Народно благостање

| i | |

28. фебруара 19291 |

американска тржишта у току ове недеље своју робу поскупила за неколико поена. Та је појава интересантна, али упоређивање са нашим приликама још не значи много, јер се због скупе куповине увек још налазимо изнад светског паритета. Упркос те американ. повишице ипак се примећује, да су велики еврогски интересенти — млинови— у тражњи стварно резервисани, те изгледа да имају још довољно робне резерве. Али је и понуда —_ због поремећеног саобраћаја, доста незнатна. Донекле тражња постоји за шлеповску пшеницу паритет Браила али се за мађарску робу плаћа нешто више од наше.

У односу на пшеницу наш је кукуруз у цени врло висок, те је у паритету станице Србије за 350—450 Динара од 1000 кгр. скупљи од пшенице. Да ли неће таква ситуација изазвати стагнацију на његовом тржишту 2

Код свих осталих европских тржишта је тенденција за житарске производе чврста, а нарочито је чврста за терминску робу.

Због велике хладноће је продукција јаја — фришке робе спала готово на минимум, те је довоз у нашој земљи па и на европским тржиштима скоро престао, док је тражња једнако велика. Конзервирана роба има своју нарочиту коњуктуру, но тешко је процењивати расположиве резерве. И за пернату живину тенденција је чврста. Наш је извоз врло скроман а исто тако је незнатан и цео довоз на европска тржишта. Поред Русије јавља се и Бугарска нарочито на италијанским тржиштима а ита понуда тражњу не задовољава... У Немачкој плаћа се за кгр. клане живине према квалитету од 2,35—2,10 марака, а у нашој земљи плаћа се 17—20 Динара.

Цена свиња и говеда чврста је због слабог довоза. Цене масти и сланине тако исто су чврсте и ако ово хладно време поспешује клање и прераду свиња.

Vra и дрва за гориво имају врло чврсту тенденцију али саобраћај је толико већ успостављен, да је најхитнији потребни довоз омогућен. У колико продукција углељна није отежана због снега и хладноће то се у свим рудницима ради са двоструком енергијом. Стокови иностраног угља исцрпљени су те чак и у нејмањим рудницима враћа се рентабилитет. Постоје оправдана мишљења да ће се ова коњуктура нашег угљена и за ближу будућност одржати.

. Једино је интересантно још и кретање цена бакра која се је у току ове године попела већ за 25%. Али узроци те повишице не леже у продукцијским разлозима већ је то уплив међународне картелне политике.

Као што је већ речено и за све остале производе ситуација на европским тржиштима као иу нашој земљи апсолутно је под утицајем стагнираног саобраћаја. Ограничена, слаба понуда — појачана тражња, и као последица тога знатан пораст цена оних производа за које постоји свакодневна конзумптивна потреба. :

DEVIZNO ]I EFEKTNO TRŽIŠTE

U mjesecu januaru ove godine promet devizama na zagrebačkoj burzi iznosio je 500 miliona dinara (200 mil. Beograd i Zagreb 300 mil.), mnogo više nego u ijednom mjesecu prošle i pretprošle godine. Od foga iznosa Narodna Banka dala je u Zagrebu oko 150 miliona — pak je to u pogledu intervencije notne banke bio rekordni mjesec. Nikada do sada nije Narodna Banka morala intervenirati sa tolikim iznosom. Privatne robe bilo je tek 40 miliona dinara dok 100 miliona otpađa na kompensacije. Devizna zaliha Narodne Banke oslabila jeu {anuaru za 260 miliona dinara. Od Šveđana dobili smo koncem decembra 5 miliona dolara ili 280 miliona dinara. Sav taj iznos bio je utrošen u samom mjesecu januaru.

. U drugoj nedelji februara počela je da slabi tražnja za devizama. Dok je pre toga Banka davala po 15 mil. dnevno i drugoj nedelji palo ie na 8 mil. Nar. Banka je dala u prvoj nedelji februara oko 60 mil., u drugoj je dala svega 48 ти. Naročito је jači pad bio u Zagrebu (od 35 na 17 mil.). 1 ako ić izvoz u punoj stagnaciji, ipak je bilo i privatne robe. U Zagrebu se smatra da je naš poslovni svet tezaurirao deviza za 5—600 mil. Din. Toga je sve manje.

_ ____U toku ove nedelje па međunarodnom deviznom tržištu nije bilo velikih promena. Interesantno je zabeležiti da je Milano

i Prag osetno porastao, dok Madrid pokazuje i dalje nemirnu fendenciju. :

i 5 . 3 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 45.

Promena kod ovih dveju deviza osetila se је i na riašem tržištu, ali kursevi, normirani od Narodne Banke, kretali su: se na Daritetu.

Ponuda u devizama od privatnih banaka još uvek je slaba, tako da Narodna Banka svojom intervencijom podmiruje veliki deo tražije.

Narodna Banka u toku cele nedelje nije prodavala devizu Beč, jer kako izgleda, celokupni njen štok u toj devizi iscrpljen ie. No,ipak zato u zamenu za Beč davala jesvaku drugu devizu sa dozvolom arbitraže. Ovo je prvi put da se Narodna Banka abstinira u intervenciji kod jedne devize, od kako je preuzela u svoje ruke celokupni devizni Dosao п našoj Hraljevini.

U valutama tokom cele nedelje nije bilo nikakvog роз10уапја. Na beogradskom efektnom tržištu kursevi više manje nisu, takođe, pretrpeli velikih izmena, jedino je pred kraj nedelje 79%, investicioni zajam oseino porastao. MHatna šteta je раја. Duvanski lozovi osetno padaju, tako da su rađeni DO 53— u većoj količini. Kod ostalih državnih papira nije bilo nikakvih promena. Akcije banaka pokazuju slabo inferesovanje i sVe, gotovo, zadržavaju svoje kurseve od prethodne nedelje. „Jedino je tokom cele nedelje rađeno 10. kom. akcija Narodne Banke po 7.400.—, pa je čak bio i jedan zaključak od 5. kom. po 7.430 ali pošto je isti obavljen posle zvona, to sa toga razloga nije zvanično ni notiran.

Celokupan promet kako na deviznom tako i na efekinom tržištu podbacio je u poređenju sa prometom od prethodne nedelje.

Исправка

ДРЖАВНА ХИПОТЕКАРНА БАНКА Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца пређе УПРАВА ФОНДОВА Бр. 6743

Београд 20 фебр. 1928

УРЕДНИШТВУ НАРОДНОГ БЛАГОСТАЊА, Васина улица бр. !3. — БЕОГРАД

У часопису „Народно Благостање“ бр. 2 од 16. фебруара ове год. објављена је белешка под насловом „јЈагма стечајне масе“, у рубрици „Догађаји ч' проблеми из недеље“, у којој се праве извесне недоличне алузије у погледу куповине зграде од бив. Славенске Банке у Загребу и тражи од Државне Хипотекарне Банке коментар зашто је Првостепени Суд у Загребу одобрио и посебну награду од 300.000— динара за куповину ове куће.

Тим поводом, а на основу закона о штампи, молимо Уредништво да оштампа ову исправку. Одређени чланови Управног Одбора Државне Хипотекарне Банке волилису пре говоре са представницима стечајне масе Славенске Банке из Загреба у циљу куповине зграде Славенске Банке у Загребу. Ти су преговори после дужег времена приведени крају и по годба је закључена за суму од 9,000.000— динара, у коју цену улази како вредност саме зграде, тако и вредност наме штаја и прибора (трезори, касе, које се у самој згради налазе). Ову је продају одобрио Управни Одбор Државне Хипотекарне Банке. Узгред ваља напоменути да је стручном проценом утврђено да вредност купљене зграде прелази 10.000.000 = динара без намештаја и прибора. Колику је награду стечајни управитељ Славенске Банке добио и зашто је можда његова мотивација у погледу оправдања величине ове награде примљена од стране Суда који му је награду доделио, потписана Банка, сматра да су питања која су погрешно упућена на адресу Државне Хипотекарне Банке јер се та питања ње ни мало не тичу. Државна Хипотекарна Банка по свршеној погодби положила је куповну цену Првостепеном Суду који се има старати за распоред ове суме. Према томе отпада сваки коментар о некаквој „интервенцији државних власти“, бар уколико се то тиче Државне Хипотекарне Банке.

ДРЖАВНА ХИПОТЕКАРНА БАНКА Дежурни члан Управник, Драг. 8. Димовић (Нечитко)