Народно благостање

Страна 210

ничка репарациона потраживања, када се упореде: Конференција Мира са конференцијом у Спа. Немачка

се бунила против ове суме и ако је она за 850

процената мања од првобитне.

1. Дозов план носи у себи идеју ревизије немачког дуговања

Затим је дошао Дозов план као резултат рада конференције експерата у Лондону. На укупну суму од 182 милијарде златних марака није се смело ударити, и ако је било чланова Дозове комисије (Американаца, Енглеза и т. Д.), који су суму од 132 милијарде сматрали за фантастичну, али се од те суме није удаљило и Дозов план донео је једно решење, које је за свакога трезвенога човека значило једну етапу, једну одморну станицу у раду на даљем смањивању укупнога потраживања савезника од Немачке. Дозов план је суму поделио у више серија. Та је подела читаоцима и сувише добро позната, да би смо имали потребе да се њоме бавимо. Оно што је реално и непосредно у Дозовом плану, то је била прва серија код које је било најважније то, да су биле тачно ушврђене суме које је Немачка имала да плаћа годишње. По себи се разуме, да се утврђивањем ануитета коначно утврђује дуг; само то није донео Дозов план. Он је, истина, утврдио да немачки ануитет од пете године на даље износи 2 и по милијарде златних марака, али је он унео у исто време у сам механизам немачких плаћања неколико покретних, немирних, револуционарних елемената, који су имали да се брину о томе, да се то питање поново баци пред међународну конференцију у намери, да се и даље смањи немачки дуг. Творци Дозовог плана знали су са математском тачношћу да ће пете године репарационо питање постати актуелним. У Дозовом плану налазе се одредбе, по којима Немачка није дужна плаћати у новцу, већ само у натури, увек кад истим планом формирани орган нађе да је стабилност немачке валуте у опасности. Даље се у њему налази одредба о индексу народног благостања. То је најлабилнији део Дозовог плана, јер по њој ануитет утврђен за пету годину, може да се промени под условом да се економско стање Немачке промени, што се пак има утврдити приложеним индексом народног благостања. Даље, једна одредба је прописала да пореско оптерећивање Немачке не може бити мање него што је оно код савезника поверилаца.

Све је то удешено тако, да питање немачког репарационог дуга постане с времена на време аутоматски актуелним. Немачки репарациони дуг се разликује битно од обичног облигационог однеса. Код њега је сама сума дуга променљива по извесним објективним знацима. Међутим, нема тако 06јективних знакова, да би било искључено разилажење вештака. Напротив, то је био случај са париском конференцијом експерата.

Сасвим је споредна ствар што је Лига Народа узела иницијативу за поновно покретање репарационог питања. Уосталом, та иницијатива не значи да је трећи неутрални орган наметнуо заинтересованим државама питање, које би оне избегле, већ напротив баш факат, да је иницијатива дошла од Лиге Народа значи, да су баш Француска и Енглеска биле вољне, да поново приступе проучавању репарационог питања. Ми ћемо после мало видети специалне разлоге због којих је у Француској то питање нарочито актуелно.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Број А

Ш. Теорија и пракса комитета експерата | у Паризу

Да изненађење и узбуђење у штампи заинтересованих држава, што одбор експерата није дошао до сагласности, није поручено, било би неразумљиво. Биће велико чудо, ако одбор уопште дође до сагласности. Наивно је и помислити да могу заинтересоване владе предати у руке приватним лицима, једном одбору, коме је формално загарантована независност од влада, решење једнога питања, које тако дубоко задире у односне народне и државне привреде. Истина је, да су ти стручњаци у ствари експоненти појединих влада, и ако дође до споразума у комитету експерата биће то само због тога што су се владе сагласиле.

У чему се састоји рад стручњакарг У изналажењу платежне способности Немачке од данас па до коначне исплате репарационог дуга. Сваки може знати да је тај посао реално неизводљив. Довољно је погледати на еволуцију платежне способности Немачке и Француске од 1919 год. до данас, па констатовати како дубоким променама може бити подложена платежна способност једне народне привреде у року цигло неколико година. Године 1925 Француску је цео свет сматрао за банкрота, данас је она земља са највећим просперитетом на свету. Да су државе заинтересоване у репарационом питању имале за искључиву намеру да утврде немачку платежну способност и на основу исте коначно репараци-

оно плаћање, онда свакако не би дошло до одбора,

који ради у Паризу од 10. фебруара. Односне владе знају врло добро, да немачка платежна способност може знатно да скочи и чак је основана претпоставка, да ће Немачка имати огроман индустријски полет чим буде пао каматњак, с обзиром на техничко стање њезине инедустрије.

ЈУ. Француска тежи искрено споразуму

До комитета експерата дошло је због тога, што је г. Поенкаре хтео да једанпут за навек уклони из спољне и унутрашње политике француске репарационо питање. Он зато има врло много разлога. Француска је мирољубива демократија; то лежи у бићу Француске Републике. Иницијатива за Келогов пакт дошла је од Француске. Француска жели да дејствује међународно мирољубиво. Фран: цуска не може да подноси енглеско-американски прекор милитаризма и империјализма.

Даље, једна велика политичка група у Француској, можда половина францускога народа, нагиње

-приближењу Немачкој, пошто налази да опасност

по Француску није више на тој страни. Међутим, приближење Немачкој претпоставља искључење могућности трења и сукоба између обеју држава. Даље, г. Поенкаре жели да ратифицира уговоре о ратном дугу са Енглеском и Америком. Француски парламенат није вољан да то учини докле год не добије гарантије, да ће Француска добити од свога ратног дужника оно што потражује, јер он условљава, ако не правно, оно фактички плаћање ратног дуга Амеи Енглеској плаћањем немачког репарационог дуга. Г. Поенкаре је на чисто стим, да конвенција о коначном решењу немачког репарационог дуга може да провуче кроз парламенат и оне горње две конвенције о ратним дуговима.

У међувремену дошла је једна нова околност, која је морала имати за дејство да појача жељу г. Поенкареа за решењем овога питања. То је препад