Народно благостање

Страна 244

Celokupan obrt na zagrebačkoj berzi iznosio je u 1928 g. 3,219 miliona din., a na beogradskoj 3.060 din. Prema 1926 g. zagrebačka pokazuje manjak od skoro 600 miliona din. a beogradska višak od okruglo 200 miliona din. Lavovski udeo u poslovima obeju berza imaju valutne operacije. Tako je od ukupnoga obrta zagrebačke berze 8,210 miliona bilo 2,884 miliona na valute i devize, a u Beogradu od 3,060 miliona, 2,145 miliona. Prema 1926. g. svi poslovi pokazuju manjak, koji se objašnjava nazatkom naše spoljne trgovine i velikim obimom operacija za račun države. Zagreb je bio uvek stalno jači u obrt u ovom poslu, jer se nalazi u sredini krajeva, koji imaju veći izvoz i što se u rukama zagrebačkih banaka nalazi jedan deo proizvodnje za izvoz. Može-se reći čak da je. čudnovato, da obrt valuta i deviza nije veći.

Od ukupnog obrta na obema betzama od 6,270 miliuna din, pada pet milijardi na Dosao sa valutama i devizama, a na isti sa efektima svega jedna milijarda i 250 miliona din. MNišća rečitije ne govori o hašem siromaštvu finansishim hapitalom, nevo ove cifre. Uhupan obi efehata na obema berzama iznosi fričavih 110 miliona zlatnih јгапака.

Taj posao je nejednako podeljen među obema berzama, saobrazno privrednoj strukturi krajeva, Čiji poslovi dolaže do izražaja na njima. Dok je u Zagrebu obrt u akcijama industriskih i trgovačkih poduzeća preko 12 miliona din. (premda je prema 1927. god. pao za preko 60%), u Beogradu je om ispod milion dinara. Kod akcija novčanih zavoda Zagreb je bio nekad nesrazmerno jači od Beograda, ali je razviće poslednjih godina išlo u pravcu slabljenja Zagreba, a jačanje Beograda tako, da je u 1928. g. obrt u Beogradu 25 miliona a u Zagrebu samo 22 miliona. Ali kod beogradskog obrta treba imati u vidu, da preko 20 miliona pada na akcije Narodne Banke, i kako će taj papir u budućnosti igrati sve veću ulogu na našem novčanom tržištu, to će zbog toga beogradska berza imati uvek izvesnu prednost prema zagrebačkoj. Kod državnih papira od vrednosti oDrt beogradske berze iznosi skoro 900 miliona, a zagrebačke 800 miliona, dakle sa 200%, jači je Beograd od Zagreba. To je sasvim prirodna pojava, pošto najveći deo ovoga obrta рада па 2:/,9/, Кети Бате Štete, a ova je prvobitno rasturena samo po Srbiji i Crnoj Gori. Cak je neverovatno veliki obrt od 300 miliona u Zagrebu, kada se ima u vidu prvo, da se jedan deo obrta u Beogradu obavlja za račun zagrebčana i drugo, da 75% celokupnog obrta na beogradskoj berzi pada na terminski posao, odnosno ma špekulaciju. Steta |e što zagrebačka berza nije izdvojila zasebno ftermimski posao od prometnog. U svakom slučaju zagrebačka berza neće moći skoro da preuzme veći deo ovoga beogradskog posla već i zbog težih uzansa u istom.

т »

Д-р В. Бајкић

ПРГОВАЧК __— Анализа узрока

1. Како београдска штампа гледа на то. питање

Два су догађаја бацила у дискусију нашег јавног мњења проблем узрока падова трговачких радња: Једно је телеграфска интервенција Удру-

жења поверилаца из Загреба код Министра Правде.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 16

Da progovorimo nekoliko reči i o Нпапзузкој situaciji obeju berza. Cista imovina zagrebačke berze iznosi skoro 19 miliona, a beograđske skoro 13 mili: ona. U aktivi prve nalazi se zgrada u vrednosti od 25 miliona; kako i ostali delovi aktive iznose preko milion i po din., to je zagrebačka berza morala da se zaduži radi dovršavanja svoje zgrade. Izvesni dug iznosi 7,5 miliona din.

Beogradska berza uložila je u glavnom svu imovinu u uloške na Štednju kod banaka (preko IO mil. din.) i hartije od vrednosti, skoro tri miliona din. Kao što vidimo, različna ie struklura imovine. Da vidimo, kakvo je dejstvo ona morala imati na njihove račune gubitka ı dobitka. 1928. god. ukupni bruto prihod beogradske berze iznosio je 4.2 miliona din. a kod zagrebačke 3.55 mil. din. Kurtaža je obema glavni izvor prihoda; ona iznosi kod beogradske berze 2.6 mil. din., a kodđ zagrebačke ! milion, (i ako je kod ove veći obtt). Ostali čisto berzanski prihođi (članarina. kotiranje itd.) iznose kod zagrebačke 1.6 mil. din., a kod beogradske 500 hiljad« din. Beogradska berza ima prihod u vidu rente od kapitala ı hartija od vrednosti u 868 hiljada i razne prihode od 229 hiljada. Zagrebačka berza ima prihod 450 hiljade din. najamnine i doprinose za ogrev i osvellenje i 37.000.— dinara kamate. |

Beogradska betza ima, dakle, mnogo veći prihod od kurtaže, mnogo manji od ostalih specilično berzanskih izvora, a vrlo veliki od svoje imovine. Zagrebačka pak me samo da nema nikakvoga prihoda od svoje imovine, već je čak ıu delicitu, jer je kamata na dug veća no prihodi od zgrade. 7

Ukupni izdaci zagrebačke berze iznose 4.42 miliona, a prihodi 3.55 miliona; znači da bi ona bila u deficitu za čitav ] milion dinara, da nije imala premisku dobit iz 1927. god. Dok beogradska berza stanuje za 384 hiljade din. godišnje, dotle zagrebačka plaća zakupninu, koja je ravna kamati, koju bi imala na svoju celokupnu imovinu. Finansije zagrebačke berze stoje očigledno vrlo rđavo, i kad bi ona bila privalna ustanova, moralo bi se pesimislički gledati na budućnost njenih finansija. Ali kako je berza u opšte korisna ustanova, i kako su sa druge strane lokalan patriotizam i solidarnost zagrebačke haute finance vrlo veliki, to se može mirno gledati u buđućnost finansija zagrebačke berze. Ona je svu svoju imovinu i dug od 7.4 miliona din. uložila u jednu odista velelepnu zgradu koja služi za ukras gradu.

I beogradska berza se nosila nekada mišiju, da podigne svoju zgradu. To je bilo onda kad je računala na znalnu pomoć iz državne kase. Može se reći da je vrlo dobro, što do toga nije došlo. Za sada nema izgleda da će ona podići svoju zgradu, medjutim njeni prihodi progresivno rastu, tako da će doći u nedalekoj budućnost momenat, da će ona moći i morati da pri-

stupi tome poslu.

И ПАДОВИ учесталих стечајева —

у интересу што скоријег доношења новога стецишнога поступка и нагоде. (Захтев је заснован на статистици о знатном порасту стечајева последњих месеца нарочито у Србији и Црној Гори). Друга је појава пад неколико Београдских фирми једнога