Народно благостање

30 марта 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 121

једна банка може да врши и социјалну дужност а да остане нетакнута и да при томе чак напредује, ако се у послове унесе потребан смисао за разликовање.

ЈАДРАНСКО-ПОДУНАВСКА БАНКА, БЕОГРАД

Име Јадранско-Подунавске Банке симболизира наше уједињење. То је брак Сремца са Далматинком. Јадранска Банка основана је пре рата од нашег комерцијално најбољег елемента: од Дубровчана и Тршћана (капитал хрватско-словеначки). Банка је имала за задатак, да својим банковним операцијама следи национално бродарство и трговину. Руковођена од веома способних људи, она је врло лепо напредовала.

(Све су наше банке, као што знамо, подлегле инфлаторној мегаломанији, али ниједна у тој мери као Јадранска Банка. Њена експанзија била је неурачунљива. Нити је могла бити управљана како треба, као банка, која одржава филијале у иностранству, нити је могуће било сварити послове и подузећа, које је она адоптирала. Јадранска Банка је била од добрих родитеља, имала је добру Киндерштубе, али се млада и бујна отисла у емиграцију. Потуцала се по беломе свету. У својој невиности ставља се под заштиту људи, који су је злоупотребљавали. У Трсту су је гонили због националних разлога, у Бечу су је оговарали због рђавог владања.

И пошто се тако налутала по свету, злоупотребљавану и посрнулу привенчали су је за младог Сремца, здравог и јаког као земља. То је било Подунавско Трговачко Друштво. Ово је била једна од најугледнијих и најбоље воБених банака. Бавила се у главном финансирањем извоза, —_ задатак врло тежак, али за онога, који уме да га води, врло здрав и врло уносан. Наводаџија у овом браку није био банкар, то је био србијански Словен, који није могао да спава због тога, што Србијанци немају тако велике банке, као што имају Хрвати и Словенци. Само се тако може да објасни кокетовање са једном старом намигушом. Историја Јалранско-Подунавске Банке је сувише добро позната. Ми бисмо је најрађе овако карактеризовали: Сремац није добио жену, већ болесницу, он није могао да осети радости мужа, већ само терете болничара. Српска Банка и Подунавско Трговачко Друштво делегирали су у Јадранско-Подунавску Банку свој најспособнији персонал. Мислимо да није ништа ново кад кажемо, да су директори Ј. П. Б. лафови за посао: и спретни и еластични и довитљиви и издржљиви. Цела земља посматра већ неколико година како се они протурају ка Настрадин Хоџа негујући своју банку. То је једна велика штета од овог брака. Да су директори Ј. П. Б. добили задатак, да развију и унапреде ма какво трговачко подузеће, чуда би направили за ово неколико година. Човек мора да буде меланхоличан на њиховом месту, јер свет цени способност и напоре по резултату, а код Ј. П. Б. тешко је разазнати колика је заслуга директора за њезино данашње стање. Банка је реконвалесцент, то зна цео свет. Њезино се лечење изводи по свим правилима терапије; овде операција, онде медикамент, па онда бабски лек, па опет операција и т. д. Ликвидира се што је за живот неспособно. У току лањске године су отуђене 3 филијале, које нису биле уносне, заједно са потраживањима по рачунима, 47 милиона хартије од вреднепокретностима, чисте се и губе са банчиног тела.

На дан 31. децембра 1928. г. било је од прилике оваково стање банчино :

Главница са резервом износила је преко 61 милион, улози 160 милиона и повериоци 71 милион динара. Тај је капитал пласиран: за 111 милиона у есконт, 82 милиона у потраживања по рачунима, 47 милиона у хартије од вредности, 4,75 милиона конзорцијални послови и 39 милиона непокретности. Оно што карактерише банку то је 90 милиона хартија од вредности и конзорцијални послови и непокретност према 61 милион главнице и резерве. Банци је сваљена на леђа једна палата, — врхунац инфлаторне ме-

пала саикомау

галоманије некадање управе. Незгода тога пласмана лежи не толико у имобилизацији, јер има банака, које сразмерно више имобилизирају, већ у неизбежно слабом рентабилитету. Банка јуначки отписује и тиме ће после неколико година то питање решити. Што се тиче хартија од вредности, то је читава збирка најразноврснијих папира: Ту има и државних хартија од вредности и акција Народне Банке, даље акција банака и осигуравајућих друштава и здравих и рентабилних; ту су разна индустријска, бродарска и трговачка подузећа чији просперитет не можемо да ценимо, али ту лежи свакако и болесно место Ј. П. Б. Управа Ј. П. Б. има за задатак, да са скоро 300 милиона обртног капитала истера потребна средства за санирање. Саобразно томе банка од свог почетка није делила дивиденду. Не знамо, да ли је добро било што је од тога учинила изузетак ове године. Природно је, да су се акционари уморили чекајући на дивиденду и да међу њима има такових, који су почели да отуђују своје акције. То наравно дејствује неповољно на курс акција, али, по нашем мишљењу, управа би банчина морала бити апсолутно равнодушна према курсу акција. Кредит банчин не зависи од курса њезиних акција, већ од строгости и безобзирности, са којом изводи санацију. Треба ампутирати и даље, треба отписивати до последње паре зараде. У историји банкарства за последњих 50 година показало се, да за пословна подузећа нема другог лека, када се разболе, од ампутације. Данашњи посланик у Рајхстагу, г. Д-р Дернбург, некадањи колонијални министар, прославио се као диктатор санације. Он је крајем прошлог века и почетком овога казао: „Чим се пеш запали, сеци га, па што остане од капута“. Ми сматрамо, да се средствима, с којима располаже Ј. П. Б., може извести успешна санација и да ће енергична санација утицати повољно на кредит банчин.

ЈУГОСЛОВЕНСКИ КРЕДИТНИ ЗАВОД, А. Д. БЕОГРАД

Наш народ каже, да је за девојку најбоље, кад се о њој ништа у селу не каже. Сличан је положај Југословенског Кредитног Завода. О њему се нема много да каже. Он је тек у другој пословној години и та је околност вероватно заслужна за биланс завода. Биланс се може да уброји међу најбоље. На главницу од 10 милиона улози 14 и по милиона динара, повериоци 10 милиона, то је око 35 милиона. То је уложено: 3 милиона у готовину, !1 милиона у есконт, 21 милион у текуће рачуне. Других позиција у билансу нема, сем прелазне позиције од скоро 12 милиона за гаранције и акредитиве. Нема непокретности, нема хартија од вредности (управо непун 1 милион и то свакако првоврсних хартија), нема ангажмана у трговини и инду-. стрији, нема отписа, а намештај износи свега 35.000. — динара. То је завод, који може у најкраћем времену да ликвидира без икаквих губитака, а то много значи. Кад кажемо без икаквих губитака, претпостављамо, да су сви делови активе потпуно здрави. Држимо да се у том не варамо. У тој малој банци седе 3 директора један поред другог. Сваки се посао добро процени.

Банка се може назвати по природи својих послова реесконтним заводом. Она је од свога постанка неговал: реесконт паланчанских новчаних завода, посао, у коме први директор г. Бливајс има велико искуство и велику рутину, јер је тај посао пре рата цветао у Хрватској и Војводини.

Југословенски Кредитни Завод је творевина домаћих капиталиста уз партиципацију једне велике пештанске банKe. Већи део акција је у рукама домаћим. Како ставка „повериоци“ показује свега 40 милиона динара, то значи, да и

| пештанска банка није у великој мери ангажовала своја средства у својој парцијалној афилиацији и да завод ради

у главноме домаћим новцем. Председник управног одбора је г. Минх, индустријлац, председник управног одбора највећег рудника угља у земљи, Трбовље, сам сопственик једног великог подузећа. Банка може имати довољно разлога