Народно благостање

93 марта 1929.

50—80% више. По томе се може знати, да је вредност акција "далеко преко номинале. Ниједна ce, акција не налази у оптицају. | КЕ Пословна година завршава се 30. септембра сваке године. За последњу пословну годину бруто добит износила је 26,5 мнлиона динара од чега је отишло на гдмилзистративне и управне трошкове округло 11 милиона динара, на остале трошкове 8 милиона динара, а 6 милнона динара. се дало као дивиденда. (300. — динара по акцији од Дин. 1.000).

ПРВИ АКЦИОНАРСКИ МЛИЧ

О млину се нема ништа много да каже. По последњим завршним рачунима његова вредност је исказана са 9,88 милиона динара. На ту суму лако је истерати дивиденду и под најнеповољнијом коњуктуром. У прошлој години изнела је чиста добит око 5,30 милиона динара од чега је подељено у име дивиденде 10%, остатак бачен у разне фондове.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 103

Главница је износила до 1927. г. 1 и по милиона динара. Валоризацијом подигнута је на 3 милиона динара (1500 акција по Дин. 2000.—), а остатак валоризиране суме употребљен за фондове, који износе 3,27 милиона динара. Вредно. је поменути, да управа млином представља, савршенство рационализације. Инфлаторна мегаломанија, велики број чиновника, велике плате и репрезентација, болест од чега, су боловала многа акционарска друштва, нису нашли плодног терена код Првог Акционарског Млина. То је акционарско друштво у којем председник ради свакодневно као да је најмлађи чиновник.

НАВАРА ВН аи U IEi a

Они који нам не врате број, сматраћемо их за претплатнике „Нар.

65

благостања

РАИ ЊЕН

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ ИЗ НЕДЕЉЕ

Ми смо у другом броју под

насловом „Јагма стечајне ма-

се“ објавили одлуку Загре-

бачког Судбеног Стола као

стечајног суда, којим одобрава да се стечајном управитељу Г. Др. МИвици Ковачевићу исплати 300.000— динара као посебна награда, што је интервенцијама у Београду успео да купо-продајну цену зграде Словенске Банке у Загребу повиси од 8 на 9 милиона динара. Како је ту зграду купила Државна Хипотекарна Банка, ми смо молили да Хипотекарна Банка да објашњење по овој ствари.

И Хипотекарна Банка дала је свој одговор, који смо објавили у нашем трећем броју. Он је јасан. Одређени чланови Државне Хипотекарне Банке водили су преговоре о куповини ове зграде са представницима стечајне масе Сло"венске Банке. После дужих преговора, постигао се спораум: погодба је закључена за 9,000.000.— динара. Чланови Државне Хипотекарне Банке су пристали на ту цену, у коју је ушла не само вредност зграде већ и намештаја и при"бора, због тога што су банчини стручњаци утврдили да сама зграда вреди више од 10,000.000.— динара. По свршеној погодби, Банка је суду цену положила, а суд је имао да се старао распореду тог новца. HM Банка закључује: „Колику је награду стечајни управитељ Словенске Банке добио и зашто је можда његова мотивација у погледу оправдања "величине ове награде примљене од стране суда који му је награду доделио, потписана Банка сматра да су питања "која су погрешно упућена (на адресу Државне Хипотекарне

· Банке, јер се та питања ње ни мало не тичу."

Није, дакле, било интервенције. То је одговор Државне Хипотекарне Банке. Примамо њен савет и молимо да нам Кр. Судбени Стол да објашњење о награди коју доде-

300.000 динара стечајне масе Словенске Банке

љује стечајном управитељу 32 интервенцију које није било. .

У судској одлуци стоји ово: „Вјеровничка скупштина

"је узела у претрес предлог заступника стеч. вјеровника Др.,

Хрватића, Др. Верка ин Др. Равнихара, да се стеч. управи-

тељу допита из стечајне масе посебно награда за то, што.

му је његовим везама и вишекратним интервенцијама у "Београду успјело повисити од 8 на 9 милиона динара за продану палачу Државној Хипотекарној Банци у Београду, "па је 'већином гласова закључила и одобрила истоме у име посебне награде за успјеле и повољне продаје некретнина

у Загребу, Марибору и Ошељу у Словенији 300.000.— дина-

сра. Овај се закључак прима на знање..."

•Прво питање господи заступницима: Каквим је веза- |

мати са киме и којим интервенцијама и код кога, г. Др. Ивица Ковачевић, успео да истера читав милион динара

више, те да за то необичну, изванредну услугу која „излази ван круга заступничких послова, које му је закон ставио · у дужност, заслужује изванредну, посебну награду. Извесно је да господа адвокати то морају у танчине знати, кад су скупштину веровника препали овим предлогом о признању заслуга стечајног управитеља и његовом одљиковању са 300.000.— динара. Они то морају знати, пошто се не може претпоставити, да су обманули скупштину поверилаца. Кад знају, дужни су то и рећи, пошто се овде не тиче само оштећења стечајне масе, које се њима и суду приписује, "већ и јавног морала, пошто се по њиховом предлогу при-, знала напрада за успелу интервенцију или ти корупцију.

· Друго питање Кр. Судбеном Столу у Загребу: Како је суд могао одобрити одлуку о посебној награди, кад закон не познаје ту врсту награде. Стечајни управитељ има свој круг послова и за све те послове припада му једна на. града, која се не дели ни у више категорија нити носи различна имена. Само висина награде може варирати према обиму и значају посла и показаној марљивости, вештини и заузимању стецишног управитеља и успеху постигнутом. Закон не зна и не признаје неку врсту рада стечајног управитеља ван оног што закон признаје и што је у границама закона. Везе и интервенције, утицање на неки посебни начин, закон не признаје, те стога не признаје нити какву посебну награду. Кад је суд одобрио ову посебну „награду, онда је он морао бити обавештен и о посебном послу, који не улази у радне послове које закон ставља у дужност стецишном управитељу ин за које је закон прописао 'напраду. Кад је суд, признајући Г. Др. Мвици Ковачевићу ову посебну награду, уважио разлоге о том посебном послу, онда је ред да нам их и каже. Његова одлука излази из домена приватног права. Судбени Стол је, признајући Г. Др. Ивици Ковачевићу посебну награду за успелу интервенцију, "дао право јавности да му о разлозима овакве одлуке тражи јавно полагање рачуна.

Не треба суд да заборави, да постоји и Министар Правде.

Ovih će зе Чапа ртед рогоћииа

sudom u Kotoru odmžati velika,

rasprava protiv bivših uprav-

nika „Boke” brodamskog A D.

iz Kotora. Radi se o većim izno-

sima. i O osobama koje su nekad igrale vidnu ulogu u našem

brodanstvu, pak je razumljiv dnteres svih naših pomorskih 1 primorskih krugova. A proces će baciti čudno svijetlo na po-

morsku politiku koju smo vodili prvih godina posle rata.

| Parobrodsko društvo „Boka” osnovano je poslije rata da