Народно благостање

ен ревтует

27 априла 1929.

та ове године. Исто тако треба знатно пооштрити одредбе о спровођењу Уредбе, о контроли њеног примењивања и кажњавању прекршења уредбе. На крају се тражи, да се редиговани текст Уредбе, пре него што се преда Врховном Законодавном Савету, упути на мишљење свим синдикалним савезима.

Словеначко друштво „Правник“ стоји пред прославом 40-годишњег рада. Рад „Правника“ није био само ограничен на правничко поље, него је имао и шири национални оквир. Главни задатак друштва за време Аустрије састојао се је у борби за право словенначког језика у судству. Та задаћа није била лака. И ако је законом била дозвољена употреба словеначког језика, то се је ипак у свима судовима употребљавао немачки језик. Поред те тешкоће, требало је да се сврши једно друго крупно питање, које је ступало у непосредну везу са пр. вим, а то је стварање словеначке правне терминологије. То је рађено неколико година, и 1894 први пут издан је при. ручник немачко словеначке правне терминологије, који је служио као основ за словеначко уредовање.

Четрдесето-годишњица словеначог друштва „Правник“

Друштво је прве године по своме оснивању имало 168 чланова, а данас их има око 650. Председник друштва је данас г. Др. Данило Мајаран, који већ дуги низ година заузима то место.

На годишњем збору извозни-

re =———0 Ка г, Милован Лазаревић на-

Помоћ америчкој рочито је истакао, да се аме-

пољопривреди ричка пољопривреда спрема

= ашииштиишшшт | на једну велику офанзиву про-

тив старог света, и да је у ту сврху потпомогнута од стра-

не председника Хувера, који је образовао фонд од 3 мили-

јарде динара, који треба да служи као помоћ америчкој по.

љопривреди у њеној конкурентској борби. Разуме се, г. Ми-

лован Лазаревић сматра, да и ми треба да помогнемо на-

шој пољопривреди, вероватно на начин, како је то учинио г. Хувер.

Међутим, посланица г. Хувера прочитана на ванредном заседању Конгреса, који је специјално сазван због доношења мера за помоћ пољопривреди, — потпуно демантује информације г. М. Лазаревића.

Г. Хувер јасно и концизно констатује у својој изјави: пољопривреду треба помоћи, само се поставља питање како, и затим одмах каже, да се то може урадити на тај начин, што ће се царином пружити фармерима заштита на домаћем тржишту, а тиме омогућити и рентабилитет мање вредним производима. Г. Хувер даље предлаже стварање специјалне државне институције за пољопривреду, која би се у првом реду бавила поправком система газдинства. Ова институција би нарочито радила на изградњи пољопривредних продавачких задруга, којима већ сада припада око 2 милиона фармера и које праве промет око 135 милијарди динара.

Како видимо, председник Хувер не мисли да прибегне јевтиним и примитивним мерама у погледу помагања пољопривреде, него изналази могућности, да економским средствима створи базу за нормалан развитак пољопривреде.

И ако је питање помагања пољопривреде у Америци једно социјално питање, оно се ипак може решити само оним мерама, које су у скаладу са основним економским начелима. А субвенцијама се није никада помогло једној привредној грани. За европску пољопривреду би било много згодније, да је г. Хувер прихватио мере, које помиње г. Милован Лазаревић. Али је Америка и сувише разборита, да би могла-тако шта да уради.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 181

Краљ Борис у свом путовању по Европи задржавао сени у Немачкој. На вест, да се краљ Борис налази у Карлсруе, из. весан број интелектуалаца у Берлину, лево оријентисаних, који се купе око познатог немачког часописа »Рје ХМешрићпе« послали су један протестни телеграм председнику општине Карлсруе, у којем протестују против пријема бугарског краља којег оглашавају као кривца за политичка убиства и терор у Бугарској.

Краљ Борис у Немачкој

U И И

Ovih dana jedna grupa od 120 automobila njemačkog: Autokluba obilazi meke djelove. naše države i to na potezu MariboOrТаотеђ—Вапјашка — Затајеуо —Mostar—Dubrovnik—Boka:—Split—litvice—Sušak. Svuda su vanredno dočekani sa zastavama, glazbama i pozdravnim 'klioanjem, tako da su i sami Nijemci osupnuti sa tolikom ljubaznošću sa strane nacije koja još nema velikih tradicija. A naravno je da su u svakom mjestu i veliki banketi te neizbježive i dosadne svečane kazališne predstave. ЈЕ ни

A i pravo je da ovako dočekamo njemačke goste. Ne samo radi toga što su oni tako lijepo dočekali prošle godine naš Autoklub, nego radi toga što nam ovako veliki posjeti mogu donijeti i vidne koristi. Tih 400 njemačkih automobilista, potrošiti će za 14 dama što proborave u mašoj sredini i usprkos svih banketa nekoliko milijona dinara. A lijepo dočekani i dobro pogošćeni, postati će oni besplatni propagatori naše Tivijere. A mi smo sa prometom stranaca u prvom redu upućeni na Njemce. Amerikanci neće doći iz jednostavnog razloga, Što nismo u stanju da im pružimo odgovarajući konfior.

Nu ima i jedan specijalan razlog zašto smo Nijemce moTali tako lijepo primiti. Ta oni su ma čitavom pravcu kuda prolaze dobro uredili ceste. Ne baš oni, ali radi njih. Pozvani faktori uvidjeli su da je nemoguće pustiti Nijemce da. na našim cestama, polome svoje automobile. To je rezervirano samo та domaće. I sada, se brže bolje pristupilo uredjeniju svih cesta kuda moraju proći Njemci. Cesta Zagreb—DPodsused, koja je bila neko strašilo dovedena je u red. Sad već nije bilo nikakovih birokratskih poteškoća, koje su ranije. priječile da se ta cesta uredi. I cesta Zagreb—DpBanjaluka dotjeranma, je. A čitamo da se i u Sarajevu, Dalmaciji i Hrvatskom Primorju ceste žurno uređuju. Tako ćemo od posjete Njemaca i mi imati trajne koristi, jer će рортаујјепе ceste izdurati meko vrijeme dok opet ne dođe koja velika, ekskurzija. Dapače bilo bi veoma poželjno, da nas strani automobilisti češće posjećuju. Samo što bi trebao svaki put odrediti drugi pravac putovanja. Možda na taj način da bi za nekoliko godina, naše ceste. doveli u red.

Bilans pohode nemačkih automohilista

Velike simpatije za nemačke automobiliste u našim krajevima ne treba potražiti u nekom pangermanizmu. To je u pr vom redu zahvala, što su nam se njihovim dolaskom temeljito popravili zapušteni putevi.

Извештај загребачке берзе за прошлу годину садржи лапидаран и документован поглед на кретање најважнијих грана наше 'народне. привреде, затим образложена мишљења о неколиким најважнијим питањима из наше финансиске и економске политике. Затим се налазе врло прегледна излагања кретања послова на берзи у прошлој години по врстама робе и месецима.

Обрт на загребачкој берзи у 1928. години.

ЕН ЕЛИ УНИ ПИ ЕВЕ]

Целокупан обрт износи 3.210 милиона динара. Од тога долази на девизе: 2.871 милиона динара т. ]. 88%, а на хартије од вредности 356 милиона динара, односно 11,5% (од чега долази на државне хартије скоро 10%.

Из ових података се види у како се тешкој кризи налази наше ефектно тржиште,