Народно благостање

ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУБОТЕ.

ПРЕТПЛАТА: До краја јуна 1929. Дин. 100.До краја године 1929. Дин. 240.На три месеца Дин. 60.Поједини број Дин. 7.—

Годишња претплата за иностранство шв. фр. 40.— или Дин. 440.—

БЕ

Ена НЕ ПЕРЕ ПН ЕНЕН Or ri O ann

Canpxaj:

НЕДЕЉНИ ЧАСОПИС ЈРЕДНАШТНО 1 МДММААСВАИЈА

Београд, басина 3.

Међуградски Телефон 35-44. — Телефон 13-50

ОГРАД, 27. АПР ЛЕ =

Цене огласа утврђују се споразумно.

Новац за претплату и огласе по-

лаже се на Чековни Рачун код Пошт.

Штедионице Београд Бр. 50.924. или пошт. упутницом.

Уредништво прима само написе који нигде нису објављени.

a ПЕРИ ПТ ЕРЕ ИРА ПИЛЕ IT ATI TARE ı7

1.* „ + 2. H-p M. Pb. Поповић, лекар, Београд: Алкохолни биланс. 3. Милутин Јова-

Е =

новић, Београд: Глосе уз реформу државне трошарине. 4. Правни преглед: Судска пракса. 5. Догађаји и проблеми: Далматинска индустрија цемента; Загребачка берза о оснивању Индустриске Банке; Савез Приватних Намештеника против.

ревизије уредбе о радном времену;

Помоћ америчкој пољопривреди; Краљ Борис

у Немачкој; Исправак „Боке“ д. д. наговештава нову аферу; Обрт на загребачкој берзи; Рачун без крчмара; Као из Гогоља; Ликвидација или санација; Биланс похода немачких аутомобилиста. 6. Анализа биланса: Опште Југословенско Банкарско Друштво, Београд—Загреб; „Југославија“, Опште Осигуравајуће Друштво у Београду; Дисконтна Трговачка Банка А. Д. Београд. 7. Обавештајна служба. 8, Књиге, 9. Д-р В, Бајкић: Секирација „Привредног Прегледа“, 10. Недељни преглед тржишта. 11. Стање новчаничних банака.

Д-р М. Ђ. Поповић, Београд.

Алкохолни Виланс

Како да се наш извоз повећа за више од милијаову динара, и да се реши повољно питање исхране пасивних крајева 27

Алкохолно питање је питање хигијенско, морално и економско.

Као хигијенско и морално, оно је довољно наглашавано, али као економско, оно још није доста подвучено, нити његова важност довољно оцењена. Главни узрок томе лежи у недовољном познавању суштине овог питања и чињеница које су са њим у вези.

У недостатку тачних статистичких података (којих у осталом немамо ни за друге производе), о производњи и потрошњи алкохолних пића, упућени смо да оперишемо са приближним цифрама. Али ма како да су те разлике велике, оне нам Oчито показују, да су производња и потрошња алкохолних пића врло важан чинилац у целокупном нашем привредном животу.

Ти подаци нам казују да се у земљи производи просечно годишње:

Вина литара 358.007.400 Пива „ 100.000.000 Ракије од воћа » 61.200.000" Ракије од шпиритуса a 40.200.000 Свега разног пића „ 559.407.400

(осим извесне количине вина у флашама и шампања). Увоз и извоз алкохола. Ми смо редовно па сивни у спољној трговини алкохола. У незнатној количини појављује се вишак у извозу једино код воћне ракије, чистог алкохола, вина у бурадима и јабуковаче из Словеначке. Карактеристично је,

да се увозе јака и скупоцена пића: арак, рум, ко- .

њак, ликери, вино у флашама, шампањ, пиво у бу-

радима и флашама. Потрошња алкохолних пића.

Према горњим ·

подацима излази да се све колико се у земљи про- ,

изведе, у земљи и попије, и да потрошачи издају на алкохолна пића годишње: на вино 3,580.074.000 динара, на пиво 1,000.000.000 дин. и за ракију дин. 2.028.000.000. Свега 6,822.074.000 динара, или годишње на главу троши се: 47 литара разног пића

(30 литара вина, 8,5 литара пива и 8,5 л. ракије), у |

вредности 555 динара, а у чистом алкохолу 6 литара. По светској упоредној потрошњи долазимо по вину на шесто место, по пиву на 18 место, а по ракији на треће место, (после Швајцарске и Шпаније, а пре Француске), а по укупној потрошњи на седмо место.

Изда се дакле на алкохол више од половине државног буџета у готову.

Друге економске штете од алкохола:

„Југославија“ 575",оотрамутедушто у Београду

телефон бр. 21 и 20:93.

Врши све послове оситурања под најповољнијим условима

Основано 1913.

Адреса за телеграме: Југооситурање — Београд.