Народно благостање

2. марта 1929.

| Главница износи пет милиона динара, а резерве скоро исто толико (42 милиона динара); туђа оредства износе 12 милиона динара: 4 мил. д. реесконт, 6 мил. д. улози на штедњу и 2,3 мил. д. текући рачуни. Однос између сопствених и туђих средстава је врло повољан (9:12).

Главне позиције у активи су: есконт 7,5 мил. д., текући рачуни 6,5 мил. д., и хартије од вредности 5 мил. д. Како се у резервном фонду налази још милион седамстотина педесет хиљада динара хартија од вредности, то излази да укупна вредност свију сопствених ефеката достиже висину од 75% сопствених средстава.

Као што смо већ напоменули код Београдске Трговачке Банке, тако велики посед хартија од вредности необичан је код србијанских банака. Као што се зна, банка не учествује ни у каквом трговачком ни индустријском предузећу, те се из тога може закључити, да се цео портфељ састоји из хартија првог квалитета јер се само из жеље за трговачком и индустриском добити улажу банчина средства у хартије од вредности алеаторног карактера. Истина , у западној Европи, па и у западном делу наше државе, није редак случај да се из шпекулативних разлога купују лошије хартије од вредности. То је овде искључено. За хартије у резервном фонду може се унапред знати да је папир првокласан, а и према већ поменутој заради на хартијама од вредности може се закључити да су хартије доброг квалитета. Банка је извела с пуним мопехом свој циљ у погледу хартија од вредности. Купујући их, она је примила нижу камату но што је она код других активних послова, с обзиром на могућност зараде на курсу. И постигла је циљ!

О активи не би имало ништа нарочито да се примети, сем то, да је банка купила једно непокретно имање у Београду за динара 1,500.000.— Изгледа да је то још сјанији посао, јер, према подацима у извештају, имање је плаћено динара 500 кв. м. (Босанска и Карађорђева улица) што је врло јефтино. Кад се томе дода, да према рачуну губитка и добитка имање даје принос од 15,5%, онда је очигледно, да је куп био врло повољан.

Извештај уз завршне рачуне на први поглед је врло штур, али када се загледа ближе у саме рачуне видеће се да опширнији није ни потребан. Завршни рачуни су идеално јасни, а оно што је недовољно јасно у њима, објашњено је у извештају. Ликвидитет је првокласан с обзиром на то да поред готовине од 1,750.000 динара и знатан сток првокласних хартија од вредности служи ликвидитету.

Чиста имаовина према билансу износи динара 9,400.000. Међутим банка мора имати знатне тихе резерве. Један део се налази очигледно у поменутом 'непокретном имању. Ако се узме да целокупна тиха резерва износи само 600.000.дин. (а она може да износи и више милиона) онда чиста имаовина банчина износи најмање 200 динара по акцији. На име дивиденде је подељено ове године 12 динара по акцији, која се котира на берзи, али је обрт незнатан, пошто су у чврстим рукама акције.

И Општа Трговинска Банка доноси на крају свог извештаја врло леп статистички преглед од 1924. год.

1 ТРГОВАЧКО-ИНДУСТРИЈСКА БАНКА, БЕОГРАД.

Банка је основана после рата, сва је у индустрији па не само да није пропала за време кризе капитала 1924—5., и кризе дрвне индустрије 1927. већ је у знаку врло повољне коњуктуре. Добро расположење и весео тон избијају не само из текста извештаја већ и из самих завршних рачуна. Банка се бави двема индустријама: дрвном и електричном. · -

" Дрвна индустрија обухвата једно шумско подузеће у Босни са 22 километра железничке пруге, 70 дуплих вагона, три парне локомотиве, 60 пари запреге, довољним бројем разних врста тестера и т. д.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 57.

N

| Врло је интересантна судбина банчине електричне централе у Макишу код Београда. Док Општина Београдска 10 година декламује о намераваној реорганизацији и реконструкцији оруђа за производњу електричне енергије, дотле је банка успела да своју малу централу подигне на завидну висину и постане лиферантом струје самој Општини. Са пуно поноса констатује се у извештају да три политичке општине, два велика индустријска предузећа, Београдски Водовод и безброј мањих подузећа добијају од ње електричну енергију. Каже се, да је централа израђена према последњим тековинама технике и да је спремна да прими још много већи број муштерија.

Да је Трговачко-Индустриска Банка од свог постанка до данас ма који пут затражила концесију за произвођење и продају електричне енергије Београђанима, Општина Београдска би подигла паклену ларму због помисли саме, да се вређа њезин монопол; толико је она била уобразила о својој опособности за тај посао. Добро је што банка није имала те идеје, јер је само тако могла да учини велику корист и себи и Београђанима. Онај део Београђана, који троши њезину електричну енергију има друго мишљење о сигурности и стабилности снабдевања.

Банка је погрешила што није дала мало више података о коштању електричне енергије. То је она дужна Београђанима, јер се на основу тога могу да. цене добре и рђаве стране општинске Електричне Централе. Банка има овде једну социјалну функцију, баш због тога што је код Београда, она треба да буде савест Београдске Општине. Ми очекујемо да банка до године попуни ту празнину и да напусти овогодишњу праксу, по којој је принос од централе метнут у једну позицију, у рачуну добитка са зарадом шумске експлоатације.

У пркос тој недовољној јасности држимо да нећемо бити далеко од истине ако изнесемо мишљење, да је централа у Макишу један одличан посао. Врло је лако могућно, да је централа била та, која је помогла банци да исплива из тешкоћа, кроз које је морала пролазити и она за време познате кризе у дрвној индустрији.

Годишњи извештај банчин представља стилски и логички једно мајсторско дело; а то није често код акционарских друштава. У првом делу говори се лапидарно, али врло прегледно о значају дрвне индустрије за нашу народну привреду. У другом се говори о сада већ високо актуелном питању о односу између дрвних подузећа домаћег и страног капитала, о чему ћемо ми опширно да пишемо. А на овом месту морамо забележити тврђење банчино, да су велика подузећа, са страним капиталом, успела да се докопају огромних комплекса шума државних, тако да су мања подузећа са домаћим капиталом дошла у положај да ликвидирају услед манкања сировине, и да су нека већ ове године морала радити с умањеним капацитетом.

Банка је радила са пуном паром у 1928. год. Она то нарочито истиче у свом извештају.

Главница банчина износи динара 5,000.000.— а остала сопствена средства 4,680.000.— дин. Туђа средства износе 90 милиона динара и то: 11 мил. дин. текући рачуни, 6,5 улози на штедњу и 92,7 обавезе по меницама. Поред тога Електрична Централа дугује дугорочно 2,3 мил. дин. По билансу шумска индустрија дугује око 16 милиона динара, али инвестиције износе само 11 мил. дин. а остатак је У готовини и роби. У централу у Макишу уложено је око 10 мил. дин. Око 5 мил. дин. износи остала актива. Добро би било кад би се у извештају казало колики је капацитет централе.

Бруто добит износи 5,3 мил. дин. од чега је на режију отишло само 890.000— дин. 'на камату 1,900.000.дин. а на амортизацију 1,300.000.— дин.

Чиста имаовина износи по билансу око 10 мил. дин. а дивиденда 10 дин. по акцији, онд. 10% њезине номиналне вредности.