Народно благостање
Страна 100.
одговорности пред народом, и то може бити само онда, ако је уговор очајно рђав. _
___Ма како да је био крњи наш парламентаризам, ипак је било немогућно нашим владама, да изведу тајанственост апсолутно; оне су се овде онде изјашњавале о садржини тога уговора тако, да пажљивом посматрачу нашег политичког живота није тешко, да тај уговор реконструише у његовим главним одредбама. Ван сваке је сумње, да су одредбе о самом зајму такве, да се може рећи, да банкари нису примали никакве обавезе. Ми идемо јоши даље и тврдимо, да они нису могли примити никаквих обавеза у погледу зајма, јер је овај био безизгледан. Наш је државни кредит у Америци уништен већ неколико година. Да ли је то хтео Блер или: је то било проти његовој вољи, биће говора другом приликом, тек је ноторна чињеница, да на америчким берзама од свију белосветских државних папира, наше државне обвезнице стоје најгоре, и то већ.неколико година. Под таквим се условима није могло мислити на зајам. И ми смаграмо американско тржиште још за много година неприступачним за наше државне облигације. Блер то зна боље но ми. Међутим, како он у својим рукама има привилегију, првенство, за више од 50 милијона долара државног зајма, то је сасвим природно, да дође на мисао, да покуша ту своју привилегију искористити на енглеском тржишту капитала, Али као добар: банкар знао је он, да је веза између америчког: и енглеског тржишта капитала таква, да ниски курсеви наших хартија у Њу-Јорку одузимају могућност емисије нашег зајма у Енглеској.
Па зашто су онда наши високи функционери провели скоро годину дана на тим преговорима, кад је очигледно било, да од њих не може бити ништа» На то ће питање имати они кад да одговоре. Међутим много је важније питање, од куд да енглески банкари губе годину дана око безнадежних питања у преговорима с нашим функционерима> Свакако да су морали имати неки други интерес. То је врло вероватно, јер у фамозном предуговору о зајму од 50 милијона фунти штерлинга налази се поред осталих и клаузула, по којој се ми обавезујемо, да. валоризирамо разне предратне дугове, а на првом месту оне Краљевине Србије. ' |. |
Постављајући ове услове енглески банкари су то могли учинити или на захтев француске владе или зато што'и сами имају наше предратне обвезнице. Ми сматрамо за потпуно искључено да је француска влада и помислила, да моли енглеске банкаре, да Југославији не даду зајам док не ваплоризира“ своје предратне обвезнице. Ко то тврди тај клевета Француску. И-кад тај“разлог отпада, онда остаје други, који је једини могућан. j
Можда ће нама когод од оштроумних читалаца добацити, да је бесмислено од стране банкара условљавати зајам валоризацијом предратних дугова, кад су знали, да од зајма неће ништа бити. Логички је примедба основана, али практички ствар је изведена на задовољство банкара. Чим смо пристали на Хашки Суд; за-банкаре је питање предратних дугова Краљевине Србије било свршено. На то ће приметити који читалац, па зашто су банкари још много месеци после тога правили ми-
ну, да су вољни, да нам даду зајам. Због тога што
је требало храбрити јавно мњење у Југославији изгледом на зајам, док се сврши питање валоризације и друго због тога што је требало дати мо-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 7...
кућност и нашим парламентарним владама, да се извуку из ситуације, у ко ју су запали хвалећи се о имају зајам у џепу. |
-- 20. јуни био је као поручен за то. Проглашено је, да је 20. јуна убијен кредит Југославије у Енглеској и ствар је ликвидирана.
___Питаће когод, зашто су парламентарне владе, кад су очигледно биле решене, да пошто по то валоризирају наше предратне дугове, оклевале више од: годину дана» На то је могућ само један одговор: бојале су се одговорности за такво једно издајство отаџбиних интереса. Ствар се одуговлачила; тражио се психолошки моменат и француско-српски трговински уговор требао је да послужи- за тоа: 5 GOLU | A SALO S IO Eau
3
Ili. Последњи напори банкара
Ни после 6. јануара нису шићарџије напустили сваку наду.
Пре свега пада у очи, да су банкари почели поново да шаљу своје ниже чиновнике у Југославију ради проучавања прилика с обзиром на питање зајма. Продужавају игру и како наш свет у питању зајма има скроз наопако гледиште, то се надају, да тим играњем створе понова расположење за валоризацију предратних дугова. Они су свесни тога, да је дванаести час. У 1928. години ОДИ_ грали си се догађаји, који су од историјског значаја по нашу државу. Пре три године Америка је била једини зајмодавац у свету, поред ње помало Енглеска, али већином за колониалне и прекоокеанске земље. У 1928. г. избила је у Француској бујица капитала са снагом прољећњег брдског потока.
Француска је данас земља најниже камате у целом свету. Постоје разне финансијске и техничке тешкоће у Француској за репризу извоза ка“ питала на прератни начин. Господин Поенкаре је стегао границу за улаз иностраних државних облигација у Француску у намери, да створи још већу јефтиноћу капитала, како би извршио конверзију државних дугова француских. Та ће се операција извршити сигурно у току 1929. г. пошто обилност капитала у Француској обилно расте. После тога ће Француска отворити врата страним држав“ ним обвезницама. А из емисионе политике Француске знамо, да она строго разликује савезника и пријатеља од неутралца. 20 мили јарди франака дао је француски народ Русима на за јам за време њиховог савеза.
1895. г. извршила је Краљевина Србија једно мало државно банкротство и тиме оштетила највише француске имаоце њених облигација. Појмљиво је, да је то изазвало буру незадовољства меby француским капиталистима и сам велики француски економист Пол Лероа Болје назвао је српске обвезнице крпетинама од хартије (рарета55е5).
"Услед тога банкротства Србија је била без икаквог
кредита на страни све до 1902. г. Тада је у Србији била влада, која је важила као прилично русофилока. Захваљујући тој околности Русија успева, да издејствује у Француској Србији зајам од 60 милиона франака за исплату летећих дугова нагомиланих за десет година бескредитног стања. Зајам је био врло повољан и сав је довучен у земљу у златницима. Том се зајму има да захвали уништење ажије у Србији. | o
"Рећи ће когод, да се зајам данас не може добити у Француској, ако се не валоризирају пр Да