Народно благостање
ко
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 153
13 априла 1929.
ренте. Занемарена је моментано Хипотекарна Банка. Међутим по нашем мишљењу ту лежи клица грандиозном развићу ове установе. Банком управља београдски трговац. То је већ једна гаранција за повериоца. Даље, банка има такве привилегије, да при најобичнијој опрезности у послу искључен је сваки ризик. То је довољно за емисију њезиних
заложница. Кад се побољшају прилике на тржишту капитала у Европи, Хипотекарна Банка Трговачког Фонда моћиће да развије у много већем обиму хипотекарни посао, који у границама Србије негује још само Хипотекарна Банка, коју пак очекују велики задаци ван граница предратне Србије.
ДОГАЂАЈИ И ПРС
Реч привредна криза изишла је из моде. Томе има два узрока: Први лежи у томе што је тај израз мајмунски и механички понављан од стране наших политиканера и т. зв. економских новинара. За њих је тај израз био фраза без одређене садржине. Други узрок лежи у свима нама драгој чињеници, да су сеу кампањи 1928. и 1929. г. знатно побољшале привредне прилике у Хрватској, Славонији, Словенији и у Јужној Србији. Али су се оне знатно погоршале у Далмацији, Босни и Херцеговини и Србији. Народ ових крајева ставио је све своје наде на овогодишњу летину. Летина је код нас не само централан економски, већ и врло важан политички фактор.
На жалост стижу неповољни гласови баш из ових напаћених крајева. Крајеви медитеранске климе (Далмација и Јужна Србија) стоје пред уништеним зимским усевом. Налазимо се у месецу у коме се апсолутно никаква прогноза
Тешки дани
| HE може учинити о судбини сељака у овој години.
Неповољне, рђаве прилике у Србији почеле су да врше свој фаталан утицај и на трговину на велико. Број стечајева у Србији, а нарочито у Београду и сувише је озбиљна појава. У данашњем броју нашега листа показао је г. А. Павловић, да наше судске власти нису дорасле задатку у овако тешким данима, а то није мала ствар. Нико не зна боље од нас, да мртвој глави нема лека. Али зато треба добро отворити очи, да се не сарањују и живи.
Сваки грађанин ове земље с болом прима глас, да су и највеће трговачке куће у Београду почеле да падају. Ти падови нису више спорадична појава, већ постају општим проблемом. Пад једне велике ангросистичке куће у Београду доводи врло велики број трговаца из унутрашњости пред перспективу просјачког штапа.
__ Тешке дане преживљујемо. Али то као да не прави тако дубок утисак на све; има ова земља синова, који мисле само на валоризацију предратних дугова и на ново задужење земље.
Нема више Блера, па нема = o === више ни Блероваца. Гашење Опасна игра Ђаниноваца фирме Блер услед фузије са Ђаниновом Бенк Оф Америка, Блеровци су постали Ђа-
Eo KG rms ri
· ниновци. Ми нисмо ни очекивали, да због те промене агенти
Блерови напусте свој досадашњи посао. Они су повезани за доларе тако многоструким везама, да се више натраг не може. Пет година је прошло како ти људи тероришу ову земљу. Крхали су сваки отпор доларском сабљом. Било је
момената кад је њихова ствар изгледала потпуно из-
губљеном.
Данас играју они најопаснију игру.
На једној седници управног одбора Народне Банке је саопштено. (при крају прошле године) да се у Загребу појавило неповерење према динару и следствено бегство У здраву валуту. Ноторна је чињеница, да су финансијски кругови Загреба одушевљено дочекали 6. јануар. ИМ тој се чињеници има да захвали обилна периода девиза неизвозничког порекла на нашим берзама. То ипак није могло да спречи јачи одлив девиза. Другојачије није могло ни бити.
-Парализа саобраћаја с једне стране, јака зима и сметови
БЛЕМИ ИЗ НЕДЕЉЕ
с друге и тесаурирање пшенице од стране сељака утицали су неповољно на наш извоз. Док с друге стране у пролећне месеце падају врло велика плаћања на страни, које за ануитете јавних дугова, које за рачун увозника.
То неизбежно и пролазно смањење стока код Народне Банке употребљавају Ђаниновци као средство за остварење својих циљева. Једном руком указују они на опасност по динар услед опадања девизног стока, а другом руком нуде зајам за стабилизацију. Ми ћемо другом приликом изложити теоријску апсурдност гледишта, да се зајмом на страни одржава динар. За сад констатујемо, да је опасност по динар потпуно искључена, Нема примера у историји света сем рата и великих поремећаја, да једна земља стално више плаћа него што прима од иностранства. Инострана плаћања једне државе подлежу закону промене цик-цак. Има дана, месеци, кад су плаћања већа, а после њих долази неминовно период кад су примања већа. Од 1926. године три пута се топио цео наш девизни сток и три пута враћен на висину од 1 милиарде.
Није искључена могућност, да овога пута буде пасива мало већа, али то не значи и не сме да значи опасност за динар. Наша Народна Банка има резерва и то не њезиних него државних за преко ! милијарду динара и то веБином у звечећем злату. Кад би потрајала још извесно време већа тражња од понуде страних девиза, сакраментска је дужност Краљевске Владе, да тражњу подмири и да натера Народну Банку, да оптицај смањи за 1 милијарду динара. Може још колико прексутра, да се обрне игра и да се из пасиве пређе у активу. Француска је за време рата своје злато залагала код Енглеске Банке да би добила девизе. Ко соме да помисли на то, да у Народној Банци лежи преко 1 милијарду динара покрића, а да не буде одржан стабилитет динара.
Краљевска Влада треба да обрати пажњу на оне Ђаниновце, који сеју терор у погледу динара. То је последњи адут Ђаниноваца. Ако сад не успеју да нам натуре зајам т. зв. Рочиллове групе (јер се још увек ради о истом зајму), наравно заједно са валоризацијом предратних дугова, онда никада више неће успети.
Познате су злоупотребе, коEE РУНИТ НЕВИНИ БРИБЕИ ИГЕ НАТАЛИ. це су се на рачун радничког осигурања чиниле у блага|нама _ појединих – предузећа, које су постојале пре Закона о Осигурању Радника. Нарочито су велике повике биле на рударске и шумарске касе за осигурање радника. По закону о Осигурању Радника морале су ликвидирати све те благајне. Тако је и осигурање радника планинских и шумских предузећа за случај болести и несреће прешло на Окружни Уред за Осигурање Радника. Сада је Савез Индустријалаца и Трговаца Шумским Производима тражио од Министарства Социјалне Политике и Народног Здравља да понова успостави предузетничке благајне. Изнели су као разлог „ што се највећи број радника запослених у тој индустрији налази далеко од седишта Окружних Уреда и према томе тешко могу искоришћавати благодати, које им закон, као и саме институције радничког осигурања, треба да пружају“. Сарајевски Окружни Ууред за Осигурање Радника удао је на ову представку опширно и статистичким по-
Парцелација радничког осигурања