Народно благостање

1. јуна 1929.

ustanova. Ta se misao u osnovi izvodi РпуПеромапот Аотатлот Вапкот. Zašto baš bauka, a пе zadruga pitaće kogod, koji zna, đa je poslednja najsavršeniji instrument seljačkog kredita.

| U „Politici“ od 25. maja, u članku pod naslovom „Piivilegovana Agrarna Bauka“ kaže se, da je kreditiranje poljoprivrede putem banke dobro zbog toga, što je „davanje kredita u prevoshodstva posao koji spada u atribuciju jedne banke“. To bi bilo jedno objašnjenje, koje ne bismo mogli đa usvojimo. Istina je, da su banke kreditne ustanove, koje uzimaju i daju kredit. Ali se kredit vrlo lako može da da i bez banke i čak su za izvesne vrste kredita banke nesposobne. Ali ima nečeg та Чо је зрозођпа зато фапка, a fo ја za uzimanje Predita u masi i velibim svofama. Agrama Вапка ima za zadatak da velike svote nacionalnoga i siranoga kapitala sprovede seljaku. Taj posao može da vrši samo banka. Zbog toga i mi pozdravljamo osnivanje Privilegovane Agrame Banke.

I ovoga puta je naša javnost pokazala puno гаzumevanja za pitanja opšte koristi, nigde se u zemlji nije čuo nijedan glasak ustezanja, a kamo li kritike. Mi ne sumnjamo da će odziv i ovoga puta, u prkos napetosti na tržištu kapitala, biti izraz one iste nepromenjene nacionalne svesti.

Il. Memorandum Glavnog Zadružnog Saveza NJ. V. Kralju

Memorandum Glavnog Zadružnog Saveza Nj. V. Kralju sadrži samo predloge, koji se daju ostvariti u obliku današnjeg zakona o Agrarnoj Banci. Dve su tačke važne u tome memorandumu: Glavni Zadružni Savez moli na prvom mestu, da Priv. Agrarna Banka ne kreditira pojedinca već poljoprivrednu zadrugu; drugim rečima da zadrugarsivo postane jedinim posrednikom izmedju banke i seljaka. Tu svoju sugestiju zasniva on na ivrđjenju, da sitan zemljoradnik ne može dospeti do Agrarne Banke, bilo zbog svoga preslabog imetka, bilo zbog svoga „neuglednog društvenog položaja“. Poslednji uzrok je očigledno gruba отазка теdaktara memoranduma, |er društveni položaj ne može biti rešavajući za ocenu kreditne sposobnosti seljaka bez obzira na to, što seljaci kod nas svi imaju isti društveni položaj. Inače, potpuno je tačno gledište, da je sitan seljak nezgodan dužnik Agrarne Banke. To jeiizazvalo pojavu zadrugarstva u opšte. U memoranđumu se dalje kaže, da ništa bolje ne stoji ni sa slučajem, gde bi dužniku dala žiro kakva zadruga. I to je tačno. Zadruga. u opšte ne sme davati žira; ili će davati kredit ili neće u opšte davati ništa. Opasnost od davanja žira seliaku, uz garanciju, od strane zadruge, čega se Doji Glavni Savez, ne postoji, pošto to zadruge ne smeju da rađe.

1 ти зе робрипо чјагето за Glavnim Savezom, да Агтатпа Вапка treba da kreditira zemljoradnika samo preko njihovih zadruga, i naročito naglašavamo, da Agrarna Banka to može da izvede od prvoga dana svoga funkcionisanja. U zakonu se predvidia alternativno kreditiranje, individualno i kooperativno. Uprava može da forsira od ova. dva načina, koji hoće. Ona može, dakle via facti, da suspenđduje individualno kreditiranje.

„Mi smo u našoj knjizi o seljačkom kreditu napomenuli, da su ovakve banke većinom ili čisto državne ili zadružne. Privilegovana Agrarna Banka je akcionarsko društvo. Kad već nije čisto zadružna, onda De možemo dovoljno da pohvalimo izbor akcionarskog oblika,

jer ona može bez ikakvih promena njezine pravne OS-.

nove da. postane zadružnom. Prema zakonu o Privilegovanoj Agrarnoj Banci većinu ima u svojim rukama država. Ona imenuje toliko članova Upravnog Odbpora, da je

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

. Страна 265.

uvek njezina većina u upravi, i to је vrlo dobro, jer se tako njezin karakter opšte korisnosti odražava i negalivno, u nemogućnosti, da čisto merkantilan momenta

postane isključivo merođavan za njezinu poslovnu po-

litiku; a kada bi nezadružni akcionari dobili većinu, onda bi ta mogućnost feoriski bila dana. Država je glavni akcionar, pa sledstveno i najuticajniji faktor u upravi; ali kad i nebi bila glavni akcionar, dobro je da bude presudni faktor u vodjenju poslova. Celo je pitanje, kako će se sastaviti onaj deo Upr. Odbora, koji imenuje država, i kakve će mu se instrukcije dati od strane kraljevske vlade. Glavni Zadružni Savez Sugerira naimenovanje praviteljstvenoge dela Upravnog i Nadzornog Odbora iz sredine zadrugarstva, a u SpoOrazumu s njim. Kad bi se ovaj predlog ostvario, Agrarna Banka bi onoga momenta postala i Centralnom Zadružnom Bahhom, svakako po svojoj poslovnoj politici, jer mi ne možemo pretpostaviti, da bi kraljevska vlada imenovala ljude iz sredine zadrugarstva, a dala im sasvim nezadružne instrukcije.

IL. Figrarna Banka na putu da postane čisto zadružnom ustanovom.

Prihvatajući predlog Glavnog Saveza, mi smatramo za dužnost, kao pristalica zadružne ideje, da predstavnicima našeg zadrugarstva poručimo, da ne zaborave da u njihovoj prošlosti ima mnogo grešaka i da su te njihove greške uzrok, Što se prema njima ima po malo nepoverenja. Naše je zadrugarstvo, u pogledu ekonomske i socijalne funkcije, delom bilo bez uspeha od svoga postanka, a delom imalo uspeha, ali ne i u političkom pogledu. Naša su zadrugarstva zapljuskivali u velikoj meri partizanski talasi. Nema možđa nijedne veće organizacije zadrugarske kod nas, koja je ostala do kraja potpuno slobodna prema partisko-političkim organizacijama.

U prvi mah Privilegovana Agrarna Banka izgledala je daleko od zadružnih pogleda, želja i ideala. Međutim danas je svakome jasno, da ona može Svojom poslovnom politikom — a kod privatno-privrednih poduzeća to je bitno — da postane najčistijojm kreditnom zadružnom ustanovom.Isto tako može ona preko noć postati Zadružnom i po svojoj ličnoj strukturi. Naše zadrugarstvo ima finansiska sredstva da upiše većinu akcija Agrar. Вапке. Зада је to teško mogućno, pošto i država izgleda, želi da ima većinu. A nemogućno je i zbog toga, što. Glavni Zadružni Savez predstavlja još lvek samo idejnu i disciplinsku, a ne i finansisku zajednicu celokupnog našeg zadrugarstva. U stvari velikim Каpitalima raspolaže samo Jedan od mnogobrojnih glavnih Saveza Zemljoradničkih Zadruge. Prema današnjem pravom, a i psihološkom stanju u Glavnom Savezu, ројатпо је, да „pojedini Savezi neće da ulože svoja sredstva za račun Glavnog Zadružnog Saveza. Ali on nema razloga da za svoj račun ne upiše veći paket akcija, — čak i u slučaju, da praviteljstveni deo upravnog odbora ne buđe idejno dovoljno zadružan. Jer, nama se čini, da se bliža ili malo dalja badućnost Agrarne Banke može da sagleda bez naročite vidovitosti. Zadrugarstvo će vremenom preuzeti iz ruku privatnika njihove akcije; prema linansiskim mogućnostima upisivaće nove ı postati pored države najveći akcionar. A kad se to budc ostvarilo onda neće biti ni velike razlike između Agrarne banhe i Preussenhasse, hoju Glavni Zadružni Savez smalra s pravom za idealnu vrhovnu organizaciju seljačkog kredita.

Eto zašto je dobra akcionarska forma.

S obzirom na sve to, mi smatramo, da Daš zadrugarstvo treba da upisuje akcije Agrarne Banke.

И