Народно благостање

1. јуна ___ ке. Данас су главни акционери Угарска Свеопћа Кредитна Банка у Пешти Џтоп Епгореепе Industrielle et Егпапсјеге у Џаризу. Обзиром на везе тих двају завода, Хрватска Свеопћа Кредитна Банка има одлично залеђе на интернацијоаналном (новчаном тржишту. Хрватска Свеопћа, Кредитна Банка данас спада међу наше најликвидније заводе. Она директно тражи комитенте како би могла пласирати своје готовине. У помањкању других ангажмана давала је и знатне износе у репорт државних папира, скоро би рекли само да јој новци не леже у благајни. Та њезина ликвидност омогућује јој да бира клиентелу. И у послиједње вријеме дошло је до неких нових аквизиција које много обећавају.

Завод има три филијале на Сушаку, Карловцу и у Вараждину. Tipexo своје матице у Пешти подржаје уске везе са Свеопћом Кредитном Банком у Суботици и није исжључено, да у догледно вријеме дође и до фузије.

Обзиром на садашње своје стање, а поготову обзи. гром на јаке везе са иноземством, Хрватска, Свеопћа Кредитзна Банка ипраће видну улогу у нашем новчарству, чак би могла постати концентрацијона точка за још јачу банкарску организацију.

ВУНЕНЕ И ТЕКСТИЛНЕ ФАБРИКЕ КОСТЕ СИНОВА И КОМПАНИЈЕ, БЕОГРАД

ИЛИЋА

2 Ура та

Између имена Косте Илића из Лесковца и немачког

индустријалца Крупа има сличности по темпу развића по њима основаних индустријских подузећа, и по релативној величини у њима формиране чисте имовине. Круп је тешка "индустрија, а Коста Илић текстилна. Разлика долази услед разлике услова за развиће индустрије у обема земљама. Коста Илић и његова подузећа пореклом су из српскога "Менчестра— Лесковца. То је једна високо комерцијална оаза у средини живља, који је већином сељачки, иначе по менталитету песнички, војнички и политички, само не трговачки. Као што је у Енглеској текстилна индустрија крајем

18, века, пре појаве машинизма, била мануфактура, тако :ce MH звала, тако је постала и текстилна индустрија У Лесковцу. Прво је рађен шајак, једна примитивна вунена ма"терија, затим гајтан, једна врста позан материје, па се из "тога полако развила текстилна индустрија, и у току времена пренела своје тежиште из Лесковца у Београд. Јевтина радна снага и штедљиво вођење подузећа и врло скроман живот самих подузетника били су дуго времена и главни "аиниоци успеха Косте Илића Синова. Нама се чини, да је на правац развића ових подузећа био од утицаја и један, од данашње генерације непознат, текстилни индустријалац "Минх, који је у центру Србије, у Параћину, био подигао фабрику вунених тканина. То није био лак задатак. У последњим деценијама 19. века куповна снага српског живља -за варошку вунену тканину била је више но скромна, а и у погледу самих сировина ствар није стајала повољно, пошто је знатан део истих такође био увожен из иностранства. Поред тих, природно и економски неповољних услова, још су неповољнији били тржишни. У непосредној близини била је Аустро-Угарска са јако развијеном текстилном индустријом, памучном и вуненом, и то баш онога квалитета, који се највише троши у Србији.

У целом свету се текстилна индустрија подигла уз државну помоћ, која је била најчешћа и најефикаснија, у облику царинске заштите, а поред тога, и путем ослобођења од дација непосредних и посредних, и евентуалнио давањем бесплатно земљишта, а у Мађарској и уз субвенцију у готовом новцу.О заштитној царини на текстилну индустри ју све до 1906. г. у Србији није могло бити ни говора. То је био најглавнији артикл аустро-угарског увоза у нашу

"земљу, и ту је Аустро-Угарска немилосрдно тражила што "веће смањење царина. А ни путем осталих унутрашњих за"конодавних и административних мера није се могло пру" жити помоћи текстилној индустрији, јер је Аустро-Угар-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 271.

ска нарочито под режима осамдесетих и деведесетих година имала и сувише јакога утицаја на нашу државу, те је могла да спречи свако фаворизирање домаће индустрије, када је у питању њезина.

И ако скроз и скроз аграрна, и можда баш због тога, Србија је већ седамдесетих година сањала о подизању домаће индустрије. 1873. г. већ је донесен био закон за тај циљ, који је предвиђао важне олакшице. Али су све оне заједно биле недовољне да компензирају велики број осталих скроз неповољних услова у Србији.

Па ни онде, где се очекивала нарочито велика помоћ, одакле се помагао и Круп — а то су државне лиферације — није се могла добити велика помоћ. Истина, закон о подизању домаће индустрије давао је домаћим инлустријалцима предност од 10%, и то је била свакако знатна „далекосежна помоћ; али то је било све што се могло добити, и то је било оно на чему се који пут и успевало у борби против стране конкуренције на државним лиферацијама, јер, са обзиром на већ поменуту необично слабу куповну снагу тржишта у земљи, целокупна наша текстилна индустрија морала је бити оријентирана ка Министарству Војном.

Царински рат са Аустро-Угарском 1906. г. донео је радикалне промене у корист наше текстилне индустрије. Тешко је наћи у светској историји царинских ратова пример, да се царински ратови између двеју држава у толикој мери окрену против оне, која га је изазвала, као што је случај са Аустро-Угарском у тадањем царинском рату са Србијом. И ми смо били опремили високе царинске тарифе, уперене против увоза са стране, као што су пре нас урадиле Немачка и Аустро-Угарска, али је наша царинска тарифа са својим високим ставовима имала борбени карактер. Ми смо били спремни на знатно спуштање тих ставова и то смо и очекивали у накнаду за концесију од стране Аустро-Угарске за наш извоз. Нико није ни помишљао да би се уBos y Србију могао обављати под режимом ставова унесених у нашу општу царинску тарифу од 1904. г. И ми смо се сами били уплашили сопствених царинских ставова када смо неуспехом преговора са Аустро-Угарском и уласком у царински рат са њом били приморани, да их примењујемо на робу из иностранства. Може се рећи, да је Аустро-Угарска сама себи онемогућивала увоз у Србију и што је најгоре, царински рат је избио под таквим дипломатским околностима, да је' Аустро-Угарска изгубила и сваки утицај, који је дотле вршила на нашу унутрашњу економску политику, уцењујући нас увек претњом отежања нашег извоза стоке.

Текстилна индустрија у Србији има пре свега да захвали за свој полет царинском рату. Али, како царински рат није трајан однос међу народима, сваки рат мора један пут да престане, то ни наша текстилна индустрија није била сигурна за своју будућност ове док није сачекала обнављање нормалних трговачко-политичких односа са АустроУгарском. Такав уговор био је закључен 1907. г. Али, како је он био у ствари само једно ублажено издање ставова, који су се примењивали за време царинских ратова и како је јасно било свима, да се више никад неће вратити ранији односи трговачко-политички ивмеђу обеју земаља, то це текстилна индустрија добила добила трајну основицу за повољније развиће.

Неколико закључака са Мин. Војним од стране немачких индустријалаца, а у Немачкој је од увек били развијена индустрија вунених тканина, учинили су, да је један велики немачки индустријалац, ако се не варамо именом Михел, подигао на Дунаву код Београда велику фабрику вунених тканина. Које услед његове болести, а које услед недораслости ситуације у Србији, он је то подузеће продао Косте Илића Синовима, који су га развили и уса-

вршили до степена, са којим ћемо се мало час упознати ·

кров цифре биланса. Анексиона криза је још јаче затегла односе између Србије и Аустро-Угарске. Политика наоружања наме-