Народно благостање

90 априла 1929.

права личности, која важи за све његове гране: за право ауторско, патентно, право на жиг, на узорке и моделе, право сваког утакмичара на резултат његовог рада.

По социалистима, привредна утакмица је најгора појава капитализма, те последица хаоса XV производњи, чему социјализам хоће да претпостави систематски изведени план, где је производња проведена у сагласности са тражњом, односно потрошњом. То је једно гледиште.

Капиталистичко друштво сматра за један од најважнијих проблема привредног живота ре гулисање слободне утакмице. Сваки је слободан, да ради пуном својом снагом и напором у свакој грани привредне делатности, али никоме не може бити дозвољено, да се у конкурентској борби користи плодом туђих напора. Овим се ставља једна баријера: сама утакмица је потпуно слободна, али није свако средство, нити сваки начин такмичења допуштен. Дакле, постоји дозвољена и недозвољена конкуренција. Недозвољена (Шене) је непоштена утакмица (сопситтелсе (dćloyale, unlauter Wettlђелуегђ), пошто се такмичар служи непоштеним средствима. Зато што се сваки такмичар стара, да нађе најбоље путеве, који би му оситурали већи успех, него осталим конкурентима, привредна утакмица је безкрајно разноврсна и многолика. Као што је лепо казао француски писац, Аларт, данашња конкуренција никад није слична јучерашњој, а конкуренција од сутра биће сасвим друга него данашња. |

Ова разноликост конкуренције захтевала је да се правно регулисање не сме чинити ограничавањем начела слободе такмичења, што је створило велике тешкоће на путу разграничавања дозвољене од недозвољене конкуренције.

Природно је, да је под овим околностима правна мисао кренула индуктивним методом од анализе појединих случајева к нахођењу општег принцина. То је начин, по ком се право ствара судском праксом.

И заиста у току скоро целог века француски, белгијски и енглески судови су опрезно и постепено, малим корацима, израђивали доктрину непоштене утакмице, а француска правна наука, која је увек имала карактер више тумачења, него теоријског образложења, пажљиво је пратила и довршавала судску праксу.

Последњих десет година прошлог века и прве године текућег биле су у Немачкој периода изванредне интензивне законодавне делатности, кад је огромна резерва финих и веома модерних правних појмова скупљених и разрађених од стране многобројних и одличних немачких теоретичара била претворена у законске одредбе трговачког, грабанског и допунских закона, који обухватају разне гране приватног живота и рада. Зато је грађански закон и добио шаљив назив »Келе Windscheid«, да се разликује од »стоззе Windscheid« чувеног уџбеника славног пандектисте. У то доба је немачки законодавац први пут рескирао да претвори у абстрактне норме закона судску праксу свију културних народа по предмету непоштене утакмице.

Група латинских држава са Француском на челу, а такође и Енглеска, још немају закона против непоштене утакмице, док су многе друге државе (Аустрија, Мађарска, Пољска, Шведска, Данска, Чехословачка и др.) објавиле националне законе, по немачком угледу.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 163

Особито обилан је био овај законодавни рад у вези са одредбом 10. бис међународне конвенци“ је за заштиту индустријске својине, јер је на конференцији у Вашингтону 1911. бод. био .унет У текст конвенције горе поменути чл. 10. бис, који гласи: „све уговарајуће земље обавезују се, да пруже припадницима Савеза стварну заштиту против непоштене утакмице.“ Ово је и формални разлог за доношење нашег пројекта.

Узрок ове тежње лежи у томе, да сви правни односи, који су регулисани тако званим законима о индустријској својини, према својој суштини могу бити карактеризовани, као привилегирани случајеви заштите против непоштене утакмице. У овим случајевима монополско право изводи се из формалне основе, што је пријава и регистрација (патент, жиг, нацрт, модел). Ако ко у таквим случајевима не би пријавио жиг, нацрт, модел, чак и проналазак, ипак би добио правну заштиту, 10 што сваки напад на њега сматра се као чињеница непоштене утакмице. Овај општи значај борбе против непоштене утакмице није формулисан само савременом правном науком, већ и судском праксом. У једном решењу за 1927. год. немачки »Бејећаремећј« каже, да сви поједини закони, који се односе на ауторско право, патенте, жиг, нацрте и моделе и т. с. само су разна средства за сузбијање непоштене утакмице » ... пећ! anderes darstellen, als Waflen gegen den unlauteren Wettbewerb.«

Заштита против непоштене утакмице, била у облику закона или не, као правни институт је појава извесне зрелости правне културе. — Савремени грађански и трговачки закони, и још важније, закон о судском грађанском и трговачком поступку, фино осећање права и нелојалности, те многи други елементи правне и моралне културе друштва су неопходни услови за развијање овог института. Ако нема такве повољне средине, мада и закон постоји, конкуренција неће бити регулисана, јер 32кон у овом случају је сличан рајској тици, која ван раја не може да пева.

Изгледа, да је то случај совим законским пројектом, који се сувише много разликује од посто. јећих материјалних и формалних грађанских и трговачких закона. То су разни појмови, разно

| схватање, разни духови. Изгледа да су и сами пи-

сци пројекта имали осећање, да ступају у неку правну пустињу, и због тога и тражили лека у опширном излагању предмета: пројекат од 66 чланова је толико многоглагољив, да мало личе на лапидарно стилизовање законских одредаба.

Радили су под утиском, да је садржај пројекта доста тежак за разумевање, па ради олакшања овог разумевања старали се скоро сваку реч да протумаче засебном дефиницијом, чак и приме. ром. Ово нагомилање дефиниција приводи на крају крајева к још већој компликацији садржине. Ако постојећи закон о индустријској својини има од прилике исти карактер, ово га не тангира у толикој мери, јер ови закони су примењени од стране нарочите установе, као што је Управа за заштиту индустријске својине, где су чиновници стручњаци. Закон против непоштене утакмице има да се при“ мењује од стране редовних судова, и постоји 6ојазан, да ће бити донете неправилне судске одлуке због тешкоћа проучавања и примењивања закона.

Не само начин стилизовања чини ове тешкоће, · него и садржина. Пројекат није оригиналан и рађен је по трафарету многобројних послератних закона. Недостатак тих закона лежи у томе, да за-