Народно благостање

Страна 122

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 8

за опстанак финансирајући консерн Браће Минх. Изгледа, да је она и постала из жеље породице Минх, банку у главном за своје послове. Да је банка ангажована у пословима у којима је заинтересован г. Минх, даде се ценити-по ставци „гаранције и акредитиви“ од скоро 12 милиона динара које су вероватно дате за циљеве лицитација код државе и јавноправних тела уопште,

да створи.

Бруто добит: износи 4,1 милиона, а чиста 1,080:000.динара. Од тога се предлаже 800.000 динара- за поделу акционарима, т. ј. дивиденда од 8%. Банка има 2000 комада акција а Дин. 5.000—, Годишњи збор акционара држи се

| 31. марта тек. г.

Опште Југословенско Банкарско Друштво 8. Д.

које је под 1. априлом 1928 године почело свој _ рад и предузелдо на себе послове пређашњих фи„лијала Винер Банк-Ферајна у Београду и Загребу, проширило је, у прошлој пословној години, стал-

- ним развитком своја пословања.

Постигнути. успех допустио би исплату при„мерне дивиденде, но управа је радије одустала од тога да предложи поделу дивиденде, већ је одлу-

чила да стави редовном збору акционара предлог, ·

да се са постигнутим чистим добитком повећају резерве, и да се знатан износ добитка пренесе на нов рачун. · | Завршни рачуни показују чист добитак од дин. 4,120..133.55 који ће се износ, после правилима предвиђеног дотирања резервном фонду, пренети на нов рачун.

"Редовни збор акционара одржаће се у Београду 27 априла 1929 год.

Српска Банка Д. Д. у Загребу

одржала је 25. марта 0. г. своју тридесеттрећу ре_ довну главну скупштину, која је једногласно при-

хватила предложене закључне рачуне за пословну

годину 1928. и извештај управног одбора и дала разрешницу управном и надзорном одбору.

По извештају управног одбора, који је поднет главној скупштини акцијонара, банка јеи у прошлој години постигла повољан напредак у своме пословању, ма да опште економске прилике нису биле повољне, јер смо поред претпрошле и прошле године имали сушну годину, која је тешко погодила наш главни извозни производ кукуруз, што је битно упливисало и на активност нашег трговинског биланса. Ако је банка ипак постигла напредак у своме пословању, има се то приписати њеној систематској организацији и повећаној активности у њеном пословању. Примера ради наводимо, да је менични портфељ банчин порастао за

270 милијона динара. Улози су порасли за 40 милијона и исказују стање од близу 420 милијона динара. И ако је банка каматну стопу код њених дужника и даље снижавала, постигнут је, нарочито усљед знатно повећаног промета, чист добитак од преко десет милијона динара, који је према претпрошлој години већи за 540 хиљада динара. Ово омогућује да банка поред 1.100.000 динара, који се прикључују резервним фондовима, плати својим акцијонарима у име дивиденде 14 динара по акцији, наспрам 13 динара плаћених у прошлој години. Дивиденда се исплаћује од 1. априла ов. г

Резервни фондови банчини достижу суму од преко 27 милијона динара.

У управни одбор поново су изабрана г г. г. Јаша Дунђерски, Никола Петровић, Др. Јован Манојловић, Луко Бона и Никола Божић, а као нов члан изабран је г. Никола В. Ћурчин, трговац из Панчева. У надзорни одбор поново су изабрана г. г. Др.

48 милијона, те крајем године исказује стање од! Ђорђе Ивковић и Милан Добровић.

Талијан Амадео П. Ђанини уместо Блера.

Американски финансиер

Тешко да машта човекова може да замисли тако занимљив роман, као што је живот великог америчког финансијера Амадеа П. Ђанини! Родио се пре 60 година у Сан Франциску, као син Једног Талијана емигранта;-а каријеру је почео као пиљар. Године 1904. оснива он на Златној Капији Једну банчицу, која је радила искључиво са талијанским емигрантима. 1906. године земљо"трес је уништио Сан Франциско, али не и Ђани"ниа. Презирући смрт успео је да спасе целокупну готовину своје банчице и да отпочне поново посао са почетком обнове Сан Франциска. Искористио је конјуктуру и нагло се обогатио. То је први чин.“ “

__Пети чин. До почетка 1927. год. Ђанини је био један од највећих финансијера западне и средње Америке. Он је господар са 80—100% следећих

Ђанини преузима Блера.

предузећа: Бенк оф Итали, Бенк оф Итали Мортгејџ, Бенк оф Итали Егри Корчорол Кредит, Калифорнија Џојн Сток Комершел Холдинг, Нешенел Фајр Ишјуренс, Бенк Итали Компани оф Америка. Капитал свију тих предузећа износи 2 милијарде долара. Почетком 1927. године одлучио се Ђанини на један поход на Њу-Јорк. Веома вештим операцијама докопао се он већине акција старе банке Бенк оф Америка и тиме се легитимисао међу њу_ јоршким финансијским магнатима. По најновијој моди американској основао је 1928. године Ђанини једно централно друштво Трансамерика Корпорејшен (ТА К), коме је поверио управу акција горе ' наведених подузећа.

Али ван тога друштва постоје још. велики ангажмани Ђанинијеви. Н. пр. Јунајтед Секјурити

Енд Мерченс Нешенел Бенк, Нешенел _ Асосје-