Народно благостање

ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУБОТЕ.

ПРЕТПЛАТА: До краја јуна 1929. Дин. 100.До краја године 1929. Дин. 240.На три месеца Дин. 60.Поједини број Дин. 7.—

Годишња претплата за иностранство шв. фр. 40.— или Дин. 440.—

Садржај:

НЕДЕЉНИ ЧАСОПИС УРЕДНО || MIM СТРАЖА

Броетаћ, басана 13.

Међуградски Телефон 35-44. — Телефон 13-50

Цене огласа утврђују се споразумно. Новац за претплату и огласе полаже се на Чековни Рачун код Пошт. Штедионице Београд Бр. 50.924. или пошт. упутницом. Уредништво прима само написе који нигде нису објављени.

1. Д-р В. Бајкић: Енглески престолонаследник и комуниста Г. А. Кук. — 2. Д-р 8. Бајкић: Питање репарација. — 3. Р: Hidro-električne snage Dalmacije. — 4. О-г У.

Bajkić: у Хагу.

Банка продаје злато Франпуској Банци.

Organizacija i uzansi u trgovini jajima. -— 5. Дегађаји и проблеми: 15. мај — Банка за финансирање берзанске спекулације. —

Немачка — Социјалистичка победа у Дан-

ској. — Дужност општине према грађанима. — 6. Ал. 8: Цене животних на-

мирница у нашим већим градовима.

—- 7. Анализа биланса: Кредитни давод за

Трговину и Индустрију, Љубљана. — Босанска Индустријалнва и Трговачка

Банка, Сарајево. — „Росија Фонсиер“,

Београд. — 8. Фбавештајна служба.—

д. Недељни преглед тржишта. — 10. Новчаничне Банке,

Д-р В. Бајкић

ПИТАЊЕ РЕПАРАЦИЈА

— Неоснован је песимизам. Питање је на најбољем путу. —

Под утиском писања стране штампе и код нас се почело да говори о кризи репарационог питања. Међутим, никад повољније није оно сшајало. Проблем, који има своју историју, не сме се никад посматрати са ускога свакодневнога гледишта, већ увек у светлости његове прошлости; а када се тако посматра, онда се мора доћи до закључка до кога смо ми дошли и ако он изгледа оригинално. Историја репарационог питања је врло проста.

|. Систематско смањивање савезничних потраживања

При изради уговора о миру са Немачком, то је питање играло врло велику улогу. Стојећи пред огромним ратним трошковима и грдним рушевинама, савезници су поставили услов, да Немачка поднесе штете проузроковане ратом. То је гледиште усвојио био и сам Вилзон, који се није сматрао према Немачкој парничном страном, већ судијом између зараћених страна. Изналажење фактичких штета и утврђивање њиховог износа био је један од важних задатака репарационе комисије Конференције Мира у Паризу. Добар психолог могао је предвидети, да

ће се та комисија претворити у установу за лицитације исто онако, као што је то било пре двадесет дана са одбором експерата у Паризу. Природно је било да сваки оштећени, а нарочито онда, када се није знао износ штета, тражи што више. Докле год је радила репарациона комисија у Паризу, окретало се око суме од билион марака, односно хиљаду милијарди златних марака. Како је свакоме од учесника та укупна сума изгледала фантастична, али како је с друге стране свакоме сума, коју је тражио за своју земљу, изгледала умерена, то се решењу тога питања није могло да приступи, јер нико није хтео да редуцира своје потраживање. Тако је ушла у Версаљски уговор о миру само одредба, да је Немачка дужна да плати сву штету, а утврђивање износа остављено је за доцније.

Затим настају познате перипетије репарационога питања, конференција за конференцијом, преговори и т. д. Ту су важне две етапе: конференција у Спа 1990 г. и она у Лондону 1924 г. Прва је утврдила укупно потраживање савезника на 132 милијарде златних марака. Црногорци обично кажу кад неко материално или социјално посрне, да је пао са дуге пушке на пиштољ. То се исто може рећи за савез-

Телефон бр. 2! и 20-93.

: а „66 ОПШТЕ ОСИГУРАВАЈУЋЕ ДРУШТВО „гутославија == Кигз Миханлова ул 38: ===

||

Основано 1913.

“ Београду

Апреса за телегваме: Југооситурање — Београа.

Веши све паслове осигурања под најповољнијим условима