Народно благостање

ЗА

vrši obalnu plovidbu u zaljevu Boke Kotorske i na potezu Вока—

· Bar. Potrebne parobrode dala je Jadranska Plovidba sa Šu-

šaka. Jasno je da je dala a} ie parobrode, jer bola, svak zaO za, Sebe.

' Na upravu ovog društva došli su ljudi koji su Znali iskoristiti konjukturu. Udarili su u nacionalnu žicu i mjerodavnim faktorima u Beogradu prikazali su kako su oni jedino nacional-

· по mparobrodarsko društvo i kako im se mora dati matna рој·pora. Kod podjelbe subvencije oni su prošli mnogo bolje nego

druga, daleko solidnija društva. lako nisu imali nego 5—6, уеćinom neupožabljivih parobroda, dobili su od države subvencije do konca. budžetne 1928 godine 17 miliona dinara. ЗА та, оуе dvije poslednje godine dobili su i dobit će još 10 milijona dinara, dakle nekoliko puta. više nego što vrijede svi parobrodi.

U Beogradu im se je išlo toliko u Susret, da dok druga. parobrodska društva ugovorenu subvenciju nisu mogla primiti ni poslije godine dana »Boka« je primila subvencije unapred i to davno prije dospjeća. Bila, je organizirana, posebna propaganда za: upis akcija pogotovu u Beogradu i Srbiji, jer da se radi 0 osnivanju jednog srpskog parobrodarskog društva. I mnogi su pali na lijepak u prvom redu Klasna Lutrija, Која je iz nepojmljivih razloga upisala veći iznos dionica.

= Koliku je »Boka« primala subvenciju vidi se iz izveštaja zagrebačke trgovačke komore za godinu 1997. U ime subvencije dobivala je Boka 63.06 dinara po prevaljenoj morskoj milji dok je- dadranska. plovidba dobivala samo 29.98 dinara. Medjutim je Jadranska plovidba imala mekoliko brzih i teretnih linija па kojima je morala staviti u pogon i velike parobrode, dok je Boka imala samo stare parobrode. Kaštelanska, plovidba i Poljička plovidba, koje su imale parobrode kao i Boka, dobivale su sub-

_ veneiju po milji samo 21 dotično 14 dinara.

Tako je Boka u ime subvencije primila najmanje tri puta. više nego što je trebala da primi, ipak je bila na rubu propasti. Stara, uprava, koja će da odgovara pred sudom, vodila je tako poslove da je moralo doći do sloma. A takove je poslove mogla voditi jedino radi toga. što je raznim intervencijama i ultra nacionalizmom, dobivala znatno veću subvenciju nego što је 2аvrijedila. · Htjelo se je uvesti i brzu prugu Split—-Kotor. U Njemačkoj dao se je sagraditi novi parobrod od 500 tona koji je koštao do 10 milijona dinara. Naravno da je dobio jedno zvučno ime. I kad je parabrod došao u Kotor, vidjelo se je da je gotovo neupo-

' rabiv. Ležao je u. Boki dulje vremena a da nije poduzeo niti

jedno jedino putovanje dok konačno nije bio prodan u Ttaliju.

' Naravno ali samo za trećinu onoga 810 je koštao.

· Stara uprava doduše odgovara pred sudom. Ali bi morali odgovarati i oni koji su omogućili da. se održi nešto što nije bilo zdravo. Sad se provodi sanaoija društva na taj način da se je fuzioniralo sa, parobrodarskim odjelom Srpsko-albanske banke na Cetinju, koje. je vršilo plovidbu po Bojani i Skadarskom Jeтети. 1 ovo društvo uživa daleko veću subvenciju mego što odgovara, njegovom značenju.

Fuzjoniranom društvu prosperitet imala, bi omogućiti

država davanjem jedne velike subvenoije.. Prema, pregovorima. "0 zaključenju, desetgodišnjeg ugovora u subvenciji naše obalne

plovidbe, koje je vodio bivši režim, »Boka« bi imala dobiti godišnje oko. 7 milijona, dinara. Dubrovačka plovidba koja podržaje i dvije brze pruge Tnst—Kotor te dvije brze pruge Split —

: Kotor te obalnu plovidbu u dubrovačkoj oblasti, dobiva samo

19 miljjona iako bi, u omjeru prema Boki morala ona. dobiti 9—8 puta više. U svakom slučaju subvencija Boke iznašat,će

| daleko više nego što vrijedi čitav njezin iplovni park.

Obalnu plovidbu trebalo bi koncentrirati. Društva 4, ја Boka, Која, su upućena na tako znatne subvencije, nemaju prava na xistenoiju. |

je tek je u zametku. Pojedini ве о ведра veći gradovi imaju svoje “kalo-

ибпе ~ centrale, ' Iskorišćivan:je

а БЛАГ ODO

'stoje dobivenu. energiju upotrebljavaju · та [а

Rad na, elektrilikaciji naše zem-.

| делегат за потпис у! n At | na je sa raj samaTak MHOTO погоднији г. Др. Ma год

7." yodenih snaga JOŠ nije per i

napredovalo. Ono par velikih hidroelektičnih а što po- . aciju karbida i. cianamida. Tako. je kod Fale, tako u Dalmac u Jajcu. та, ро- поп industrijalnih poduzeća, upotrebljava” se tek jedan dio dobivene energije i to pretežno od člektrane u Pali, Pored ovih ve-, likih elektrana, postoje i neke manje od kojih. је najvažnija опа, u Karlovcu, Која daje energiju m И | poduzećima.

_ Na зета Кој izgradnji električne mreže "код паз 56 malo radi. Jedino je Fala, produljila. svoju mrežu a. jedne strane do Varaždina, a sa druge do Trboyvlja. U Trbovlju postoji i Veza, sa tamošnjom kaloričnom centralom, tako“ da u slučaju, potrebe može uslijediti, jgamena struje. _

| Grad Zagreb ima najveću kaloričnu, 'ceniralu u našoj di žavi a grad Karlovac opet ima jednu od naših _ većih hidrocentrala koje služe poglavito za pogon industrije. Upogled produkcije i potroška, struje između Zagreba i Karlovca postoje bitne razlike. Karlovac, zimi kad je voda visoka, ima struje više nego što je treba dok u ljeti nema ni toliko ikoliko je potrebno za pogon postojećih industrijalnih poduzeća. Zagreb naprotiv, ођzirom na velike potrebe struje u rasvjetne svrhe, zimi treba strije daleko više nego ljeeti. Karlovac kao eminentno industrijski grad najviše struje treba po danu. Zagreb naprotiv na večer. Iz tih razloga. došlo se je na ideju kooperacije između zagrebačke i karlovačke električne centrale.

Dne 13. o. mj. potpisan je između Zagreba i Karlovca ugovor O Osnivanju javnog društva »Sjedinjene električne centrale«. Ovo društvo ima, da u najkraće vrijeme izgradi električni vod između Zagreba i Karlovca ida tako poveže obe 'centrale.

U buduće Karlovac će zimi pretičak struje davati Zagrebu, koji neće trebati da stavlja u puni pogon svoju kaloričnu centralu i tako će uštedjeti na uglenu. Naprotiv Zagreb će ljeti iz svoje centrale davati Karlovcu potrebnu struju, koju njegova hidro centrala ne može da dade. Po danu Zagreb će davati Karlovcu jedan dio struje a, Karlovac će mu je vraćati na večer, kad ju on toliko ne treba. Kako se obe ove centrale upotipunuju, to ima izgleda da će njihov zajednički rad biti na koristi i Zagrebu i Karlovcu.

Sa pitanjem eletrifikacije time se ne misli stati. ТЈ ртоjektu je proširenje voda prema Zagorju. U prvom redu do Oroslavlja gdje se nalazi jaka tekstilna industrija. Pored toga misli se, budući da u Zagorju ima dosta ugljena, da se na jednom ugljeniku podigne kalorična centrala, budući da bi опда. ођрао dovoz ugljena do Zagreba. Sa druge strane vod od Karlovca imao bi se produljiti do Gorskog Kotara, gdje u Skradu postoji oveća hidrocentrala koja ima energije daleko više nego što ju može plasirati. Ona bi taj višak mogla onda davati sve do Zagreba, u koliko se električna mreža ne produlji sve do Primorja. A od Oroslavlja kamo će se produljiti vod zagrebačke električne

centrale, pa do Varaždina, koji dobiva struju iz Fale, nije dale-

ko tako da bi za nekoliko godina mogli imati jaku električnu mrežu koja bi išla sve od Maribora pa do Sušaka. Na taj način

| ва taj kraj bio bi povezan u dednu cjelinu upogled električne | struje Što bi mnogo doprinjelo podizanju toga, kraja, u Prvom · | i du UDOP gled industnijalizacije.

Električni vod Zagreb—XKarlovac biti će gotov. Lyeć u ı ljetu

· i time će se udariti jaki temelj elektrifikaciji naše država. Као“

što je i naravno, inicijativa је ovdje u komunalnim 'Tukama, zato će se prije osbvaniti ija U. ı krajevima gdje se Svo. O od države. ;

_ Још за Бри T. 8B. . пардамен