Народно благостање

- 0. Mapra 1929. - И

бији много од земљорадника. Од њега се није могло оче-

"кивати уписивање у већој количини, међутим занатлије су "то урадиле и преко својих средстава, све у жељи да дођу до што већег кредита који им је толико потребан. Тежиште банке лежи у њеној кредитној политици. Ту она има да се бори са несавладљивим тешкоћама услед растурености занатлија по целој "земљи и њиховог слабог имовног стања. Банка се одиста труди да репартира своја средства по целој земљи, што се лепо види из статистике коју она објављује и из података да појединачни кредити износе у највећем броју“ случајева 4—10.000 динара. За похвалу је и то да банка истиче у свом извештају, да се њезин циљ може да оствари добро само преко занатлијских кредитних задруга, али она додаје даље, да занатлије имају врло мало разумевања за то и да федерализам нашег задругарског законодавства такође представља једну 'ве"лику сметњу у остварењу тога циља. Први је одиста много важнији. Изгледа да се банка јуначки бори са тим предра-

судама занатлијства и да свима средствима ради на поди-

зању задружног духа код занатлија. Каматна стопа на активне послове износила је 10% за све, а 8% за задруге. То је такође врло похвално. Требало је направити можда још већу диференцију, јер ће то бити најефикаснији пропагатор задружне идеје.

За сада је главни извор средстава занатске банке њезина главница, но како с њезиним уплаћивањем иде врло споро, а како је велика потреба за кредитом код занатлија, то је она сада већ дошла у тежак положај. У тражењу нових средстава она је природно помишљала на два позната извора: Народну Банку и националну штедњу. Код Народне Банке није наишла на најбољи одзив, ова је одобрила реесконт у износу од цигло 16 милиона динара и то у току извесног времена а са мотивацијом да жели прво да добије довољно елемената за оцену пословне политике банчине. Народна Банка има у својим правилницима пропис да се нова фирма не може да кредитира, али с друге стране она треба да води рачуна о томе да је држава ангажована у занатској банци и да она лежи под многоструком контролом државном. Занатска Банка у многом погледу није у опште приватно-привредна установа, већ установа јавне користи.

Што се тиче апела на народну штедњу ту је банка имала доста успеха, јер износ на тај начин скупљеног капитала иде до 13 мил. дин. односно једну трећину цело-

купне главнице. |

Укупни обртни капитал Занатске Банке износио је З1ЈХШ 1928 округло 70 милиона динара, и то 16 милиона реесконт код Народне Банке, 16 улози и 37 милиона главница. Тај је износ пласиран 57 мил, дин. у есконт, 12 милиона динара у текуће рачуне и 1,800 у ломбард.

На први поглед нема ничег простијег од посла Занатске Банке али се права слика о делатности њезине кредитне политике добија, кад се предочи да је новац пласиран преко 267 цензурних одбора, у 660 места, 12.699 комитената !

Чиста добит за 19287. износи 1,235.555 дин. Код оваквих установа добит не игра ону улогу, коју код чисто комерцијалних банака. А и иначе је добро, да добит не буде сувише велика, да не би концентрација акција добила маха.

Занатска с Банка је у почетку свог развића. По своме привилегисованом положају, а и по своме задатку она има услова да постане великом банком. Већ после уплате главнице улази она у ранг наших великих банака.

БЕОГРАДСКА ЗАЛОЖНА БАНКА

Историја Београдске Заложне Банке је привредна историја србијанског новчарства у минијатури. Београдска Заложна Банка је почела као лилипутанска кредитна установа, са кругом послова, који се сматра за небанкарски, реалним кредитом на покретне залоге. То је посао,

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 75.

који у свима великим градовима обављају или јавноправне или хумане установе, то је више социјално политичка него пословна делатност. У Београду је све до појаве Београдске Заложне Банке тај посао био у рукама паука. То је био раније разбојнички посао, кредит се није давао да би се зарадило на камати, већ да се буд зашто зграбе заложене ствари.

Није никакво чудо, да је Београдска Заложна ano) још у првим годинама свога рада постала централни за-

_ложни завод, оно што је у Паризу Могђ de Picte 8 Doroteum

у Бечу. Није било Београђанина, који није знао ону, за Београд типичну приземну зграду У Добрачиној улици са гвозденим затворима на прозорима.

Тихо и солидно развијала се Београдска Заложна Банка. Заложни посао је растао, али је волумен послова растао још брже. Много година пре рата помишљала је она на прелаз на регуларне банкарске послове. У том циљу је била ангажовала младог и пунокрвног директора. Ко зна, У која би небеса одвукао тај млади ардент двоколице Београдске Заложне Банке, да га здрава памет њезиног председника није благовремено испрегла.

· Почетком двадесетог века у Београду је цветала трговина и шпекулација плацевима. Тако је било са свима другим варошима на свету. Председник Београдске Заложне Банке био је својим занимањем упућен натај посао: он је имао циглану, а историја проширења великих вароши је историја претварања циглана у плацеве за зидање. и Београдска Заложна Банка има у својој активи један плац вероватно као успомену на то златно доба.

Београдска Заложна Банка је једна од оних банака, које су од инфлације имале само користи; она је помогла њезином полету, али је оставила недирнуту њезину активу. Био је један велики посао, скроз инфлаторног порекла, на коме је могла Банка да претрпи известан губитак: то је подизање палате на најлепшем месту у Београду, у Коларчевој улици. Палата је коштала 14 милиона динара; више но што су износила њезина средства; али је Банка успела да сведе брзо њезину вредност испод 8 милиона динара. На тај начин Банка је свела вредност свих својих непокретности на нешто преко 8 и по милиона ди нара и тиме их учинила најбогатијим извором прихода, јер према рачуну Губитка и Добитка доносе оне ренту од преко 21%. За 50% да падне рента кроз две до три године, па би се посао још увек могао сматрати као врло уносним.

Београдска Заложна Банка спада у ред већих београдских банака. Од скоро 80 милиона динара обртног капитала пласирано је у есконт 37 милиона, у текуће рачуне 21 ИУ ломбард 9.

Врло је похвално што Банка није напустила посао са којим је почела: заложни. Она га је и даље нормално развијала, она је и данас главни београдски заложни завод. Посао не захтева велики капитал, првокласне сигурности и што је најглавније тиме банка врши једну опште корисну функцију и спасава образ Београду. Јер се један велики град не да замислити (без незеленашког заложног завода. .

Последњих година почела је Банка да развија финансирање извоза, што је дакле омогућило јаче ангажовање у девизном послу. У извештају се каже да је и тај посао врло уносан. Помоћу њега она је даље ухватила везу с иностранством.

Прошле године ушла је Банка и у један индустриски посао: купила је за 1,250.000— динара половину акција подузећа Парне Стругаре „Сувобор“ у Обреновцу. Другу половину акција има један од најстаријих србијанских новчаних завода, Ваљевска Штедионица. Подузеће има и своју централу, која лиферује електричну енергију Обреновцу. Подељено је мишљење о умесности те транзакције. Претерују они који налазе да је банка напустила терен апсолутне сигурности; према извештају Банка је уложила у

ž %