Народно благостање

Страна 114

= *

Ми смо врло радо оштампали исправку г. Кулона, онако како је он желио. Не толико због њезине садржине, јер сматрамо, као што смо већ рекли, да.сваки Француз има право, да шпекулира са нашим предратним · облигацијама, већ нарочито због тога, што је г. Кулон показао интерес према југославенској јавности. Тако се можемо надати,

Д-р 8. Бајкић,

| „Велики државни зајам“ обетована земља

Мала Србија је била 12 година (од 1890. до 1902. године) без икаквог кредита на страни. Како је у земљи владала огромна оскудица капитала, то је држава била у немогућности, да у земљи подмири своје потребе ванредним средствима, због чега је једног момента прибегла Народној Банци (за 10 милијона динара).и тиме направила више штете земљи, но себи вајде. Кроз неколико година државни чиновници нису примали плате на време, већ по више месеци назад, своја примања од државе продавали су они у бесцење Малој Банци и Гавриловићу код Споменика. Држава није у опште плаћала своје лиферанте. Па ипак се не нађе ни једна влада за то време, која би зајам на страни прогласила првим и судбоносним државним питањем. То је међутим урадила једна парламентарна влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Више од годину дана занимала је она земљу разним вестима о огромном државном зајму, при чему није било ни мало духовитости ни инвенције.

Оно што је у томе најтрагичније, то је држање парламента и јавног мнења. Нико, апсолутно нико не постави питање, да ли земљи треба толики зајам, под којим би условима могао бити он користан, какво би било његово дејство на буџет и, што је најважније, да ли је то обећање засновано на приликама на светском тржишту капитала и нашег кредита не страни.

Нашем парламентарном јавном мнењу недостајало је финансијско-политичко гледиште на питање државног зајма, гледиште, које је у предратној Србији било до савршенства развијено. 1906. године објавила је влада Србије услове зајма од 110 милијона динара, који мисли закључити. Против те намераване операције устала је опозиција тврдећи, да је зајам везан за набавке, да то отежава контролу његових услова и да због тога може он бити скуп. Влада је пала и зајам је пропао.

За време једногодишње фасцинације јавног мнења са зајмом од 50 милијона фунти, нико није узео да проучи питање, каква би била рентабилност инвестиција, које су се намеравале из њега учинити и какав би био његов народно-економски ефект. Нико се не запита, одакле ће се плаћати ануитет таковог једног огромног зајма. Нико још није написао ту просту и ноторну истину, да зајам не би могао бити јефтинији од 109, с обзиром на то, да га има инвестирати скроз неспособна управа. Нико не постави питање, да ли уопште има облика инве-

стиције у нашој земљи, које рентирају са 109/, или

које би омогућиле нашој народној привреди пораст

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

___Број 8

| да ће нам он идућих дана дати обавештење о фамозним чековима председништва београдске владе у износу од скоро два милиона франакаино верзији, да се г. Кулон (он или његов брат) живо · интересовао за списак наших војних поруџбина у Француској. Наша би јавност радо хтела знати, по коме је основу дошао г. Кулон (или његов брат) до тих чекова, и друго да ли је доиста тражио отисак наших војних поруџбина и, ако јесте, из којих разлога. 1

та да се ради по питању предратних дугова

националног дохотка за износ ануитета. Више од годину дана стављала је парламентарна влада народу у изглед зајам од 50 милијона фунти, као што је Мојсије свакодневно умиравао израиљски народ обетованом земљом, где ће тећи млеко и мед. Истовремено финансијски одбор Народне Скупштине не скида са дневног реда питање, шта да се ради са подузећима у својини државној. Тада је већ било свима јасно да није било ни једног државног подузећа, сем оних, која су имала монополисани карактер, које не би било дефицитарно. Са дефицитом је радило имање Беље, које нас ништа не кошта, јер смо га добили на поклон, код кога се не мора капитал укамаћивати, нити што отписивати. Нико није изговорио просту и очигледну реч, да би нове. инвестиције биле у ствари само повећале број пасивних подузећа, која нас и иначе довољно даве.

Тај велики државни зајам, у који ми никада ни тренутак нисмо веровали, био је условљен низом ј услова, а између осталих и валоризацијом наших

предратних дугова. Валоризација је услов за зајам и према томе има да се стави на терет зајма. Тако би се он ухватио скупљи од 2090. У односима међу 'приватницима условљавање уговора о зајму споредним клаузулама материјалне садржине сматра се, са гледишта зајмодавца, за зеленаштво, а са гледишта зајмопримца за банкротство. Такве су зајмове закључивали пре рата прајски коњички официри, н.пр., да се један део зајма прими у аутомобилу или у шампањцу, а да се врати у артијама од вредности. Тим су путем биле повукле наше парламентарне владе нашу младу државу.

У страним новинама била је пре извесног времена белешка, да су имаоци наших предратних облигација учинили сличан предлог нашој влади, понудили су јој неку комбинацију новог зајма с валоризацијом предратних облигација. Ми не знамо колико је то тачно, али је једно ван сваке. сумње јасно, наиме, да такви предлози имају за једини циљ да камуфлироју п услове зајма и услове валоризације. i

Није искључено, да би банкари, који шпекулирају са нашим предратним облигацијима, из својих средстава дали један зајам од двадесетак милиона долара, само да би уз то могли да извуку и валоризацију.

Ми стојимо на гледишту, да предратне облигације треба плаћати у панирнатим францима, кад што шо ради Француска п да нема никакве опшасности по .нас п по нашу отаџбину, ако продужимо "ту политику са предратним дуговима, коју практшикујемо више од 10 година. | _