Народно благостање

Страна 134

од пожара и остале гране (осигурање против опасне крађе, лома стакла, транспорта). Портфељ живота износио је крајем прошле године динара 44,095.600.—, а укупан приход од премије динара 1,756.309.—. Ова се грана стално развија и продукција у извесним годинама износила је преко дин. 20,000.000.—. Као и код свију осигуравајућих друштава, последњих година осећа се у целој средњој Европи велики и несразмерни сторно у области овог осигурања. Велика већина осигураника откажу плаћање већ у првој години, а многи врше откупе кад се наврши трећа година. У томе лежи узрок, што се стање портфеља и при повећаној продукцији не може осетније да повећава.

Премијска (математичка) резерва показује ипак леп пораст. Она је износила и то:

у 1925. под. _ динара 2,296.536у 1926. год. " 3,249.652. у 1927. год. | „“ 4,422.244.у 1928. год. " 5,458.370.—

Резерве су пласиране као улог на штедњу код првокласних београдских банака и у сигурне хартије од вредности. Укупна сума улога и жиро-рачуна код банака износила је крајем прошле године динара 9,067.746.—, а сток хартија од вредности представља једну суму од динара 3,295.252.—. То су махом државни папири, акције Народне Банке и других познатих београдских банака.

Приход од премије елементарних осигурања

износио је нето дин. 3,153.497 — т. ј. толико долази на део „Шумадије“, по одбитку свих сторна и реосигурања. Штете у пожару на део „Шумадије" износе динара 742.039,30. На име исплате штета које су се догодиле у прошлој години, а нису још ликвидиране, резервисана је у билансу сума од динара 780.997,51.

Као што се из биланса види, „Шумадија“ је на супрот многим банкама, отворено изнела колико је отписала на име дубиозе. Укупна сума износи дин. 530.907,58. У извештају Управног Одбора по-

·менуто је да овај отпис поглавито долази због

пада под стечај „Економа", Задруге за Обезбеђење из Сомбора, која је била у пословној вези по пословима реосигурања.

По одбитку свију отписа и дотација, показује се чист добитак у износу динара 487.869,12. На име дивиденде акционарима се дели динара 10.— по акцији или 10 од сто. Ово је први пут како „Шумадија“ даје дивиденду својим акционарима. Али пошто је целокупно њено стање врло солидно и резерве знатно појачане, сви су изгледи да Бесе дивиденде и следећих година одобравати на истој висини, ако чак не буде и повећавања. На Београд“

· ској Берзи акције „Шумадије“ траже се по 209 ди-

нара, али нема робе.

Међу нашим домаћим друштвима, „Шумадија“ заузима лепо и угледно место и одликује се чисто пословним карактером, јер су у Управи познати трговци из Београда.

ПАНЧЕВАЧКА ПУЧКА БАНКА, ПАНЧЕВО. Наши су листови забележили и попратили коментаром прославу 60-годишњице Панчевачке Пучке Банке. Она ie основана 1. јануара 1869. г. Колико ми можемо да видимо,

без детаљније документације, Панчевачка Пучка Банка је.

трећа по старости у нашој земљи. Најстарија је Мариборска Хранилница, која је превалила већ 100 година живота, затим Прва Хрватска Штедионица, са пуних 75 година на

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 9

леђима. Банка је основана по највреднијем и економски најспособнијем живљу Баната, а на сваки начин под утисцима задружног покрета у Немачкој. Још дуго година после тога у Маџарској, па доцније у Србији, свет није умео да разликује задругу од акционарског друштва. Задруге оснивају економски слабији у циљу да слију појединачне економске снаге у једну моћну, у циљу да дођу до што јевтинијег кредита, а акционарско друштво, као банку, оснивају — теоријски наравно — капиталисти, који траже у акцијама уносан пласман свога капитала. М Панчевачка Пучка Банка је основана као задруга за међусобну помоћ, али од људи, којима та помоћ није била потребна. Због тога се убрзо осетио диспаритет између правне природе института и намера оснивача, услед чега се 1876. претвара завод у акционарско друштво. Али је лозинка „Задруга за међусобну помоћ“ била ухватила толико дубок корен међу немачким живљем и ван Немачке, да су оснивачи сматрали за своју дужност, да задружни принцип сачувају у свом дому. Због тога је истовремено основана и Кредитна Задруга, која је наравно једног дана морала бити напуштена (1892, г.). И Београдска Задруга као и многи други новчани заводи у Србији основани су били, заблудом, као задруге. |

TL IL B. ce налази у вароши, која је лежала на крајњој периферији аустро-угарске монархије. Да је Панчево имало велики привредни саобраћај са Србијом, онда би то било повољно по развиће банке. Али како то није био случај, то је банка морала да гравитира од периферије ка хинтерланду. А то је увек тежак задатак. У Банату било је неколико вароши као н. пр. Темишвар и Велики Бечкерек, које су привредно много боље лежале, које су биле у центру врло плодних крајева и због тога је П. П. Б. дуго водила борбу с конкурентима из тих вароши док није успела, да дефинитивно освоји доњи Банат. А то јој је било И довољно. Доњи Банат је врло плодан, насељен У приличном броју Немцима, ванредним земљорадницима, а водни саобраћај омогућава јевтину везу Панчева са светским тржиштем, тако, да изградња железнице пруге Бечкерек— Панчево, са осталим линијама (ово је изградило и експлоатисало приватно друштва) није била од великог утицаја на Панчево па и П. Но Б.

Панчевачка Пучка Банка издала је о прослави своје 60-годишњице једну споменицу, која се чита као какав роман. Та је књига кратка историја не само привредног развића Доњег Баната, већ и свију важнијих догађаја са привредном реперкусијом. Сваки важнији моменат у развиву банке објашњаван је и доказиван догађајима око ње. У споменици нема ни самохвалисања ни истицања заслуга појединих њезиних управљача, као и да је нису писали људи, који њоме управљају, већ човек, који је посматрао са стране. Нарочито треба истаћи савесно документирање сваког тврђења. Та је споменица ризница привредних података о 60-годишњици развића Доњег Баната. Она је у толико драгоценија, што на нашем језику те врсте публикације уопште нема, тако да be сваки ко буде хтео да се оријентише у том питању моћи корисно, да консултира споменицу.

Ми смо саставили једну табелу кретања њезиних главнијих послова од постанка до краја 1928. г. поделивши целу периоду на раздобља према важнијим променама у

| развићу банчиних послова.

(Види таблицу на страни 135.)

Главница је износила кроз 25 година 100.000— форинти. С годином 1898. почиње јаче повећање главнице, али је најбржим темпом ишло оно од 1922. до 1928. г. Данас износи главница 10 милиона динара. Повећање главнице вршено је већином из резервног фонда и валоризацијом појединих делова активе, |