г. То је кратка, али речита историја банчина. Формално бисмо имали да приметимо само да место „имаовина“ и „дуг“ треба употребити изразе, „актива“ и „пасива“, јер то није једно исто и да исплаћену дивиденду треба исказати у апсолутним цифрама а не у процентима номиналне вредности акције.

Банка се, како она каже у свом извештају, у току 1928 год. гушила у капиталу; извесне улоге није хтела да прими, јер није видела добрих пласмана. Из истих разлога се није користила кредитима код Народне Банке, Државне Хипотекарне Банке и Поштанске Штедионице. Улози на штедњу

· порасли су ипак за 4 милиона динара (на 2,8 милиона), али

су важније позиције у активи ипак у назадку према 1927 год., јер су смањена финансиска средства (услед неупотребе кредита) за скоро десет милиона динара. Кад се има у виду чињеница да сваки динар кредита код поменута три кредитна завода пружа зараду на камати и при највећој обазривости, онда се управи банке мора одати пуно признање за уздржљивост у послу у пркос искушењу веће зараде. Банка је тиме дала доказа да је изишла из примитивних концепција пословне политике и да се попела на висину банкарске политике; јер између пословних принципа једног обичног детаљисте и једне банке разлика лежи у томе што детаљиста шири посао до максимума док банка с времена на време има за дужност да сузи посао.

У току 1928 банка је одлучила повећање главнице од 6 на 12 милиона динара с тим, да се три милиона уплате одмах, а три по позиву. Лајику изгледа непојамно, да банка повећава капитал у тренутку кад се жали на велику обилност капитала нарочито од стране улагача. НМепојамно изгледа то због тога што је за добру управу банке сопствени капитал најскупљи. Познавалац банкарске политике зна, колико је то мудра мера: не повећава се капитал онда, кад влада оску-

дица капитала, већ онда, кад је обилносг. Повећањем капитала .

банка је створила себи мало више посла, но што би то иначе

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна =1,

морало бити (ради истеривања одговарајуће дивиденде) али је тиме створила такође базу за проширење волумена послова, кад буду повољније прилике.

Акциге су дате по сто динара (и ако вреде више од 200) али само акционарима првога кола. То је такође врло умесно. Од 60 хиљада акција преко 51 хиљада преузели су стари акционари, остатак пак продат је на берзи. И то треба похвалити, с обзиром на примере, да су чланови управе HeonrHpanč акције делили међу собом по врло ниску цену.

Питање ликвидитета сматрамо ми за утопију, у колико се он треба да пронађе из биланса. Како ће се утврђивати

' ликвидитет, кад се не знају рокови улога на штедњу ни ком-

позиција портфеља хартија од вредности Оно што се види из биланса Трговачке Банке, то је да она држи стално довољан проценат своје пасиве у готовом новцу.

У рачуну Губитка и Добитка пада у очи да се на страни губитка не појављује никакав отпис код потраживања. Треба ли то да значи да Банка нема никакве дубиозе на 30 милиона потраживања 2

~ Чиста добит износи динара 2,458 мил., од чега је 1,620 динара подељено међ акционаре, а остатак пренесен у разне фондове. Дивиденда износи 180/.

При читању биланса човек обично долази у искушење, да изнађе чисту имаовину. Ево како изгледа тај покушај код Трговачке Банке:

Клавница) 1... - с. ----- -:-

Исказане резерве

Вишак вредности некретнине

12,000.000— дин. 7,247.000—. 3,753.000— „

Свега 23.000 .000— дин. Ако се претпостави, да Банка има тихе резерве за ! милион динара онда би чиста имаовина износила 200— ди-

„нара по акцији. У противном 191.67 динара. Акције нотирају

на Београдској Берзи 230— денара. Ако се одузму 16— динара на име дивиденде, која се има ускоро исплатити (дивиденда

_ износи 18 — динара али се два динара скидају на име камате

од данас до исплате дивиденде) онда излази да акција вреди на Берзи 214— динара. По тој цени рента на а = - износи близу 8%.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ ИЗ НЕДЕЉЕ

„Ferrum“ 4. 4. Subotica, tVOInica za opravku lokomotiva i vagona obustavila je rad sa = тонуасјот 4а od države mm пе оба! 4нхпе. 20056. ! da radi toga nije u položaju da isplaćuje svoje radništvo. To nije prvi slučaj da pojedina родихеса дојиље и ротезкосе samo radi toga što je država loši platac. Nasa industrija ugijena muku muči što njezin glavni potrošač, Državne željeznice, slabo i nikako ne ispunjava svoje obaveze. Brodskoj tvornici vagona dugovala je država 10UO m.lijona dinara na koje dugovanje nijč plaćala nikakovih kamata. Ми kako tvornica kod svoje bankovne veze plaća na taj iznos 15, kamata, jasno je da je morala dospjeti u krizu osim ako je u kalkulaciji cijene i taj fakat uzela u obzir. jadranska plovidoa na Sušaku morala je ooustaviti rad na jednom luksuznom parobrodu za liniju Sušak-—KKotor koji bi mnogo značio za promet stranaca i koji bi koštao 20 milijona dinara samo radi toga, što joj država duguje na subvenciji preko 30 milijona dinara.

Obzirom na činjenicu da država. neredovito ispunjava svoje obaveze, liferacije može preuzeti sam0 onaj, koji ima jako financijalno zalede i koji je u položaju da umjesto novaca primi Donove koje onda eskomptira kod svoje baakovne veze. Švedsii zajam ima poslužiti da s- likvidiraju obaveze ranijia godina. Nu tre-, balo bi naći načina da se izvršuju i platežne obaveze tecuće 'budžeine godine. Obzirom na naše siromaštvo na kapitalu

Država i njezini liferanti.

država za svoje nabavke ne bi smjela ostati dužna niti jednog jedinog dana. Koliko bi se bolje razvijala naša industrija ugljena kad bi država plaćala ugljen odmah po preuzimanju. Rak rana je naše industrije ugljena, osim velikih poduzeća, što nemaju sredstava i što su im državne željeznice dužne po 100 i više milijona dinara.

Novi režim morao bi i u tom pogledu da stvori novo stanje. Kad bi postujalo uvjerenje da će se državne liferacije i bez skupih intervencija odmah isplaćivati, ozbiljniji privrednici: pokazivali bi za te liferacije više interesa. A što je glavno država bi svoje potrebe mogla onda podmiriti mnogo је тј пево sada kad preuzimač nikad nije siguran kako dugo mora čekati na svoje parč.

U doba besposlice činjenica da jedno industrijalno poduzeće obustavlja pogon jer mu država ne plaća dugove sili na radikaine mjere. вивавинашлажешинешипеникеиакеаншаа | FiMiuTa неће лепше илустровати наше политичаре и њихове нарави од историје берава министарских, кад су на путу. Одмах по ослобођењу министар је имао, кад путује, дневницу од 150 француских франака и право на једно место прве класе у експресу. Средња вредност дневлицг од 150 франц. фран. износила је у 1913 год. 119 зл. франака. Већ у години 1920 почиње рапидно скакање тих

Динара 2.850 дневно.