Народно благостање

Страна 182

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 12

Код нас треба да се за кратко време подигне фабрика уметне свиле. Ту фабрику тре_ ба да помогну Енглези. И сада је настала једна врло интересантна борба: пде ће се подигнути фабрика.

| Пре неколико дана била је у Београду депутација из Теслића, која је молила Министра Трговиче и Индустрије да се фабрика подигне у Теслићу, а не у Загребу или Сиску.

Загребачке „Новости" доносе ову вест и чуде се, да је У опште могуће, да се на овај начин и за овакве ствари врше интервенције јер потпуно је слободно, где ће Енглези да подигну своју фабрику уметне свиле.

Али „Новости“ истовремено препоручују загребачкој општини да купе погодно земљиште за фабрику, како би се код купње земљишта избегло изнуђивању са стране приватних власника земљишта, који, кад су чули, да би се фабрика имала изградити на њиховом земљишту, подигли цене земљиштима. |

Међутим Енглези, који хоће да граде фабрику изгледа нису још ништа: дефинитивно одлучили. А без тога је све то безпредметно.

“

Spremamo se da zavedemo direktne železničke tarife sa Poljskom, Rumunjskom i Grčkom. I što je naravno, pre nego što se мраз по 1 pregovore, potrebno је znati što izvozimo u te države i što i koliko od njih povlačimo. A ne možemo uvijek prepustiti strancima, da oni sakupe i srede sav statistički materijal, pa čak i o našem prometu.

Međutim Generalna, Direkcija Železnica tu je stvar jednostavno riješila. Zamolila, je Trgovačke komore, da sakupe potrebiti statistički materijal. Zagrebačka trgovačka komora, aktom 3476 od 10.4 poslala je svim privrednim organizacijama jednu Okružnicu, u kojoj kaže da. je centralnoj direkciji železnica роtrebno »Označenje artikala i njihove aproksimativne količine, koje se izvoze iz naše države u Poljsku, Rumunjsku i Grčku, odnosno koje se uvoze iz tih država u našu zemlju«.

U statistici naše spoljne trgovine za godinu 1928, koju je izdala Generalna direkcija catina, tačno Je označeno Što sve i koliko uvozimo i izvozimo iz svih država pa i iz Poljske, Rumunjske i Grčke. Čemu maltretirati privredne orzanizacije, kad je sve to lepo štampano i treba samo posegonuti za tom knjigom i izvaditi potrebne podatke? Izeleda da Generalna direkcija. železпаса. поје ni imala pojma da postoji jedna statistika naše spoljne trgovine.

Pored јоса Generalna, direkcija železnica fraži da. se javi koje naše, odnosno rumunjske, poljske i crčke predajne ili uputne stanice dolaze u obzir. Držimo da bar u koliko se tiče naših stanica, da bi to mogla i morala najbćolje znati upravo Generalna, direkcija. železnica. Pojedine privredme organizacije i komore ne mogu o tome imati pojma, sem ako potrebne podatlke ne dobiju od železnice.

Sva, je sreća da je novom uredđbom ukinuta, Generalna diTekcija. Jer možda bi ona skoro pitala privredne organizacije da joj jave koliko imamo lokomotiva i vagona,

ан,

Кад из Гогољг!

ЕРО КЕТЕТ На ШЕНЕ ИН СЛЕНЕЕ

Ре 22. о. тај. па zagrebačkoj burzi održala se je eksekutivna, prodaja akcija »Zeleni Vir« dioničarsko društvo za iskorišćavanje vodenih sila Gorskog: Kotara u Skradu. To poduzeće osnovano 1990. podiglo je u Gorskom Kotaru jednu hidroelektričnu centralu. Dionička glavnica iznosi 5 milijona dinara, podjeljena na 100.000 akcija 4 50 dinara, nominale. Eksekutivno imalo se je prodati nešto preko 70.000 akcija, dakle apsolutni majoritet. Polučena cijena iznosila. je. 50 para po akciji. 3.5 milijoha. akcijskog: kapitala platilo se je samo 30.000 dinara, ili ravno 1%. Prema tome čitavo bi poduzeće vIedilo 50.000 dinara, iako je uplaćeno 5 milijona dinara.

Likvidacija ili sanagija.

кина алатке ен ри АНЕ 2

Poduzeće ne bi bilo loše i predstavlja znatnu vrijednost. Ali ga terete anaitni dugovi. Trebalo bi se najprije rešiti dugova, 1 provesti neke nove investicije ı poduzeće dalo bi se iskoristiti. Ono za sada daje električnu struju pojedinim mjestima. Gorskog Kotara. Bez nekih naročitih investicija i koje bi se isplatile, dala, bi se struja dovesti do Primorja tako da bi se mogli opskrbiti Sušak i Crikvenica. Time bi bio osiguran veći konsum struje štg: sada nije slučaj. A u projektu elektrifikacije Maribor—ZagrebKarlovac—9More igra i Zeleni Vir znatnu ulogu.

Za očekivati je da, zavod, kod kojega su dionice po ranijim vlasnicima. bile založene i koji ih je prekupio, da će poduzeće tako reorganizirati da će omo značiti mnogo ne samo za Gorski Kotar nego i za Primorje. A. nova шргауа Која бе biti postavljena sigurno će naći načina, da iz Zelenog Vira učini jedno lukrativno poduzeće. Doduše postoje dugovi ali vrijede i investicije. Једини obaljenjem „sadašnje dioničke glavnice novim upisom dalo bi se poduzeće i financijalno potpuno ozdraviti. A neke nove investicije učinile bi iz njega i jedno lukrativno poduzeće. Ceh naravno plaćaju prvi akcioneri koji su tako izgubili sve ono što su uložili.

Primedba uredništva. — Ne možemo se složiti s gornjim gledištem našeg: saradnika. o budućnosti ovoga društva. Prodaja. akcija po cenu nižu za 99% od uplaćene dokazuje, da je DTOpala cela glavnica. Po S 187 Trgov. Zakona za Hrvatsku i Slavoniju, čim se pokaže, da glavnina društvema me dostiže za podmirenje dugova, Ravnateljstvo je dužno prijaviti to nadležnom sudbenom stolu radi raspisa stečaja. A ako je propalo više od polovine glavnice, ima se raspisati glavna skupština. Propusti li ravna.teljstvo tako postupiti kazni se zatvorom od iri meseca.

Prema, tome ovde će pre imati reč državni odvjetnik, no

finansijski hirurg. U 7. broju naše revije osvrnuli smo se па abnormalnu уби subvencije koje prima ратођгоdarsko društvo, „Boka”. Pored toga naveli smo i slučaj njihovOp novog: parobroda koji je uz velike žrtve bio wagrađen u Njemačkoj i koji se je morao prodati daleko ispod cijene Коštanja, a, da nije izvršio niti jedno jedino putovanje. Novia uprava društva „Boka” poslala mam je u poslijednjem Dbroju jedan ispravak. U pogledu tog novog parobroda navađa da nije koštao do 10 milijona dinara, da je bio prodam za 4.5 milijona dinara i da su novom vlasniku odmah nudili 1.6 milijonma dinara više ili G.1 milijona.

Dopuštamo da je Drodogradilišku isplaćeno 6,075.000 dinara. Nu koliko su koštali putni troškovi članova stare uprave, koji su veoma često obilazili brod u gradnji? A koliko је КоŠtala doprema do Kotora? A Rad uzmemo da je ležao u Boki Kotorskoj preko godine dana, a da we mije mogao upotrijebiti niti za jedno jedino putovanje. Koliko je tu bilo izdataka oko čuvanja a koliko gubitaka na kamatama. Kad bi se sve to uzelo u račun vidili bi da, nismo daleko od iznosa »oko 10 milijona«.

Iznenadila nas je vijest, da je za prodani parobrod odmah bila nuđena cijena 2ža, 1.6 milijona, dimara, više. Najprvo to treba i dokazati. A alko uspije dokaz istine. kako to da je uprava „Boke” prodala jedan parobrod za 4.5 milijona dinara Кад је za, taj isti parobrod odmah bilo nuđeno 6.1 milijona. Uprava, „Boke” bila. bi dužna da alkcionanima. i javnosti dade razjašnjenje zašto је taj јако „Пјера“ parobrod prodala u bezcijenje. Th mjene financijalne prilike nisu tako sjajne da bi kupcu mogla davati takove prosente. Tu bi trebalo dati malo više svijetla. A što зе tiče nautičnih sposobnosti toga, parobroda neka uprava „Boke” objavi mišljenje stručne komisije Direkcije za pomorski saobraбај, Која je taj parobrod pregledala pred neke tri godine ad dala, jedan porazam sud. A na samu subvenciju »Boke« imati ćemo još prigode da se osvrnemo. Ostajemo i dalje na, tvrdnji, da se jednom društvu koje ima glavnicu od 10 milijona, ne može u 10 godani dati subvenoija od 70 milijona dinana. Treba voditi računa i O interesima države. |

Ispravak „Boke“ d. d. nagoveštava novu aferu,

у

Sas oaoeo kude ije oni AAA" ii