Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 233.

18 маја 1929. да се на широкој, општој концентрацији предузећа ублажи криза шећерне индустрије. Шематичне калкулације су показале да би се код продукције од 70 милиона квинтала шећерне репе могао обуставити рад од преко 30 рафинерија. Осталих 30 рафинерија имале би да прераде цирка 12 милиона сировог шећера, те би се рафинерска кампања продужила преко целе године. Истовремено могао би се смањити и број фабрика сировог шећера за 13, на 140, јер су некоје фабрике већ саме обуставиле свој рад. На такав би начин добиле све фабрике једнаку квоту за прераду од 0.5 милиона квинтала, и на тај начин би свима фабрикама била гарантована запосленост преко целе године. У пракси се овако теоретски замишљена подела не би могла стриктно спровести, али су основне идеје несумњиво добре.

__Да би сеовај горњи нацрт могао реализирати, требало би пре свега мобилизирати и ангажоватиоко тога посла 150 мили-

она чешких круна. Истраживање о рентабилетету шећерне производње, које врши чешко Министарство Трговине, показало је да на коштање шећера осетљиво упливише велико задужење шећерне индустрије. Због тога су пре свега потребни јефтини дугорочни кредити, којима би се отплатила индустриска задужења код банака. Даље је потребно, да се организују новчана тржишта, да би била у стању апсорбирати индустриске облигације, јер развој курсева акција шећерне индустрије био је у последњим годинама тако неповољан, да у данашњим приликама и кодданашње финансијске ситуације шећерне индустрије, пласмани на чехословачком новчаном тржишту неби имали успеха.

Тек када би се извршиле све наведене представке, онда

би се могло приступити реализацаји горе наведеног концентрационог плана,

Д-р В. Бајкић

Долина болавка Франалононсапске Инлисеије Ценонта и Усља А, Београд

Молимо читаоце да нам не замере, што је анализа биланса овога акционарског друштва дужа но што је код нас обичај. За подузеће овога друштва везане су наше личне успомене. По себи се разуме, да то неби могао бити разлог за изузетну опширност, Ми мислимо да ће те наше личне успомене моћи послужити као прилог историји новчарства и индустрије предратне Србије.

Анализирајући биланс Врачарске Задруге ми смо истакли да је есконтна замореност, која је данас општа појава код наших банака, још у почетку 20. века почела да се осећа код извесних београдских банака. Узрок је био исти као и данас. |

Меницу у смислу банкарске теорије — пословну трговачку — имао је само трговац увозник у Београду; а њих је било нешто мало више него број банака у Београду. То је имало за последицу врло оштру конкуренцију међу београдским банкама и знатно погоршање услова за посао по текућем рачуну, преко кога су давани кредити на портфељске менице. Било је случајева 1906—907 год., да је камата по текућем рачуну износила 7%, док је у исто време било новчаних завода у Београду, који су плаћали на улоге толику исту камату, и док су сви остали заводи бонифицирали улошке са 4—6%. У то доба је чак каматна стопа за хипотекарна потраживања на зграле у Београду износила 10—12% (а та су потраживања пре рата била много ликвиднија но данас услед промптније екзекуције). Овај диспаритет каматне стопе измећу регуларног и нерегуларног 6банхарског посла доказ је да су се београлске банке искрено терудиле да остану у границама регуларног посла. Али је та тежња водила ка смањењу дивиденде и услед тога удаљењу банкарских акција са тржишта капитала. Не треба заборавити да су страна средства код београдских банака у то доба била врло скучена и да је срећна била банка која је имала за преко 200% туђих средстава према сопственим.

Банке су, дакле, морале да помишљају на нерегуларне банкарске послове. То не би било ништа необично, то је курентан систем банкарства у средњој Европи; само је у Србији ствар била прилично компликована. Мешовит. · систем претпоставља развијену индустрију, јер банке никад нису партиципирале у пољопривреди, а врло ретко у трговини. До 1906 г. т.ј. до царинског рата с Аустро- Угарском, извесне гране индустрије биле су изложене опасној конкуренцији Аустро-Угарске а друге су биле и сувише алеаторне. 0

Ми смо лично у то доба били у функцији другога директора Беогр. Трг. Банке; ангажовани смо за тај посао на годину и по дана после свршене школе, при чему је код чланова Управног Одбора постојала интимна мисао, да ми треба да будемо тај, који ће рачуну добитка банчиног дати

новог полета, пошто за вођење есконтног и конкурентног посла није потребан ниједан читав директор. По себи се разуме да смо ми имали пуно скрупула према нерегуларном банкарском послу, али је тешко било бранити то гледиште према члановима Управног Одбора, печеним трговцима, који су без школа, обављали сукцесивно најразноврсније послове, и то већином с успехом. Није ту много вредило резоновати пред чињеницом, да је Београд. Задруга била више осигуравајуће друштво. на банка, и да је Прометна Банка била више индустрија но банка, а да је обема ишло врло добро. И мисмо моралипоћи путем, којим су ишле друге банке; учествовало се у извозном послу, који има ту добру страну што је за готово и што пружа девизе; отворили осмо робно оделење за продају пољоприв.справа, а нарочито смо се ангажовали у грађењу железница, наравно увеку ортаклуку с опробаним предузимачем. Пругу Лајковац-Аранђеловац градили смо у ортаклуку са пок. Смедеревцем. Смедеревац је био инжињер и трговац, он нас је први упозорио на значај и будућност цемента, на услове за његово развиће, а нарочито на чињеницу, да је после царинског рата царина на цемент износила скоро 70% од вредности. Смедеревац је у томе анимирању за цементну индустрију био издржљив; привео нам је свога земљака Лазу Јовановића, индустријалца (ситара), који је већ имао цементару у Поповцу код Параћина, али је био без потребног капитала. Јовановић је био готов да прими сваку комбинацију, која би омогућила полет његовом подузећу.

Не ангажујући се ни у колико према њему ми смо одлучили да приступимо проучавању тога питања, Прво је. требало утврдити квалитет лапорца, његово простирање и геолошку формацију терена. Ради последњег смо били ангажовали пок. Антулу и професора бечког Универзитета Д-р Сиса; а за проучавање лапорца употребили смо зечки патентамт који је био чувен за испитивање грађевинског материјала. Пошто је извршено неколико опита и пошто су сва испитивања дала врло повољне резултате, требало је прићи проучавању проширења подузећа Лазе Јовановића. У земљи није било ни једнога човека који је познавао до дна питање цемента теоријски и практично. Наши хемичари нису имали с тим много посла; цементираца са прахтичним искуством није уопште било. То је био разлог што смо се ми имали борити са грдним тешкоћама и што смо полако и опрезно наступали. Проучавање је трајало више од годину дана. Јовановић нам је поднео предлог, по коме је требало уложити 150.000—200.000. дин. ради проширења његовог подузећа. Како је који експерт са стране дошао, тако нас је сваки енергично одвраћао од крпежа са примитивним инсталацијама Јовановића и сваки нам је са плајвазом у руци и рачунски доказивао, да је најјевтиније подићи модерну, технички савршену фабрику, То је био хладан туш за све