Народно благостање

Страна 220

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 14

може проузроковати егзекутивну продају робе, коју су они нагомилали. Тако је свуда на берзама, од како је света и века. Ван сваке је сумње, да је положај хосиста, који су повукли кредите на готовој роби, у толико тежи, у колико је већа напетост на новчаним тржиштима, Али је велико питање, дали ће то тако даље да траје. Треба имати у виду, да се кредит наше државе на страни у последње време знатно поправио. Народна Банка је у овој години добила први пут револвинг кредит код једне американске банке од 4 милиона долара. Пре неколико дана је потписан уговор, којим једна велика група банака са стране есконтује другу и трећу траншу шведског зајма, услед чега ће Народна Банка ових дана добити у девизама преко 700 милиона динара. Како је цео тај износ намењен, по закону о шведском зајму, исплати летећих дугова, то је оправдана предпоставка да ће тај новац сав отићи у наше банке, пошто су повериоци по другој и трећој транши већином државни лиферанти, а то мора неминовно произвести олакшање на нашим новчаним тржиштима. Све то може да има за дејство, да ломбардни кредити добију полета и да се појави тражења за спекулативним, па чак и сериозним папирима. Ми овде остављамо на страну и трећу могућност, а то је законска стабилизација динара, која, како по свему изгледа, није ни невероватна нити је тако далека. Све су то околности, које могу да изазову читаву револуцију на тржишту ефеката.

Други спекулативни папир акције Народне Банке, спекулативни у толико, што показују велике промене у курсу, такођер стагнира. Прошле недеље је курс био преко 8 хиљада са обртом од непуни пола милиона динара. Ове недеље међутим никаквог обрта није ни било. Курс пада под притиском оних који су чврсто за Народну Банку. Узрок лежи у верзији, да један спекулант и једна задужбина спремају да продаду 300 комада својих акција. Први зато, што мора, а други зато, што зида велику зграду. Под утицајем тих вести, оборен је курс. А „да је пад спекулативан, најбољи је доказ чињеница, да се између понуде и тражње показује разлика од 390 динара. Никада није понуда већа од 7.600, али нико не даје испод 7.950. То ће тако да траје, док се не ликвидирају та два пакета, која стоје у ваздуху.

Ратна Штета је у овој недељи почела нотирати са 413, док је у прошлој недељи био последњи курс 415. Али већ на идућем састанку је курс и даље ослабио и тона 411, док је у четвртак нотирао 407—409 те се после пред крај звона попео до 410—412. Просечни недељни курс прошле недеље био 41780 а у овој недељи износи 411'66. Обрт у Ратној Штети износи 25 милиона, те је за читав милион мањи од обрта прошле недеље а за 125 милиона мањи од онога у одговарајућем времену прошле године. Једино је нешто интереса било за терминску, децембарску робу, која је у четвртак нотирала 435—436.

Све остале хартије од вредности биле државне биле банкарске или индустријске врло слабо су тражене — а закључака скоро није ни било. Недељни средњи курс закључака код 7'/, инвестиционог зајма био је 94:75 (обрт 1000 динара), што значи, да је курс према прошлој недељи мањи за 2:15 динара а Дувански лоз пао је на 39 динара код скоро незнатног обрта.

Код банкарских папира било је неколико понуда и нешто тражње. Али до закључака је дошло

једино код Београдске Трговачке Банке по курсу од 220 — (обрт 20.000 динара).

Девизно тржиште је такође било релативно мирно са малим обртом, али му је главна карактеристика, да је било врло много приватне робе. То је дошло вероватно услед горе споменуте трансакције есконтовања друге и треће транше шведског зајма, услед чега ће се појачати знатно понуда девиза на нашим тржиштима; а и верзије о законској стабилизацији имају извесна дејства, тако, да се може рачунати, да" у погледу динара идемо ка бољој ситуацији. То показују и курсеви девиза на нашим и страним берзама.

Динар је на иностраним тржиштима потпуно одржао своју стабилну позицију, те је, као што се види из таблице динарског нотирања на страним берзама, у Бечу и у Будимпешту чак и у неколико чвршти. Исто тако су и стране девизе одржале на нашој берзи своје курсеве код врло малених флуктуација. Уторак и среду су девизе Лондон, Њујорк, Праг и Париз мало попустиле, али су се ипак ти курсеви у четвртак опет изравнали. Упоређујући средње курсеве прошле недеље са оним ове седмице, ке можемо наћи поготово никакових промена.

Приватна понуда је потпуно задовољила тражњу најважнијих девиза, тако да је Народна Банка морала интервенисати само код Амстердама, Прага, Брисла и деломице код Пеште, и то са мањим количинама. У четвртак је опет нешто мање приватне робе нуђено, те се је због тога морала Народна Банка у много већој мери ангажовати.

Промет девиза остао је скоро исти као у прошлој седмици те износи око 30 милиона динара. Највише је било трговано са девизама Лондон (8'5 милиона), Цирих (7'4 милиона) и Праг (3:7 милиона), које три девизе износе 2 трећине целолупног обрта . ове седмице.

Посао са страним валутама, који је у прошлој седмици због ускршњих празника био оживео, у току ове недеље сасвим је опао.

Zaarebačka Berza

Ма поусапот tržištu vlada jaka napetost. Ultimo aprila bio je relativno lak. Početkom maja umesto da je nastalo uobičajno olakšanje novčanog tiržišla, ono se je naprotiv još jače zaoširilo. Tom zaoštrenju krive su dobrim delom i prilike na internacionalnim novčanim tržištima. Ali ni prilike domaćeg tržišta nisu povoljne. Nestašica raspoloživih kapitala ispolji se čim se pokaže nešto veća potražnja. Ta povećana potražnja dolazi u prvom redu od jače industrijske delatnosti.

Ako je u proleću novčano tržište ovako zaoštreno, onda je jasno što će lek bili na jesen. Pogotovo ako žetva bude dobra. Novčani zavodi već se sada pripravljaju na jesensku kampanju. Za uloške se odobravaju daleko veći kamatnjaci nego što je io bilo slučaj pred godinu dana. A mi A&artelnog ufanačenja Rkoji ograničava povišenje kamatne stope danas se u praksi nitko пе

| drži. Čak i prima novčani zavodi daju na uloške sa otkaznim

rokom „a vista“ kamatnjak od G%. Tendencija je ka općenitom povišenju kamatne stope. Potraje li ovako stanje, nije isključeno da u jeseni budemo imali znatno skuplje kredite, nego što je [0 danas slučaj. Osim ako se međutim ne sprovede zakonska stabilizacija dinara i ako usled loga priticaj siranog kapitala ne bude mnogo veći nego što je danas.

Na fržištu deviza promet je znaino slabiji nego šlo je bio prošli tjedan. A i intervencija Narodne Banke mnogo je manja nego pre. Jedan od uzroka leži i u napelosti novčanog tržišta, pak importeri nemaju raspoložive golovine sa kojom bi kupili devize. A novčani zavodi nećkaju se da nabavke deviza vrše na kredit, budući je novčano iržišlte napeto i svaki zavod želi biti

| što likvidniji.