Народно благостање

Страна 296

naka, to je Zemaljska Banka neosporno na prvom mjestu. Drugi zavodi slijede je tek iz veće udaljenosti.

Ukupna suma bilance konstantno raste i nepovoljne prilike prošle i predprošle godine nisu djelovale na expanziju Zemaljske Banke. Uporedo sa porastom uložaka i vjerovnika rastn i angažmani. ] to skoro iskljućivo dužnici Dok je kod mjenica izvjesan zastoj, a gotovina te Žiro potraživanja drže se ma istoj Visini, dužnici su porasli u poslijednje dvije godine za 30%". To znači da Zemaljska Banka nastoji, kako bi oko sebe okupila jače privrednike koji podržaju tekuće račune a limitirala ekspomt mjenica koje su u Bosni kao i u drugim krajevima pretežno seljačkog porijekla.

Hipotekarni posao kao i izdavanje založnica, čime se je Zemaljska Banka prije rata mnogo bavila malo po malo likvidira. Tražioca hipotekarnih i komunalnih kredita bilo bi i previše, ali je poteškoća u plasiranju obligacija. Domaće iržište ne dolazi u obzir. Po izvršenju zakonske stabilizacije dinara, nije isključeno da se Zemaljska Banka opet baci na hipotekarni posao. Njene odlične veze sa novčanim zavodima inozemsiva olakšale bi joj plasiranje oblicacija.

Za strogi način bilanciranja Zemaljske Banke dosta je navesti da su nekretnine bilancirane sa nešto preko milijona dinara, iako vrede deset puta više. Pravom da može valorizirati svoje nekretnine, nije se Zemaijska Banka poslužila. Radi toga njene tajne reserve cijene se na više nego što su iskazane olvorene reserve.

Nekad je Zemaljska Banka imala i razgranjeni robni posao. Za vrijeme Austrije imala je veleprodaju duhana i soli za čitavu Bosnu. A i danas se bavi tim poslovima. Pored toga nekad je Zemaljska Banka igrala vidnu ulogu u trgovini šljivama. Danas se ta grana malo po malo napušta i Zemaljska Banka pretvara se u fipičnu kreditni: banku, organizirajući na širokoj bazi sakupljanje uložaka i kredilirajući u prvom redu trgovinu. Industriski angažmani nisu danas više tako znatni kako su bili ranije.

Dok je bilanca dosla pregledna, račun gubitka i dobitka je akumuliran. Tako dobitak od kamata, providbe, deviza, efekata»

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 18

najmanine kao i svih ostalih stvari izkazan je u jednoj cifri i to za god. 1928. sa 17.5 milijona za 1927. sa 18.1 milijona i za 1926. sa 19.2 milijona dinara. Kod izdataka podjelba je u toliko što su plate iskazane posebao a troškovi uprave kao i porezi opet posebno. Oni su iznosili:

1928 1927 1926 Plate 7.314 6.906 7,473 Troškovi i porezi 6.044 6.738 7.149 Dividenda 149 14% 14%

Usprkos porastu poslova za 50%, prihodi, u prvom redu od kamata i providbe konstanino padaju. To je radi toga što se danas zaračunava znaino niži kamatnjak i providba nego što je bio slučaj pred 2-3 godine. Kako izdatci nisu mogli biti u istoj mjeri reducirani, za prošlu godinu iskazuje se čisti dobitak sa 400.000 dinara manji. Nu i usprkos toga isplaćena je jednaka dividenda.

Akcije kofiraju na burzi u Beču i Zagrebu a veoma često objekt su arbitražnih transakcija. Kurs je nešto preko 140 dinara a Kako nosi dividendu od 14 dinara, to je rentabilitet preko 10%. To je i uzrok zašto se njene dionice i usprkos izrazito slabe tendencije naših Dursa traženc i zašto nije došlo do popuštanja kursa.

ОБЈАВА

Управа Државних Монопола набавиће путем прве оферталне лицитације која ће се одржати на дан 29. јуна 1929. год. у 11. часова у канцеларији Управе 83.185, кгр. специјалне хартије за потребу Држ. Маркарнице.

Услови мустре као и сва остала обавештења могу се добити у канцеларији Економског Одељења сваког радног дана од 10—12 часова. |

Из канцеларије Управе Државних Монопола ЕМБр. 11085 од 28. маја 1929. год. у Беопраду. |

АГРАРНА ПОЛИТИКА

— После завршног говора г. Удржала, на задњој сед. ници Међународног Аграрног Биро-а, створени су следећи закључци :

1. Потребно је оснивање сељачких странака у свима земљама.

2. Овим партијама као јединим неоспорним заступницима сељаштва треба осигурати такав утицај у влади, законодавству и управи, који овима припада по њиховом културном, привредном и бројчаном значењу

3. Потребна је интернационална сарадња ових партија у Међународном аграраном бироу.

Партије, које су заступљене у Међународном Аграрном бироу треба да се у свом раду држе следећих основних линија :

1. Партије стоје непоколебиво на терену приватног власништва и приватне иницијативе.

2. Пољопривреда мора бити унапређивана свим техничким, привредним и пореским средствима и могућностима.

3. Пољопривреда захтева једнакоправност у царин. ској и трговачкој политици.

4. Сељачке партије гледају у здравом задругарству најсигурнију основу за сталан напредак пољопривреде.

У свима државама, у којима аграрна реформа није извршена, а која се услед прилика показала као потребна, треба настојати да се што пре изврши.

ИНДУСТРИЈА И ИНДУСТРИЈСКА ПОЛИТИКА

Већина бугарских индустријалаца дувана, после дугих преговора склопили су картел у сврху „регулисања

Обавештајна служба

дуванског тржишта, запречивања хиперпродукције и стабилизирања продајних цена, установљених са стране владе Изван картела стоји li мањих предузећа у унутрашњости и 5 софијских фабрика, којима је картел најавио отворену борбу. Индустрјалци изван картела изјављују, да картел представља јединствани фронт страног капитала, који је заинтересован у бугарској индустрији дувана против чисто националних предузећа. Иза картела стоје Франко-белгиска и Балканска банка.

— Грчко акционарско друштво Lainerie MHeleniqu» склопило је уповор са 5. А. Етајеш ЕЏа познатом талијанском индустријом вуне, по коме талијанско друштво преузима водство грчког друштва, и код овога уводи произвадњу нове врсте сукна. Гајпемле Нејетдие обвезала се је, да ће набавити потребне кредите за побољшање досадашњих метода производње.

— У задње време полако је дошло до ограничавања продукције у ланеној индустрији, и то нарочито услед високих цена лана и конкуренције памучних фабриката. Највише је погођена Чехословачка, где су ограничења подузета у великој размери и где ће се у њему приступити обустави рада у једном читавом низу предузећа за два месеца. ентрални савез чешких ланених произвођача захтева увођење увозне царине на лан.

У Немачкој раде фабрика, успркос тога, што су налози од почетка ове подине нешто бољи, са великим опраничењима. Неке фабрике обуставиле су рад. И у Францускоји у Белгији ланене ткаонице скратиле су радно време. У Ирској се исто тако мање производи. Многобројна ограничења