Народно благостање

93, марта 1929.

Страна 99.

Др. К. В-чек, Праг.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Револуција законодавства о банкарству у Чехословачкој

Ових дана је OI eta, пројект измена и допуна закона о банкама од октобра 1924. г., чија је судбина у парламенту истина још неизвесна (премда-има врло много наде, да ће проћи), а који се може назвати револуционарним због тога, што је њиме постављен сасвим нов правац у банкарском законодавству цивилизованог света. За приватно банкарство још увек важи у целом свету либерални систем; банкарство је привредна грана, која је најмање законом регулисана и у коју се држава најмање меша. Оно се | развија искључиво под утицајем социјалних закона. Поменути пројект измена и допуна крши потпуно с тим либералним системом и уводи систем реглементације. Овај систем не треба ни у колико бркати са концесионираним си· стемом за акционарска друштва, који постоји и данас у многим земљама. Тај систем, реминисценци“ је апсолутизма, дошао је из жеље, да се заштите акционари и повериоци акционарских друштава. То је систем полицајскога надзора против несавесних и злоупотреби склоних управљача акционарским друштвима. Са свим друго нешто значи систем контроле и реглементације, који се предвиђа чехословачким пројектом. Подвргавајући све новчане заводе и задруге контроли министарства финансија, пројект жели да контролише социјалну функцију тих подузећа. Он полази од поставке, да свако такво подузеће по природи својој има пред очима прво своје егоистичне интересе, т. ј. гледа, да постигне што већу зараду. Тиме подузеће није још оправдало своју егзистенцију. Социјалне дуж“

ности једног банкарског подузећа веће су но код:

осталих облика својине. Даље се вели у мотивима ;

од речи до речи: Ру данашњем нашем КИНОМ систему кредитна привреда има за неизбежно деј-

ство, да је производња све зависнија од капитала. и од управе њиме. Руковођење производњом иде. преко новчарства и због тога ово добија задатке,

који нису само новчано-техничке Кеј еминентно национално-економске природе. Због тога новчарство добија потенцирану одговорност. Новчане установе постају надлештвима за неговање јавних интереса. Наше банке морају разумети своју одговорност за економско развиће наше земље и оне не смеју да претпоставе обзире на конкуренцију вишим народним економским интересима. И у банкарству је неизбежно развиће к вишој организа“ цији и кооперацији. Мора се бити начисто с тиме, да новац није само приватно привредни чинилац, већ је народно економски. Дужност је државе, да те интересе доведе у хармонију". -

Пројект има 25 врло лепих и јасно стилизованих параграфа. Министар финансија има право да контролише сваку банкарску радњу с обзиром на интересе народне привреде. Он има право даље да прописује шеме биланса и да утиче на развиће депозитних установа у циљу спречавања нагомилавања истих у појединим покрајинама. Он има право, да наименује код сваке банкарске радње сталног комесара, а овај пак да присуствује седницама и да обустави одлуке.

Истим пројектом се установљава савет за нов“ чарство од 20 чланова, од којих је половица деле“ гирана од стране државе.

За задругарство и комуналне штедионице предвиђа се нарочита централа са широким правом ревизије, али независно од државне власти. У пројекту се налазе даље прописи за повећање ликвидитета банака и за заштиту улагача при чему треба имати у виду, да и закон од 10. октобра. 1924. г. садржи сличне одредбе. Параграф 4. про-. јекта то знатно појачава.

Не очекује се никакав успех опозиције од стране чехословачког банкарства, које је већ 1924. г. доведено у зависност од владе.

Д-р В. Бајкић.

|. Једно мишљење г. Др. Мирослава Спалајковића.

Предратни дугови

До сада смо проучавали питање валоризације |

предратних дугова Краљевине Србије у светлости

наших односа према Француској. Француска вла-'

даје вршила своју дужност према својим подани“ цима, кад је интервенирала код нас у корист ималаца наших предратних облигација. Али та интервенција није никада имала претећи карактер. То су биле представке у пријатељском тону, а тон чи: ни музику. Није потребно било бити великим и дипломатом, па разумети ту музику. Г. Рејмон Поенкаре је о свему добро обавештен; зна он много боље него ми, ко све има предратне облигације Краљевине Србије; а нико у Француској не презире више ту врсту шпекуланата од г. Поенкареа. Француска влада интервенисала је већ у првој половини 1925. г., али ипак за то казао је наш послаНик Г. др. Спалајковић, да би француски народ ра-

дије. поцепао наше предратне облигације, но што.

би тражио од Србије валоризацију под сваку цену. ·

и зајам на страни

Зато остаје отворено питање, на које ће једнога · дана моћи да одговори и сам г. Спалајковић, наиме, да ли је наш предлог за излазак пред Хашки Суд и наш потпис на уговору о томе, дошао од нас самих, или је он био апсолутан услов француске · владе за потпис пакта пријатељства. Ако наши си“ нови не буду дали о овој тачки обавештења, даће нам га Француска. У Француској нема тајне дипломатске. ||. Мними зајам од 50 милиона фунти и предратни

| | дугови

· Регистар грехова наших парламентарних влада је непрегледан, али је највећи грех држање у тајности (годину дана) уговора о зајму, који је влада г. Вукићевића закључила са неким енглеским банкарима. Ми тврдимо, да у историји парла“ ментаризма нема примера, да је уговор о држав· ном зајму држан годину дана у. тајности.

_Једини разлог, због кога су парламентарне владе тако поступале, може лежати у страху од