Народно благостање

23 марта 1529 |

ратне обвезнице. Може бити али је то пе друге врсте, то је проблем између данашње наше владе и владе г. Поенкареа. Нека се прво склоне енглеско-амерички банкари с пута, нека краљевска влада растера с све њихове агенте у нашој S6MT 1 a које

КАРОЛ. BI NO МБ

А 101 она зна све баш као и ми, и нека се обрати г. Поенкареу, "нека он буде судија. (У последњем чланку, који следује изнећемо поступак, кога би (се требало придржавати у последњој | питања пред“ ратних дугова).

ПРАВНИ

ПРЕГЛЕД,

ФИРМЕ БАНКАРСКИХ РАДЊА

— Писмо Генералне Дирекције Порева и наш одговор —

У 66 5. „Народног Благостања“ оштампан је чланак под горњим насловом. Како исти у основи не одговара стварности, потребно је да се зна следеће:

Тарифни број 154. т. тарифе и чл. 134. Таксеног и Пристојбинског Правилника нису ниуколико изменили прописе Трговачког Закона. Зна се да таксени закон порезује само оне акте, писмена, правне послове и радње које, као такве, егзистирају. Прописи, на које се жали писац поменутог чланка, унети су у таксени закон 15. новембра 1923. год., Т. |. У доба када су разни биро-и већ давно постојали и били прописно протоколисани.

Према томе државни фискус дошао је само да пореже таксом оне радње које су већ постојале, и поред будне контроле власти које су биле надлежне да овоме стану на пут, ако су оне отваране противзаконито. Таксени законодавац није ни могао ни смео улазити у надлежност туђег ресора. Он је и сам запазио да су ове радње чудног типа, па их је баш зато тешко опорезовао пет пута већом таксом од оне коју плаћају друге сличне радње.

Према томе, нема кривице до таксеног закона, нити може бити речи о његовој измени све дотле, док власти, надлежне за ове радње, толерирају исте и допуштају им егзистенцију.

Из Генералне Дирекције Пореза, 12. марта 1929. године Број Службено.

= *

У гоњем допису тврди Генерална Дирекција, да је тарифни бр. 154. донесен 1923. г. кад су разни бирои одавна постојали и били протоколисани: Ово је тврђење материјално погрешно. Тај се број налази и у закону таксеном од 1921. г., а тада тешко да је било и једног бироа од оних, на које мисли Дирекција. |

А потпуно се слажемо, са дирекцијом, да таксени закон може опорезовати само она писмена, акта, правне послове и радње, који као такви егзистирају. Он не може опорезивати нешто што не постоји. Управо он и то може, само не би било никаквог финансијског ефекта; може закон о таксама да удари таксу од Дин. 100— на женске бркове, само прихода неће бити. ;

"Слажући се с тим, да порески закон може опорезо- | вати појаве које постоје, нисмо казали, да он може опоре- |

зовати све што постоји. Напротив, и ту почиње наше рази-

лажење са: Дирекцијом. Она вели, да је порезала "радње протоколисане "противно · трговачком: закону, зато што је констатовала, да постоје: Сматрамо, да се законодавац овде огрешио о основно начело таксене теорије. Закон о таксама није порески шпијун, који истражује и посматра што се збива на свету; закон о таксама нема никакве непосредне везе са животом. Он истина дејствује на живот, али спорадично, у другој линији. Закон о таксама је ограничен позитивним законодавствима дотичне земље. Закон о таксама проучава не живот, већ позитивно законодавство и истражује по њему односе и радње, којима држава чини услугу појединцима, или који су згодни као извор државних прихода и опорезује их. Закон о таксама оме опорезовати само оне односе и радње, које предвиђа позитивно законодавство. Њему је забрањен приступ односима и радњама ван законодавства. Закон о таксама може, на пример, да оптерети таксом решење надлежне власти, којим се одобрава подизање једне зграде, али он не сме да таксира подизање зграде, за коју није потребан никакав акт власти, а још мање сме да таксира nporHnaa (010 подигнуту зграду.

Целокупно позитивно. законодавство У појединој држави мора да се креће у границама морала. Неморалне,радње или су кажњиве или нису; али никада не могу бити извор државних прихода због тога, што су неморалне. Могу казне бити новчане, то је са свим друго нешто, али се не може таксом оптеретити једна појава само зато што опорезовани чини једно неморално 'и чак једно нелегално деJo. AKo GH ce продужило: тим путем, онда би се могао израдити врло уносан систем такса, Тако н. пр. може се прописати, да прељубници плаћају 10-струку таксу. од оне која се плаћа за венчање; Ова се такса може подићи и на 50-струко. Искоришћавање ситуација ствараних незаконитом и неморалном радњом, забрањено је и приратницима а камо ли држави.

Наш трговачки закон забрањује протоколисање фирми са стварним именом свима сем акционарства, и то има да буде светиња за аутора таксених закона; Ми не знамо да ли је законодавац имао намеру с тарифним бројем 154. да -легализира једну незаконитост, али је ноторна чињени: ца, да су наше власти и: закон и правилник за"његово извршење схватали као „аброгацију односне одредбе трго: вачког закона.

АНАЛИЗА БИЛАНСА

ВРАЧАРСКА ЗАДРУГА

Ако би се интерес јавности према овим институцијама мерио по броју акција растурених ван чланова управног и надзорног одбора, онда би он био минималан. Сва три подузећа су фамилијарна. Но ни по броју. и природи повеРилаца не би интерес јавности код ових установа био такође. велики, пошто оне чине употребу од незнатног кредита и пошто су вероватно и улози на штедњу код Врачарске Задруге знатно фамилијарног порекла. Оно што чини ова подузећа интересантним за ширу јавност, то је карактер

њиховог развића и њихова функција за нашу народну

привреду.

"Врачарска Задруга има интересантну и по мало бурну „“

прошлост. Основана 1898. т. у доба кад су партијске страст! достигле врхунац, она је убрзо увучена у партијску борбу. Две, партијски обележене, групе акционара водиле су мефусобну борбу око Врачарске Задруге. Један збор: акционара њезиних био је тако буран и хучан и тако много бројан, да је била закрчена улица Краља Милана.

У погледу пословне политике Врачарска Задруга има