Народно благостање

Страна 264.

“škole. On mi je razjasnio u čemu to leži. Znanstveno naobraženi tehničari previše se kreću u krugu znanstveno utvrđenih teorija i veliki izumi kadikad imadu _ baš to za preduvet, da dotični izumiteli ni|e skučen granicama utvrđenih zhnanstvenih teorija, dapače ih većim delom ni ne poznaje, pa stoga slobodnije, rek bi bezazlenije, nailazi u svojim istraživanjima na posve nove teorije i osnovna načela. Isto |e tako kadikad i kod pravničkih stvaranja.

Stvaranje valjanog stečajnog zakona udešenog za praktički život, otešćano je s okolnošću, što u EuTopi nema ni jednog stečajnog zakona, koji bi odgovarao modernim praktičkim načelima a za kojim bi se molo povesti naše zakonodavstvo. U svim zemliama traže tek. za stvaranje valjanog stečajnog zakona, koji bi odgovarao modernim praktičkim načelima, nove puteve. Naidalje je u tom pogledu doterala Mađarska, gde je već zakonski nacrt izrađen u posvema modernom i reformativnom duhu. U ovom se nacrtu primenjuju načela oživotvorena u mađarskom zakonu o prinudnoj nagodi van stečaja, načela, koja kulminiraju u tome, da se pri stečainoj likvidacionoi provedbi privlače na sudjelovanje stanovite zvanične trgovačke organizacije uz saradnju trgovačkih i obrtničkih komora. Ova načela dolaze delomično do izražaja u izvrsnom elaboratu radi nacrta steča|nog zakona, što je na poziv Trgovačke i Obrtničke Kmore u Zagrebu, izradio advokat docent dr. Julije Mogan iz Zagreba.

Il. Podjimo najzad za engleskim primerom

Engleski stečaini zakon (Bankruptey Akt 1914) ustanovljuje u # 16 točka 2a, da se imade u slučaju

Dr. V. Bajkić.

l. Svest naših štediša o nacionalnoj dužnosti u prošlosti

U istoriji Kraljevine Srbije kao i onoj Jugoslavije, zabeleženo je pet velikih finansiskih operacija u vidu apela na finansisku saradnju naroda za privatno-privredna preduzeća, ali jakom primesom interesa zajednice. Prva operacija je bila upis akcija Privilegovane Narodne Banke Kraljevine Srbije. Pošto je u pripremnom odboru za osnivanje na dugačko i na široko diskutovano o mogućnosti upisa kapitala od 5.000.000 din. i pošto je jako bilo zastupljeno i pesimističko gledište, otvoren Je upis i rezultat je bio preko svakog očekivanja: akcije su bile preupisane. Teško da je narod, koji je te akcije upisivao, očekivao kakvu naročitu dobit, pa čak ni ne onoliku, sa kolikom je računao u sopstvenom poslu. Odziv je došao usled apela na svesto dužnosti prema zajednici.

Drugo slično delo, deceniju i po docnije, bilo je: upis akcija Klaničkog Društva, Beograd. Dok je Privilegovana Narodna Banka privatna ustanova sa jednom eminentnom javnom funkcijom, dotle je Klaničko Društvo čisto privatno-privredno preduzeće. Ali primitivne prilike u zemlji i liliputansko mali Beograd nisu pružali garantiju za uspeh takvog preduzeća; muedjutim ono je bilo potrebno zemlji u cilju ft.zv. ekonomske emancipacije od Austro-Ugarske. Pred kraj prošlog veka Austro-Ugarska je nekoliko puta brutalno zabranjivala izvoz stoke iz Srbije, — pod ižgovorom stočne zataze, — iz čisto političkih motiva; i to je bio povod da se ozbiljno pomišlja na metode izvoza, koje bi učinile Srbiju nezavisnom od te vrste šikana. Smatralo se sa mnogo strana, da je izlaz u izvozu klane stoke i preTadjevine od nje. Zato je potrebno bilo imati klanicu.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | ODO

prinudno nagodbenog predloga uzeti isti u pretres sa verovnicima, prije nego ]li se odrede javni izvidi dužnikovog stanja. To znači, da se stečajni postupak ne tereti nikakovim suvišnim troškovima, sve dok od strane verovhika, odnosno suda nije stvoren zakliučak o udesu prisilne nagode. To je nešto realno, objektivno ·1 pametno.

- __Ako krivi mentalitet kod nas već mora da osujeti poseban zakon o prinudnoj nagodi izvan stečaja, zašto onda ne bi mogli barem u okviru samog stečajnog za-

kona stvoriti takove ustanove, koje po primjeru engleskog zakona omogućuju zametnuće prinudno паgodbenog postupka, sve dok je stečajna masa ј05 netaknuta? |

Prisilno nagodbeni postupak predviđen je dakako u okviru naših raznih stečajnih zakona na snazi, osim onoga u Bosni. U našoi Kraljevine postoje ne manje od pet takovih zakona. Prisilni nagodbeni postupak, slično našim zakonima na snazi, predviđen ie i u našem stečajnom zakonskom nacrtu, ali zametnuti se može nagodbeni postupak, što |e upravo smješno, ne na početku stečajnog postupka, kao u Engleskoi, već pri svršetku, t. ј. na likvidacionom ročištu, dakle tek onda, kada je stečajna masa uslijed silnih troškova stečajnog postupka već malne sasvim iscrpljena.

Izradba dobrog stečainog zakona zahteva svakako više vremena, nego li izradba posebnog nagodbenog zakona van stečaja i ta okolnost govori također za to, da se imade najvećim pospešenjem izraditi po-

AGRARN

tonji posebni zakon.

Tada nije bio običaj, da se za slične stvari apeluje na državu. Apelom na narod upisana je glavnica društvena i olpočeto podizanje klanice kod Beograda.

Treći slučaj bio je osnivanje Privilegovane Izvozne Banke. Ideja o izvozu preradjevine od stoke bila je tada ekonomski naivna, te klanica nije mogla da bude sredstvo za emancipaciju od Austro-Ugarske. Kako je Austro-Ugarska i dalje šikanirala naš stočni izvoz, to se moralo pomišljati na druge metode. Posle iskustva, koje je napravljeno sa pokušajem izvoza na Solun, izvesni privredni krugovi su formirali gledište, da je neuspeh tih pokušaja finansiske prirode i da bi jedna banka, sa zadatkom da taj posao finansira, uklonila teškoće. Na- . pisani su statuti Privilegovane Izvozne Banke i izvršen apel na narod; odziv je takodje bio vanredđan.

To stu tri primera o nacionalnoj svesti kapitalističkih krugova predratne Srbije, čiji je kapital bio mnogo slabiji no rodoljublje.

Četiri i po godine posle oslobođenja i osnivanja naše ·Kraljevine, odlučila je Коансопа мада да арејот na narod, u vidu državnog zajma dođe do potrebnih srestava za zidanje Železnica. To je t. zv. sedmo procentni invensticioni zajam u iznosu od 500 mil. din. 1922. g. Upis je otvoren uz primernu asistenciju javnoga mnjenja i sviju korporacija sa iole javnim karaktorom. I štampa i sva udruženja svatili su svoju dužnost u ovoj stvari vrlo rigorozno. Pre bi im se moglo prebaciti da su izgubili bili iz viđa granicu izmedju apela na dobru volju i moralne presije. Ceo zajam je potpuno upisan. Narod Kraljevine S. H. S. slavio je vladi na raspoloženje 500 miliona dinara. U knjizi „Seljački Kredit“ mi smo pledirali za ošnivanje jedne banke, kao ·

vrhovne krovne organizacije poljoprivredno -kreditnih