Народно благостање
Страна '272
тала се Србији, и зајам од 150. мил. закључен 1909. г., био је намењен делимично наоружању. На кратко, за текстилњну индустрију била је врло повољна коњуктура на помолу и
Косте Илића Синови умели су да је искористе. Вероватно, у '
циљу стварања што јаче финансијске базе претворили су они лесковачко и београдско предузеће у два акционарска друштва 'у „Фабрику вунених тканина. Косте Илића Синова и Компаније, А. Д. Београд“, а'лесковачко подузеће заједно са једним које се тек развијало: у Београду у „Текстилне фабрике Косте Илића Синова А. Д. Београд.“
Финансирање индустрије било је у предратној Србији највећи пословни проблем. У: земљи са већом каматом могла се основати банка и са 50.000 и 100.000 динара, па да се покрију сви трошкови и истера, зарада; али са тим сићушним капиталом није се могла ни основати ни експлоатисати индустрија. Истина, после анексионе кризе страни капитал почео је у великој мери да се интересује за послове У Србији и нова је индустрија подигнута или потпомогнута страним капиталом. Ту је Француско-СОрпска Банка имала, своју улогу. Косте Илића Синови су пошли сасвим н0вим путем у обезбеђењу финансијских средстава својих подузећа: као саоснивачи и једнога и другога акционарског друштва појављују се поред рођака и пријатеља лесковачке породице, још и Српска Банка у Загребу преко своје пештанске филијале, и породица Дунђерски из Сентомаша. Српска Банка у Загребу, односно њезина филијала у Будим— Пешти, била је и пре тога упозната са пословним приликама у Србији. Она је финансирала србијанске извознике храном, и изгледа да је давала кредит и Београдској Залрузи. Међутим, све су то врло површне и лако ликвидне везе; много је интимнија и чвршћа веза са индустријом. Нама није познато у којој је мери Српска Банка била ангажовала 1900. г. своја средства у текстилно подузеће Илића, нити знамо поделу улога између ње и породице Дунђерски, која се први пут појављује, уопште, са својим привредним интересима на терену "предратне Србије, али је свакако важно забележити, да се код овога подузећа први пут појављују Срби преко "Саве и Дунава у србијанској народној привреди, а нарочито индустрији.
Фабрика вунених тканина
" Акционарско друштво, које је преузело фабрику вунених тканина у Београду, имало је у почетку основну главницу од 3,000.000. динара у злату — свака акција по 1.000 дин. Акције су подељене у два кола: прво два милиона, а друго од једнога. Друштво је имала за задатак да преузме постојећу фабрику вунених тканина по цени од 2 мил. златних дин., али с тим, ако би се указало да је већи капитал уложен у њима, да се диференција има платити у готовом новцу (у коме би случају друго коло имало бити уписано). 1922. г. повећана је главница на 5. мил. дин. са правом, да се може подићи на 10 мил. што је такође спроведено после кратког времена.
Према билансу за 1928. г. сопствена средства подузећа износе: округло 34. мил. дин. и то тлавница 40 мил. а резерва 24 мил. Туђа пак средства износе скоро 118 мил. дин. Однос између туђих и сопствених средстава је као aiu: 3 и он се свакако код једнога индустријског подузећа оне назвати врло деликатним. Али ice добија. сасвим друга CJIHка, када се изврши мало детаљнија анализа кредитних позиција у активи и пасиви. Од скоро 118 милиона дин. дуга, скоро 54 мил. долази на ломбард државних бонова код Народне Банке. Да оставимо на страну околност, да је то по камати најповољнији зајам, који се у земљи може добити, и посматрајући посао искључиво са гледишта ликвидитета можемо рећи, да у овом случају пасиву покрива потпуно актива, пошто ће ти сами“ повериоци увек "водити · рачуна о
томе, да су“ то државни "бонови, да је по њима главни "дуже ·
ник држава, а да је подносилац тих бонова примио њих У место готовог новца за лиферовану робу. Осталој целој па-
НАРОДЕО БЛАОСКАКЕ ____________
„да има скоро 30 год. "близини Београда
"дама у Беогрду).
из чега би изашло, да према _ције од номиналне вредности 1000 дин. износи 10. 000 ДИЊ.
гу пет кола; прво од 1000 комада акција, а
Пи M
1
сиви од 64. мил. дин. у облику отвореног рачуна. и O стоји на супрот актива. следећих Ori –
Хартије | од вредности | _ _20%. Мил. | дин,
Буна. __ || _ ДОБ Пређа А | 025. 5 бирова роба. | || 56 Остали фабрика материјал 2,— » o
Po6a 29). | 5 Дужници Пи Свега 80,7 мил. дин.
Највећи део активе. це; првокласног. ликвидитета.. Ми
смо овде ставили у активу поједине позиције онако, како
су оне исказане у билансу. Међутим, сасвим друга је њихжова вредност и права слика односа између активе,и пасиве може се добити тек онда, када се изврши анализа чисте имовине овога подузећа. бе Позиција хартије од вредности садржи 10.000 комада акција текстилних фабрика, приличан сток акција вунених тканина Карловац, 18 и по хиљада комада 2љ% Ренте Ратне Штете, затим три репарациона бона у износу од 9 мил. дин. поред осталих хартија од вредности. Репарациони бонови су депоновани у Управи Ратне Штете за поручене машине у износу од 1,836.000 златних марака, што по курсу 13 и по износи 24,700.000 дин.; док је вредност тих бонова исказана у билансу само са 9 мил. дин. Дакле, само на тој позицији вишак је од 15 мил. дин.; скоро два. милиона је вишак на позицији Ренте Ратне Штете, а највећа је разлика код 10.000 комада акција текстилних фабрика, које су исказане у билансу са 10 милиона дин. а чије вредност износи најмање четири пута толико. Из свега овога излази, да позиција хартије од вредности садржи најмање 55 мил. д. (у место 20, колико је исказано у билансу.) Друга, исто тако, потцењена позиција је у активи она о машинерији, која је исказана са 8,300.000 дин.; што је Da-. вно 750.000 зл. дин. И лајици знају врло добро, да се данас не може купити целокупан машински прибор једне велике фабрике вунене тканине за 70.000 зл. дин. Не би смо
се преварили, ако би смо ту позицију увећали са 200%.
Исто важи и за опозицију непокретности, Kolja је
исказана са 11 и по мил. дин. и ако према нашој информа-
цији саме зграде вреде скоро 14 мил. дин. Позната је ствар како вредност терена у непосредној рапидно скаче. Фабрике вунених тканина имају у Београду преко 7 хектара земљишта, а поред тога непокретности у Банату (заједно са дворцем и зграСамо непокретност без зграда вреди 15 милиона динара.
Ако, дакле позицијама сировине и робе и осталим: ситним активним позицијама, у укупном износу од 60 мил. дин. додамо још хартије од вредности 55 мил. машине 25:
"мил. и непокретности 25 мил. добијамо укупну активу од:
165 милиона од које, ако се одузме дуг од 67 и по милиона, остаје чиста имовина од 98 или округло 100 милиона динара, субстанци вредност једне. ак=
Бруто добит износи скоро 15,000.000 дин., од чега скоро 11 мил. иде на камате, провизије и трошкове. добит износи, према томе, – мил. дин. ONO. -40% главнице.
Текстелне Фабрике Косте Изића Синова А.Д. Бебград.
Истовремено са фабриком вунених тканина“ основано је и акционарско друштво под именом „Текстилне фабрике Косте Илића синова А. Д“, | које је имало да прими фабрику у Лесковцу и подузеће у Београду, које је тек било. у развијању. И овде је главница била (одређена на "три · :MHлиона дин. · — 1000 дин. свака“ акција — али је била подељена а остала четири по 500 комада. Ово је друштво 1923. год. повећало» своју главницу на 5 мил. дин. а одмах после тога на 10 милиона.