Народно благостање
Страна 214:
У њему се каже, да оснивачи имају намеру, да позајмљују новац за терминске послове на берзи, а у намери да стабилизирају каматњак за репор. Даље се каже, да је каматњак за зајмове, који се дају берзијанцима и сувише висок, а да он повлачи за собом високу камату у земљи уопште, а то пак угрожава америчку спољну трговину.
Овај акт представља један шамар у лице Американској Новчаничној Банци, која тражи да се банкарски новац повуче са берзе. Свакако је оригинално резоновање оснивача институције ва спекулацију на берзи. Стабилизирање каматњака репора може се постини неизменично повећањем понуде и умањењем тражње. Повећањем понуде новаца на берзи, поскупљује се каматњак у целој земљи и тиме се постиже баш противно ономе, што је циљ нове банке. Једино могућно решење је оно, које тражи Федерална Резервна Банкарска Дирекција у Вашингтону, а то је укидање кредита берзанској спекулацији.
Има скоро 2 месеца како влада велики одлив девиза из Немачке Царевинске Банке, тако да је приморана, да извози злато, ради покрића својих повука. Пошто је Њујорк био тржиште злата, то је обично Немачка Банка слала своје злато у Њујорк, а у Берлину продавала девизе на исто место. Има скоро годину дана, како Француска Новчанична Банка, која има врло велика потраживања у Енглеској и Америци, претвара иста у злато и доноси га у Париз. Пре кратког времена постигнут је споразум између Берлина и Париза, у коме Немачка Царевинска Банка шаље своје злато Француској Новчаничној Банци, а ова ставља противредност на расположање код Американске Банке. Тиме се постигла врло велика уштеда у трошковима преноса преко океана два пута, и Американска Новчанична Банка је задовољна тим споразумом, јер долазак звечећег злата у Америку ствара могућност кредитне инфлације, а иста омета акцију на сузбијању берзанске спекулације. Тим обилажењем американског тржишта и нагомилавањем злата код Француске Народне Банке, ствара се постепено. основа, за самостално тржиште злата у Европи. Американци губе постепено свој монопол.
Немачка Банка продаје злато Француској Банци
IT a Ar a m i E ===)
У недељу су извршени избори у Данској. Као победници изашли су из изборне борбе левичарске партије, нарочито социЕна На 5 = _ јал-демократи. Резултати су следећи : Сопијал-демократи имају сада 61 мандат (+ 8). Сељачка левица 43 (— 3), Конзервативци 24 (— 6). Демократи (радикална левица) 16, Немачко-шлезвишка странка !, странка за национа-
лизацију земље 3 (+ 1).
Социјалистичка победа у Данској
У читавој изборној борби доминирало је једно питање: разоружање. Социјал-демократи бацили су паролу потпуног разоружања. Главни аргуменат у прилог потпуног разоружања;
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 14
је тај, да ни данашња војна снага Данске не може да представља у случају једног рата озбиљну обранбену снагу. За то нема средстава. Сељачка левица изјаснила се за одржање данашње војске, уз што је могуће веће снижења трошкова. Један део партије нагиње потпуном разоружању. Конзервативци су насупрот левици истакли потребу оружања, и у својој агитацији оперисали су са националистичким паролама: Данска је чувар Источног Мора, Данска ће бити декласирана на државу трећега ранга, и т. д.
У изборима, дански народ изјаснио сеје за разоружење. Истовремено, ови избори значе и крах конзервативаца, и пад досадашње владе сељачке левице. Кабинет су саставили социјалдемократи и демократи, и г. Стаунинг поново постао је председник краљевске владе. Ф
У врло живој изборној борби, која се у Француској водила око општина, више угледних општинара излагали су своје погледе на улогу мера (председника општине) у једној великој вароши. Наводимо неколико ставова само из чланка Г. Гастона Жерара, мера вароши Дижона:
„Председник општине велике вароши треба, пре свега,
да мисли као и њено становништво, да хоће оно што и оно, да разуме што оно жели, Учиниће становништву изненађења: уре-
диће тргове, булеваре и улице; једнога лепога јутра појавиће се фонтене тамо где их нису очекивали; модерни апарати за поливање, чишћење, разбијање леда, одношење блата појавиће се изненадно улицама... Од Општинског Одбора добиће велике кредите за грађење радничких станова, за уређај воде, гаса, . електрике за калдрмисање и гурдонисање улица, за тротоаре. Бориће се против поскупљења живота, обавештавајући се свакога дана о ценама на другим тржиштима, позивајући трговце, одређујући им цене и захтевајући да их јавно изложе. Помагаће раднике, стављајући им на расположење сале за састанке, помажући њихова друшта и нарочито пазити да радник буде добро плаћен. За децу ће саградити лепе школе, светле и здраве, болесне и старе неговаће и даваће им склоништа.
Окуражиће науку и уметност, разгранаће свој конзерваторијум, створиће сале за представе, шеталишта. Да би потпомагао трговину, организоваће велике манифестације: сајмове, конгресе, балове, летње светковине и све што може успети. И најзад, сваке године, ићиће из земље у земљу, пропагирајући да је његова варош најлепша, најбогатија, најживља, да су њени производи најефтинији, њени хотели најугоднији и њени администратори најгостољубивији на свету“.
А код нас» Да не говоримо о уређењу вароши. О томе се бар говори, ако се не чини све што треба. Али сеу нас потпуно заборавило, да општина треба да предузима и помаже сваку акцију, која у вароши привлачи радиност и уметност и која чини да се и пролазним гостима оживљава трговина и радиност. У нас се за то нема смисла. Београд је нарочито лоше среће. За десет година још се ни место није нашло за један зајам!
Дужности Општине према грађанима
Цене ЖИВ
У бр. 5 овога листа подробно је објашњен начин израчунавања цене коштања животних намирница у Београду. Ако се на исти начин обрачунају цене за друге велике градове у земљи, добијамо интересантну слику о кретању ових цена у разнима местима наше државе, која изгледа овако (тотални индекс у динарима):
Март Јануар Фебруар Март 1928 г. 1929 г. 1929 г. „1929 r.
I. Beorpan 866.96 389.78 . 408.75 403.94 П. Загреб 350.89 372.66 384.16 379.01 Ш. Љубљана 847.35 378.55 383.99 372.40 ТУ. Сарајево 347.51 372.13 388.32 370.02 УМ. Сплит 350.04 369.93 368.05 366.50, Просечно 352.52 975.61 385.65 378.37
тих намирница у нашим
већим градовима
У односу према месецу марту 1928 године повећање цена износило је, дакле, у јануару 1929 г. — 6.59/, у фебруару 9,49, и у марту — 7,90.
Могу се, дакле, констатовати две чињенице. С једне стране јасно се види, да је максимум цена у фебруару месецу био пролазног карактера, те да је тачна предпоставка нашег уреддништва, да је то повећање дошло у вези са саобраћајним тешкоћама због јаке зиме и вејавица у месецу фебруару ове године. У Сплиту, чије снабдевање не зависи од копненог саобраћаја, месец фебруар је донео чак и незнатно смањење цена, које су у свима осталима градовима нагло скочиле. ·
С друге стране, постоји знатна разлика између појединих градова. Београд је био и остао најскупљији град у земљи. На
\