Народно благостање

1 јуна 1920.

неколико година. Он долази у главноме као последица смањења девизног стока код Народне Банке. Ми смо већ у прошлом коментару индекса Народног Благостања напоменули, да смањење девизнога стока није ни најмање алармирајућа појава, да се пре може да сматра за оздрављење. Кад Народна Банка није хтела путем рестрикције кредита да саобрази оптицај потребама народне привреде, онда је то аутоматски извео наш биланс плаћања. Није овде место да анализирамо детаљно последњи статус Народне Банке, али због Поштанске Штедионице морамо да нагласимо, да депозити по жиро-рачунима показују последњих недеља пораст, док исти код Поштанске Штедионице рапидно опадају. На први поглед изгледа та појава контрадикторна. Међутим она се да објаснити на један начин, а то је да банке и врло велики капиталисти побољшавају свој ликвидитет и бремзују посао, а да ситни пословни свет, који је у главном клијентела Поштанске Штедионице, редуцира своје депозите услед потребе за новцем. А за тачност ове тезе пледира још и околност, да обрт по чековним рачунима код Поштанске Штедионице стално расте и да јеу априлу ов. г. већи но и у једном месецу пр,г.а мањи само према јануару ов. г. Према томе и те се појаве могу сматрати за повољне.

_ Потрошња трошаринских и монополских артикала показује у маршу повећање на целој линији и то у више случајева и према марту пр. г. Код алкохола и пива пораст је огроман, знатан је код дувана, соли, петролеја, хартије за цигарете, кафе вина и ракије. Саобразно томе имамо пораст државних прихода од трошарине, али је чудновато да повећање увоза није донело повећање прихода

ТЕМА ЈУКА ВАМКА 2ХА ВОЗМЏ 1 НЕКСЕбОМЋКЈ

Za Bosnu је Zemaljska Banka od prilike ono što je za Hrvatsku-Slavoniju, a i neke druge krajeve naše države, Prva Hrvalska Šteojonica: zavod neograničenog poverenja. A. i po svojoj strukturi ona u mnogome sliči Praštedionici. U prvom redu po velikom broju filijala. ima ih 17 od toga 16 u Bosni i Hercegovini, tako da u tom kraju nema važnijeg privrednog centra, koji ne bi imao fililalu ili expozituru Zemaljske Banke. A i po nekim personalnim tradicijama, Zemaljska Banka mnogo naliči Praštedionici. G. Nikola Berković je za Zemaljsku Banku ono, što je za Praštedionicu g. Milivoj Crnadak. Možda nije slučajno da su obojica predsjednici Trgovačke Komore: jedan u Sarajevu a drugi u Zagrebu. Akoizuzmemo novčane zavode Zagreba, Beograda a i Ljubljane, onda je Zemaljska Banka naš najveći novčani zavod. A obzirom na način poslovanja kao i veze koje pođržaje sa inostranstvom, spada Zemaljska Banka van svake sumnje u prve redove naših novčanih zavoda.

Pored Wiener-Bankvereina kod Zemaljske Banke znatno st angažirani Banque Belge pour | Entranger i Basler Handelsbank iz Bazela. Kako su iste te grupe osnovale i Opšte jugoslavensko bankarsko društvo Beograd—-—Zagreb, jednoga dana morati će doći do fuzije jer ni stranim akcionarima neće konvenirati da u našoj zemlji podržavaju dvije samostalne banke. Personalna pitanja jednu stvar mogu samo odgodili a ne i osujeliti, te za. bliža budućnost možemo več računali da će do fuzije doći. A fuzionirani zavodi predstavljali bi jednu silu u našem novčarstvu. Po gotovu ako u medjuvremenu Opšte Jugoslavensko Bankarsko Društvo

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 295

од царине, (то се може објаснити једино повећањем увоза артикала мање оптерећених, и смањење оних више оптерећених царинама). |

Број стечајева достиже кулминацију у марту месецу, али захваљујући експедитивном раду Удружења Поверилаца у Загребу, видимо из статистике за април и мај да исти рапидно опадају. Најзад долази статистика емиграције. У марту се иселило 1735 према 873 у фебруару, али се у марту пр. г. иселило скоро 2500. У ствари иселило се 2053 лица, али се вратило 318. За прва три месеца ов. г. иселило се 4324 лица односно за 1530 мање но у истом раздобљу пр. г. т. ј. за 27%. Највише се иселило из Хрватске и Славоније (835), из Војводине (627), Далмације (270), Словеније (210), Босне Херцеговине (63), Србије (40), Црне, Горе (10). Од тога је 70% земљорадника. Највише је отишло у Канаду (947), затим у Аргентину (548), Северо-Америчке Државе (207), и Уругвај (302), а у Европске државе отишло је 375 у Француску, 317 у Белгију, 308 у Немачку, 118 у Холандију и 80 у Луксембург. |

Из наше исељеничке статистике не можемо да правимо много закључака о стању народнога благостања због тога што емиграција није слободна, иначе би свакако био много већи број исељеника.

Из овога малога прегледа видимо да се куповна снага нашег народа много јаче манифестује у марту и априлу но у ранијим месецима ов.г. иу већини одговарајућих месеци пр. г. Услед недостатка статистике немогућно је правити закључке о стању производње, али је врло вероватно, да су занати и индустрија у покрету на више.

БИЛАНСА

ostvari svoj plan osnivanju novih filijala. Ona u Novom Sadu baš "ovih dana počela je sa radom.

Bilanca Zemaljske Banke za poslijednje tri godine pokazuje slijedeću sliku:

АКкнуа. god. 1928 1927 1929 Gotovina 31.503 31.974 30.897 Mjenice 50.541 40.401 47.903 Efekti 6.377 5.292 4.734 Hipoteke i kom.

zalmovi 1.728 1.409 1.598 Dužnici 176:140 156.628 117.833 Roba 10.533 10.567 3:414 Nekretnine 1.040 1:132 1.231 Pasiva Glavnica 20.000 20.000 20.000 Rezerve 14.187 13.487 12:775 Založnice 3.341 3.883 4.315 Шоза на knjižice 118:792 92.656 72702 Мјегоу те! 109.211 109.819 90.823 Dobitak 4.100 4.500 4.560 Suma bilance 278.291 248.185 208.395

Kao najvažniju stvar treba spomenuti konstantan porast uložaka. Držimo da je malo kojem zavodu uspjelo, za period 1926 do 1928 uloške podignuti za preko 50%. Pogotovu ako uzmemo u obzir teške privredne prilike u kojima se nalazi Bosna. Neograničeno povjerenje, koje Bosma ima u Zemaljsku Banku uzrok je toj pojavi. Jer nije rijedak slučaj, da se ulošci vade iz drugih zavoda, da se povjere ZŽemaljskoj Banci makar ona plaćala i manji kamatnjak. Što se liče uložaka kod bosansko-hercegovačkih ba-