Народно благостање

11 маја 1929.

ће у нашој привреди важну ријеч. По свој прилици у једној _ другој формацији, али код које би она ипак била кБасац.

Већ се дуље времена ради на фузији Босанске Индустријалне и Трговачке Банке са Хрватском Банком. Изгледа да је ствар већ у главном готова и да ће се скоро провести.

Njederoestereichische Eskompte- Gesellschaft BBTepechipaHa je ckyna ca Banca Commerciale [taliana KOJ Bank Handlowy y Варшави. Преко ове везе дошла су горња два завода до идеје, да би и свој интересман у Југославији н Румуњској спојили. Niederoestferreichische Eskompte- Gesellschaft oanyunp je фактор код Босанске Индустријалне a Banca Сотштегсјаје има скоро све дионице Хрватске Банке. Поред тога, Вапса Соттегсјаје Маћапа је главни фактор код Вапса Џпраго-Паћапа у Пешти, која опет има већину акција Опште Привредне Банке у Суботици, једног од наших највећих провинцијалних завода са улошцима од преко 170 милиона динара. Из сва та три завода, имао би фузијом настати један нови велики завод Дионичка главница износила би већ сада 50 милиона динара, а повисила би се до 100 милиона динара. Сва три завода скупа билансирају са 650 милиона динара, пак би по укупној суми билансе дошли на четврто мјесто међу нашим банкама. Интернационалне везе биле би одличне, тако да би нашој привреди могли ставити на располагање и веће кредите, него што то данас чине појединачно, Фузионирани завод имао би преко 19 филијала и неколико афилијанија. А у неким другим мјестима као Сушаку, Љубљани,

" Осијеку подигле би се нове филијале.

Оствари ли се сав тај програм, а он ће се, можда ну етапама, у кратко вријеме и спровести, Босанска Индустријална Банка, која ће онда морати и своје име прилагодити проширеном пословању, играти ће видну улогу у нашем новчарству.

„ROSIJA-FONSIER“

Društvo za osiguranje i reosiguranje u Beogradu

Ovo je društvo pravno posleratna kreacija, ali je faktički vrlo staro. To se može da vidi po volumenu poslova, jer ukupno osigurana suma u Živoiu iznosi 147 miliona dinara a to se пе može da producira za nekoliko posleratnih godina. Društvo je postalo, poslovno posmatrano, preuzimanjem porlifelja dvaju predrafnih osiguravajućih društava „Rosije“ i „Fonsiera“; „Rosija* je bila filijala velikoga istoimenoga ruskog društva i imala je vrlo razvijen posao na teriloriju predratne Srbije; „Fonsier“ je peštansko osiguravajuće društvo, koje je imalo razgranat posao preko Dunava, Save i Drine. Beogradska „Rosija* je socializacijom Карј-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 217

tala u Rusiji ostala siročetom, a pešlansko „Fonsier“ nije imalo mnogo šansa za razviće posla u Jugoslaviji. Osnovano je novo društvo „Rosija Fonsier“, koje je preuzelo portfelj obeju gornjih društava, pošto je prethodno uplafilo glavnicu od 5.000.000 ап. Pre rata „Роза“ је bila nacionalno strana, „Rosija Ропзјег“ је delimično domaća, jer se jedan deo akcija nalazi u rukama imalaca obeju društava, koja su se ugasila osnivanjem novoga društva.

„Rosija Fonsier" pokazuje poslednjih godina vrlo lepo napredovanje; fako je n.pr. produkcija osiguranja Života lu proМој godini porasla od 113 na 147 miliona. To je rekordni porast, saobrazno fome i računi gubitka i dobitka pokazuju promene prema prošioj godini. Rezervna i prenosna premija života u iznosu od okruglo 20.000.000 din. pokazuju prema prošloj gođini porast od punih 5.000.000 din. Odgovarajući je skok i kod ostalih osiguranja, pošlo „Rosija* obavlja sve vrste osiguravajućih poslova uzuelnih kod nas. „Rosija Fonsier" ističe u svome izveštaju ofežane okolnosti pod kojima se obavlja osiguravajući posao kod nas. Usled privredne depresije, i ona ističe ono Što su već istakla i ostala društva o kojima je ranije bilo reči u „Narodnom Blagostanju“, da kod osiguranja života nije ređak slučaj potpunog storniranja i ofkupa. Privredna depresija je učinila te je i sama akvizacija posla poskupela, što je moralo naći odjeka i u računu gubitka i dobitka. Dalje ističe „Rosija Fonsier“ u svome izveštaju pofrebu jednog dobrog zakona o osiguravajućim društvima, koji bi obuhvatio i ugovor o osiguranju, koji je na teritoriju predratne Srbije bio gotovo bez ikakve pravne osnove i zbog čega je obaveza osiguranika bez sankcije. „Rosija Fonsier“ ističe da su štete od požara povećane u ovoj godini isključivo od privredne depresije dok je smrtnost bila normalna.

U aktivi „Rosije Fonsier“ nalazimo, za razliku od ostalih srbijanskih osiguravajućih društava, relativno mali deo obrtnog kapitala plasiranog kod banaka, svega 5 miliona dinara, ali je zato kod „Rosije Fonsier* veća pozicija potraživanja od zastupništva, filijala i agenata među kojima se nalaze i novčani zavodi (kao zastupnici), tako daje ta pozicija u nekoliko slična prvoj. U aktivi se nalazi nepokretnost od 3.329.000 a prema privatnim saopštenjima ona je kupila i jedno veliko nepokretno imanje u Skopljanskoj ul. Svakako, da je nepokretnost jedan od najboljih plasmana rezerve osiguravajućih društava. „Rosija Fonsier" nije davala diviđendu za 1927 godinu, čak je zaključila sa guDitkom od 97.000 din. Među prihodima u prošloj godini nalazi se i kamata sa 450.000 i prihodi nepokretnog imanja 183,000 din. Administrativni rashodi iznose 2.815.000 din. a poreza 701.000 din. Čista dobit je 20.82} din. i ona je prenesena na iduću godinu.

ПОЛИТИКА

— Мисли и Максиме —

Француски политички писац Луј Лазарис, написао је књижицу под торњем насловом. Г. Лазарис је консервативац, али у његовој књизи има мисли и критичких опажања, која су објективно потпуно оправдана.

Има демократија чија се главна мудрост састоји у томе, да увери народ да он влада.

Политика није ствар принципа, већ такта. =

Нема објективно добре политике. Добра политика је она која успе. Бити великим министром не значи бити великим ч0веком; већ батлија и умешан у политичкој работи.

Вештина политичара састоји се у неутралисању противника и у неизазивању мржње против себе.

Пошто рђав политичар неће да рескира да се не до-

падне народу, то је приморан да га вара.

Рђави политичари немају рачуна да образују народ, јер први акт изображеног народа био би да их отера кући.

Код рђавих демократија резултат избора не значи да се народ опредељује, већ да је мањина успела да пригњави већину.

У рђавој демократији није добар парламентаран човек, који има велико знање. који је савестан, одан и родољуб, већ онај, који је мајстор у интригама.

И у политици има падова, често са тешким повредама, али никад смртоносних. Вештина је издржати. И највећи кретен

кад би живео вечно дошао би на ред више пута да влада. Има момената кад политичар умире презрен; али ако има срећу да

преживи тај моменат, добиће првокласну сахрану о државном трошку. ж У историји парламентаризма непознат је случај да је неко одбио портфељ због тога што се сматрао неспособним за исти. Мотиви одбијању су обично: комодитет, здравствено бежање од одговорности, а никад страх недораслости позива.