Народно благостање

Страна 178

Губитак енергије, услед тога што се шећер као храна претвара у алкохол — отров за органи“ зам, и услед тога, што се алкохолна енергија не претвара ни у какву другу. енергију. Тај губитак представљао би: ! гр. алкохола 7 калорија, целокупна количина чистог алкохола представља два трилиона коњских снага (НР) — 500 киловата = 9,50 дин., то чини милијарду и по динара.

Губитак времена. Ако се узме да сваки литар алкохола представља губитак од два часа времена, и да један час рачунамо у два динара, излази још две милијарде динара.

Губитак у здрављу и животу. Познато је да алкохол причињава разноврсне болести и да скраћује за 10—15% дужину живота, и да нас приближно стаје око 45.000 болесних и смртних случајева, просечно рачунато по 25.000 чини још најмање једну милијарду динара.

Од интереса су још неки бројеви. Тако 1927. E. био је принос шљива 550 мил. килограма, а 1925. год. 980 милиона килограма. Искоришћено је за извоз и домаћу употребу 1927: г. 260 милиона у вредности 400 милиона динара, а 800 милиона килограма шљива употребљено је за ракију, у вредности 480 милиона динара, а од тога извезено у иностранство 13.000 килограма у вредности 270.000 динара!

Потрошња алкохола иде на штету других ар-

тикала. У једном сиромашном срезу (Прњавор Босна) потрошено је прошле године толико за алкохол и дуван, да је сваки становник могао купити 330 килограма кукуруза годишње, а у томе срезу било је глади!

У нашој земљи где се троши 47 литара разног пића годишње с главе на главу, троши се просечно 5,3 килограма масти место нормално 25 килограма, меса 19 килограма место 100 килограма, шећера 7,3 килограма место 25 килограма и т. д., свакако да би за народну исхрану било прече да се уместо алкохола троши више масти, меса и шећера. Исто тако троше се велике количине цереалија на производњу пива и вештачке ракије као и јабука за производњу јабуковаче, док воће, осим сувих шљива и пекмеза не представља готово никакав предмет прераде ни извоза.

Доживели смо међу тим да се увози скупо BOће из Калифорније и Канаде.

Ена

Милутин јовановић, Београд.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Број 19

| ПИз свега овога може се врло лако извести закључак. у ши i 5 За

1. Да се алкохол не извози, а производи се од сировина; које се извозе.

9. Да од потрошње алкохола у земљи народ има огромне штете, физичке и економске штете.

3. Да би се наш извоз могао повећати знатно, кад би се вршила рационална реформа гајења, прераде и извоза воћа и воћних производа, у првом реду безалкохолних сокова. Литар безалкохолног сока од грожђа стаје код нас 10 динара, а у Америци је мања боца 56 динара; на самој преради грожђа у безалкохолне напитке и суво грожђе повећао би се извоз за најмање милијарду динара, и тиме би се дефинитивно решила винска криза у Југославији. |

4. Користи од целокупног промета алкохола имају индустријски произвођачи алкохола и продавци — крчмари. Произвођачи међутим издаду за алкохолна пића два пута више него што сами добију. 5. Алкохолна производња иде само на штету народне исхране и наше привредне производње, јер услед алкохола слаби се за 90% потрошачка моћ народа. |

Намеће се питање, шта треба радити» Ми смо више пута формулисали наше захтеве, и они се састоје у неколико сасвим остварљивих и опште корисних мера:

1. Рационално гајење и прерада грожђа и воћа у безалкохолне производе, и олакшице ове нове и корисне индустрије. ј "

9. Високе таксе на сва алкохолна пића, толико високе, да произвођач не буде-више имао рачуна да их справља.

3. Истовремено просвећивање и економско подизање, које је најбољи лек сузбијању заблуда O алкохолу и лечење од алкохолизма. У овом послу мора узети учешћа исто толико држава, колико и приватна иницијатива. Сви други разлози и интереси појединаца и индустријских група, морају бити подређени и прилагодити се новој и општекорисној реформи привреде, нарочито претварања алкохолне производње, прераде и промета у безалкохолну, од које како појединци, тако и целина може имати само огромне добитке.

Глосе уз реформу државне трошарине

Многобројне препреке које су парламентарне владе стављале на пут изједначењу законодавства данас су отклоњене. Нарочито фискално законодавство трпело је много. Сваки покушај да се грађанима једне исте државе ставе исти терети увек је пропадао.

Сетимо се само са колико је мука донет са“ дашњи Закон о Непосредним Порезима. Тиме је истина већ био учињен велики корак унапред за изједначење фискалног законодавства, али је недо“ стајало изједначење закона о таксама, а нарочито Закона о Државној Трошарини.

Сваки предлог о проширењу важења прописа из Закона о Трошарини на целу земљу, односно 0 установљењу Државне Трошарине на вино и ракију у крајевима Србије и Црне Горе, био је увек

немилосрдно одбациван из чисто партијских раз-

лога. Међутим, од колике би користи биле ове до“ пуне у Трошаринском Закону, како у културносоцијалном тако и у чисто фискалном погледу то је већ свима добро познато.

. 10. овог месеца потписан је Закон о изменама и допунама у Закону 0 Државној Трошарини. Наиме изједначено је трошаринско законодавство, а унете су и неке новине, махом корисне. Најважније одредбе овога закона јесу махом оне које предвиђају да се од 15. овог месеца тро“ шарина на вино и ракију има плаћати у целој земљи. Оне ће не само дати одличне резултате у чи“ сто фискалном, већ нема сумње учинити сво јену социјалном погледу, јер док су се у другим кул“

· турним државама установљавале прохибитивне ме-

ре, против прекомерне потрошње алкохола, дотле