Народно благостање

Страна 254

— Мађарски извоз индустријских производа у последњим годинама повећао се је за преко 50%, док је међутим извоз аграрних производа мањи за 25%. Ти бројеви доказују велики индустријски полет, али се из мађарских привредних кругова чује да је то једна нездрава и нерентабилна појава, јер је тај извозни вишак постигнут помоћу демпинга. Индустријски се извоз форсира уз веома снижене цене индустријских производа, а у земљи су индустријски производи поскупили, тако да морају домаћи купци „да плаћају извозни дефицит из свога „Moma.

— Царинско-политичке шикане између Пољске и Немачке умножавају се. Ту скоро је одлучила продуктна берза у

Хамбургу да изкључи из терминске трговине она страна жи-'

та, која подлежу вишој царини, но што би требало да буде по клаузули највећег повлашћења. То се односи на жито из Пољске, пошто она не ужива у Немачкој права највишег овлашћења.

— Једна немачка финансијка група поднела је ових дана софијској влади понуду за лиферовање материјала потребног бугарским железницама на кредит. Каматна стопа би износила 8% до 8',% а главница би се имала вратити у року од 3 године после завршене лиферације у полугодишњим ратама. Иста је група поднела сличну понуду ирумунској влади у износу од скоро 2 милијарде динара.

Због преобилног материјала, овај број „Народног Благостања“ је проширен и излази на 84 стране.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Књиге

Изашле су следеће књиге и часописи;

Милан В. Јовић: Упутство за "задужење код (Управе Фондова) Државне Хипотекарне Банке. пите 1929. Штампајрија „Св. Цар Константин“.

Царински Гласник, орган удружења царинских службеника. С. Х. С. Београд, априла 1929.

Уједињени Синдикати, орган слободних радничких

синдиката. Београд мај 1929.

Млада Зета, уредник Василије Лековић, Подгорица, мај 1929.

Руски Архив, часопис за политику, културу и привреду Русије. Београд, број 4.

Метал, лист за целокупну жељезну и металну индустрију и трговину. Нови Сад, мај 1929.

|. ПЛАМЕНА МАМА МАНА АМАН

ОБЈАВА

Управа Државних Монопола набавиће путем 1. оферталне лицитације, која ће се одржати на дан 15. јуна 1929. извесну количину разног економског материјала и то: канапа, црвеног воска, пломбе оловне, масе за ваљке, гумиарабике и књиговезачке жице,

Услови, мустре као и све остало може се добити у канцеларији Управе — Одсек за куповину-сваког радног дана од 10-12 часова. Из канцеларије Управе Државних Монопола ЕМБр. 10022 од 7. маја 1920. године у Београду.

ЈАПАНА АНИНА ААМААМААВИААМАААААМАМВАНАНАМААААМАМААМАААМААААНАЕАНАМА АМАН

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

Zagrebačka berza

Novčano je tržište i dalje nešto likvidnije nego što je bilo pred 2—83 tjedna. To se najbolje vidi i po tome što su potraživanja na Žiro računu Narodne Banke porasla za preko 100 milijona dinara. A ta su potraživanja u prvom redu vodećih novčanih zavoda. Neki novčani zavodi već se sada spremaju za iduću izvoznu kampanju i u pomanjkanju Rkratkoročnih likvidnih angamažna rasploživa sredstva ili drže u blagajnama ili pako na Žiro računima.

Inkaso je nešto bolji. Pored toga izvoz drva veoma je jak, kako već dugo nije bio. Prodajom stranih platežnih sredstava iz izvoza drva, velika, šumska poduzeća, došla su u znatan роsjed dnara, pak su mogli i regulirati jedam dio svojih obaveza prema novčanim zavodima. TI ta je činjenica znatno doprinjela likvidnosti novčanog tržišta.

Pored toga na zagrebačkom movčanom tržištu prilike su prilično sredjene. Velikih stečajeva nema, a nisu niti za Očekivati. Prema tome i krediti koje zagrebački grosisti uživaju u inozemstvu nisu poljuljani i vjerovnici ne zahtjevaju bezodvlačnu isplatu potraživanja. Radi toga zagrebački velettgovci niti ne trebaju da od svojih bankovnih. veza traže vanredne kredite kako. bi mogli udovoljiti inogemnim obavezama.

Na deviznom tržištu intervencija Narodne Banke bila je nešto jača. To dolazi djelom i od toga, što je radi duhovskih blagdana poslovanje pod konac prošlog tjedna potpuno mirovalo. Pored toga mormalna je pojava da se u maju reguliraju obaveze prema inozemstvu. A kako je novčano tržište likvidnije, veletrgovina ne nalazi poteškoća kod nabavke sredstava potrebnih za likvidiranje inozemnih obaveza. Promet je dosta znatniji nego što je bio prošlih tjedana. Ponuda je znatno jača, u prvom redu та! jačeg izvoza drva. Ali kako rekosmo i potražnja je znaino veća tako da na koncu-.konca Narodna Banka mora intervenisati

sa većim iznosima. Međutim taj omjer između potražnje 1 роnude trajati će Još neko vrijeme. U letnjim mjesecima. potražnja je za devizama: redovito manja, dok je ponuda radi ižvoza mnogo veća. Bude li žetva, bolja lako. da nastupi stanje da ponudu bude veća od potražnje i da Narodna Bamka bude primorana da preuzme taj višak. Berlin je i dalje u porastu i potpuno je nadok-. nadio ono Što je izgubio kad je bilo poljuljano povjerenje u stabilnost valutarnih i inansijalnih prilika Njemačke. Konsolidacija deviznog tržišta Njemačke djelovala je povoljno i na druge valute. Tako je i kod nas potpuno prestala pojava da netko kupuje devize i valute i mimo realne potrebe ili da tesaurira straпа platežna, sredstva. Proširenje obaveze prodaje deviza, na domaćim bursama: za neke artikle koji su do sada. bili oslobođeni pojačati će ponuda i oteščati eventualnu tendenciju tesauriranja ako se ponovno iz ma kojeg razloga pojavi.

Na tržištu dionicama nema bitnih promjena. Situacija. je za, niansu slabija песо što je bila ramije. Volja za kupnju novih dionica veoma je slaba, a kod nekih papira opaža se tendencija padanja kursa. Srpskoj banci uspjelo da kurs svojih dionica zadrži na 1650 dinara. Nu pitanje ja kako dugo. Sa ono robe što je donešeno na tržište mogao se je zadovoljiti samo jedan dio potražnje. Ostatak pojaviti će se ponoyno na tržištu, pa će skupa sa novom potražnjom ipak djelovati u pravcu povišenja kursa.

Kod dionica industrijalnih poduzeća: nepromenjena. ·situacija. Slaveks je i dalje čvrst dok-je naprotiv „Isis” na daljem padu. Sve nam izgleda da sanacija koja je bila provedena prošle godine nije bila dovoljno energična. Dubrovačka plovidba. daje

· manju dividendu nego što je bilo javljeno iz razloga što Još nije · primila subvenciju za prošlu godinu, a veću dividendu nije htjela

isplatiti iskorišćivanjem kredita, kojeg društvo inače uživa u \elikoj mjeri. Čak je postojala tendencija da se dividenda uopće-ne isplaćuje, iako je polućeni dobitak, uračumajući. Чозрјеји sub-